ĐORĐEVIĆ PRAVO U METU: Đilasa i Šolaka jedino novac zanima!

 

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

 

Saopštenje prenosimo u celosti.

Kada god Dragan Šolak, preko svojih medija, otpočne nekakvu  „principijelnu i stručnu“ polemiku ili se oglasi po nekom poslovnom pitanju - to je sasvim siguran znak da se ne radi o onome što on tobože „principijelno“ zastupa, što kobajagi „brani“ ili se bučno i medijski agresivno zalaže za „fer, poštene i transparentne poslovne propozicije u tržišnoj utakmici“ - već o tome da mu njegove sumnjive, zakulisne i ne baš uvek i u svemu legalne poslovne kombinacije i monopolski položaj u sferi telekomunikacionih usluga ne donose više onoliko novca na koliko je do sada navikao. Kao što mu, očigledno, neće donositi i ubuduće, s obzirom da će konačno morati da posluje (i zaista, a ne fingirano kao do sad) u tržišnim uslovima - pa će biti u prilici da pokaže i dokaže svu svoju „poslovnu sposobnost i uspešnost“.

U tome se Dragan Šolak nimalo ne razlikuje od svog poslovnog partnera, onog drugog Dragana, Đilasa - sa kojim je zajedno, dok su bili u prilici da vladaju Srbijom, i na političkom, i na ekonomskom, i na medijskom planu - i patentirao razne „maestralne“ poslovne uspehe, u biznis teoriji poznate pod kolokvijalnim nazivom - kombinacija, oličene u trange-frange poduhvatima (prodam ti firmu, koju ti posle prodaš meni, pa ja opet tebi, pa ti opet meni, i tako u krug - a sav novac se iz tih brojnih marifetluka se deponuje na tajne račune širom sveta, ili u nekakvim kompanijama koje posluju na egzitičnim destinacijama; o onih čuvenih 20% od 100%, pa na to još 20%, koje je „izmislio“ Đilas, da i ne pričam).

Pri tome, naravno, usta su im obojici puna laži o tome kako trpe pritiske zbog svojih političkih stavova, kako ih država i njeni organi proganjaju zbog njihove posvećenosti „borbi za demokratiju, ljudska prava i medijske slobode“, kao i zbog toga što su upravo oni „najveći borci za istinu, koju brane kroz svoje objektivne, profesionalne i nezavisne medije“ - za koje verovatno ni sami ne znaju koliko ih imaju i koji im upravo i služe da tu njihovu, samo po njihove džepove korisnu, „demokratiju“ - lažima, uvredama, pretnjama i ucenama - svakodnevno unovčavaju, uz jedva i loše prikrivan prezir prema građanima Srbije, kojima bi opet hteli da budu vlastodršci.

U slučaju oba ova Dragana samo se, i jedino, o novcu radi. O novcu koji bi da opet otimaju, pljačkaju, „kombinatorno“ prisvajaju - jer njih ništa drugo ne zanima, niti žele da Srbija bude država koja svakim danom, na svim poljima, ubrzano napreduje. Njima nije potrebna prosperitetna, nezavisna, suverena i pravno uređena država, koja vodi računa o svim svojim državnim i nacionalnim interesima, uključujući i one ekonomske, koji se tiču privrede i tržišta, zdrave i legalne tržišne konkurentnosti - već sve suprotno od toga - oni su uspešni jedino u privredi u kