SKANDAL! USTANOVLJENO DA SU USTAŠE VIŠE OD 10 GODINA NA ČUVENOJ VIKIPEDIJI UMIVALE HRVATSKE ZLOČINE! Pod lupom i srpski administratori!

Foto: pixabay.com

Izveštaj nezavisnog spoljnog stručnjaka na 61 strani o ovom šokantnom slučaju objavljen je na sajtu Vikimedije. Sporni proustaški administratori banovani su sa Vikipedije tokom 2020. godine i postavljeni su novi, a nezavisna evaluacija hrvatske verzije sprovedena je u periodu od februara do maja ove godine.

Iako se najveći deo izveštaja bavi hrvatskom verzijom, u njemu zapaženo mesto ima i deo na srpskom jeziku. Navodi se da je vidan upliv ekstremista i u uređivanje tekstova na Vikipediji na srpskom - nije toliki kao na hrvatskom, ali je ipak značajan - i da se uglavnom radi o "umivanju" viki-članaka o osobama srpske nacionalnosti koje su u Hagu osuđene za ratne zločine.

U velikom broju takvih članaka na srpskoj Vikipediji skrivena je ili zakopana činjenica da su te osobe osuđeni ratni zločinci, piše u izveštaju, dok se članak o Ratku Mladiću, pravosnažno osuđenom za ratne zločine u BiH i genocid u Srebrenici, bukvalno ocenjuje kao "pranje biografije".

Kud vas podelismo...

U izveštaju se s negodovanjem upućuje na činjenicu da je za razliku od drugih policentričnih jezika (jezik kojim govori više nacija, tako da svaka ima svoju standardnu nacionalnu varijantu prepoznatljivu po nekim jezičnim razlikama), poput engleskog, francuskog, nemačkog i španskog, zajednica srpskohrvatske Vikipedije od 2003. godine podeljena na hrvatsku, bosansku, srpsku i originalnu srpskohrvatsku.

Izveštaj to kategorički ocenjuje kao "stratešku grešku", jer je ovakva nacionalna struktura omogućila lokalnim jezičkim zajednicama da nametnu vlastite "patriotske" tačke gledišta na svaki posebni Vikipedija projekat, što se često podudaralo sa ekstremističkim interesima pojedinih političkih pokreta u tim državama.

To su naročito mnogo iskoristili hrvatski administratori poznati pod nadimcima Kubura, SpeedyGonsales, Roberta F. i Zeljko, protiv kojih je Vikimedija pokrenula prvi poteze tek u novembru 2020, posle više od 10 godina lako uočljivih ispada. Istraga je kulminirala u martu 2021. godine i rezultirala je globalnom zabranom i ukidanjem administratorskih privilegija pomenutim proustaškim urednicima.

"Umivanje" ustaša i genocida u Jasenovcu

Ova grupa hrvatskih administratora je članke na Vikipediji o NDH, Jasenovcu, ustaškom pokretu i njegovim zloglasnim čelnicima "umivala" najčešće taktikom mešanja istorijskih činjenica sa očiglednim falsifikatima i relativizacijama, uz pozivanje na opskurne izvore iz ekstremno desničarskog političkog miljea Hrvatske.

 

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

NDH i ustaše su, na primer, u člancima na hrvatskoj Vikipediji predstavljani kao "antikomunistički pokret" za ostvarivanje "nezavisnosti Hrvatske". Isto se radilo i sa člancima o najcrnjim ubicama tog kvislinškog režima - Ljubi Milošu, Maksu Luburiću, Dinku Šakiću i ostalima - u kojima je zakopavana ili ignorisana neosporna činjenica da su organizovali neke od najužasnijih zločina tokom Drugog svetskog rata i u njima učestvovali.

Jedan hrvatski članak, u raznim verzijama koje su postojale između 2007. i decembra 2020. godine, predstavio je grubo iskrivljenu sliku o zloglasnom logoru Jasenovac, s velikim delovima teksta posvećenim opovrgavanju broja žrtava.

U uvodnom pasusu članka o Jasenovcu, objavljenom u avgustu 2018. godine, izostavljena je kvalifikacija da se radilo o "logoru smrti" i Jasenovac je devalviran u "najveći sabirni i radni logor u NDH, a kasnije u SFR Jugoslaviji"?! To je produbljivalo neosnovanu revizionističku teoriju zavere da su logor kasnije koristile i jugoslovenske vlasti.

U članku o ustaškom pokretu u uvodnom pasusu piše da su ustaše bile "hrvatski separatistički i nacionalistički pokret koji se borio protiv velikosrpskog centralizma i hegemonije u Jugoslaviji". Opis se potpuno podudara sa jednom od centralnih tema u hrvatskim nacionalističkim mitovima i teorijama zavere.

I srpska Vikipedija pod lupom U izveštaju Vikimedije se navodi da su u velikom broju članaka i na srpskom jeziku informacije o osudama za ratne zločine skrivene u nižim pasusima, za koje je manje verovatno da će ih čitaoci videti. Analiza je pokazala da Vikipedija na hrvatskom jeziku u 62,5 odsto slučajeva izbegava da u uvodnom pasusu obavesti posetioce da je osoba o kojoj čitaju osuđeni ratni zločinac, a Vikipedija na srpskom jeziku u manjih, ali ipak značajnih 39,1 odsto slučajeva. Za članak na srpskoj Vikipediji o Ratku Mladiću se navodi da u prva tri paragrafa detaljno opisuje njegovu vojnu karijeru i "dostignuća". Haški sud se pominje tek u četvrtom paragrafu, a rečenica je formulisana tako da istakne međunarodni pritisak na Srbiju da uhapsi odbeglog generala i izbegne da pomene za šta je on optužen i na kraju osuđen. U vreme revizije, odlomak članka je glasio: „Haški tribunal optužio je Mladića 1995. Njegovo hapšenje i izručenje bili su uslovi za početak pregovora Srbije o pridruživanju EU; ponuđena je nagrada od 1 do 10 miliona evra za informacije koje bi doprinele njegovom hapšenju. Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine i izručen Haškom tribunalu 31. maja. Suđenje je počelo 16. maja 2012. Prvostepenom presudom od 22. novembra 2017. godine osuđen je na doživotni zatvor.“ Članak je u izveštaju Vikimedije označen kao "pranje" Mladićeve biografije i propagiranje narativa sadržanih u teorijama zavere koje širi srpska ekstremistička desnica.

Na hrvatskoj Vikipediji je u više od 30 tekstova korišćen i izraz "srbočetnik", za koji se u izveštaju navodi da je reč o etiketiranju i pogrdnom nazivu za etničke Srbe.

Bizarni izvori - "kamenjar" i "konzerva"?!

Da bi se tekstovi na hrvatskoj vikipediji učini verodostojnim pojačavani su "relevantnim izvorima" za koje se na prvi pogled vidi da je reč o opskurnim ekstremističkim medijima.

U izveštaju Vikimedije se, na primer, navodi sajt Kamenjar, koji objavljuje “alternativne vesti”. Zapravo se radi o sajtu posvećenom teorijama zavera i pseudoistorijskim člancima s namerom da opere ustaški pokret.

"Relevantan izvor" je bio i sajt Konzerva - ultradesničarski portal sa teorijama zavera i "vestima" antimigrantske i anti-LGBT pozadine. Hrvatske organizacije za građansko društvo su ovaj sajt obeležile kao promotera govora mržnje.

Tu su i drugi marginalni ekstremistički sajtovi slične sadržine, poput Hrvatskog fokusa ili Naroda, a jedan od čestih izvora je i sajt Stina hrvatskih pradidova (SHP) iza kojeg stoji proustaška Stranka hrvatskog prava.

Udruženi zločinački poduhvat

U izveštaju Vikimedije se upozorava da sve ovo nisu radili izolovani urednici Vikipedije, već da se radilo o harmoničnoj i dobro organizovanoj grupi prijatelja iz stvarnog života, ideoloških simpatizera i političkih saveznika. Mnogi članci hrvatske Vikipedije koje su kreirali i uredili članovi ove grupe promovišu stavove koji se podudaraju sa političkim i socio-kulturnim pozicijama labavo povezane grupa hrvatskih radikalnih desnih političkih partija i ultrakonzervativnih populističkih pokreta, piše u izveštaju.

Grupa je koristila svoju poziciju da privuče nove saradnike i istomišljenike, te da ućutka i zabrani neistomišljenike, manipuliše izborima u zajednici Vikipedije i podrije mehanizme za rešavanje sukoba.

U slučaju Vikipedije na hrvatskom jeziku, članci pogođeni istorijskim revizionizmom i manipulacijom činjenicama već više od jedne decenije postoje na mreži i utiču na javnu sferu, upozoreno je u izveštaju Vikimedije.

Poguban uticaj na mlade u Hrvatskoj U izveštaju Vikimedije se naširoko priznaje pogubnost uticaja ovakvih članaka na Vikipediji na javno mnjenje u Hrvatskoj i mlade čitaoce objavljenih iskrivljenih činjenica. Dugotrajno i nesporno prisustvo pristrasnog sadržaja u velikom broju članaka ocenjeno je kao organizovana kampanja dezinformacija. Kao primer pogubnog uticaja navode se istraživanja političke pismenosti među hrvatskim srednjoškolcima sprovedena 2009, 2015. i 2021. godine, na osnovu kojih je primetan konstantan rast mladih koji "nisu sigurni" da li je NDH bila fašistička država. Na posletku, 2021. godine je taj procenat prešao 50 odsto! U izveštaju se navodi da je novija istorija pokazala da teorije zavere i dezinformacije koje ih podstiču mogu da potkopaju čak i napredne demokratije, ali da su najranjivija postkonfliktna društva opterećena sistemskom korupcijom. A narativi u brojnim člancima Vikipedije na hrvatskom i srpskom jeziku koji su pregledani tokom evaluacije odjekuju ne samo porukama političkih partija, ultrakonzervativnih grupa i radikalne desnice, već i teorijama zavera. O ovom problem su godinama pisali i mediji u Hrvatskoj. U jasnoj referenci na brojne članke koji su pokušali da "operu" NDH, lokalna Vikipedija opisana je u kritičkim tekstovima hrvatskih medija kao "Nacipedija“ ili "NDH-pedija". U tim tekstovima je godinama uzalud kritikovana i sama fondacija Vikimedija jer nije ranije preduzela odlučne korake.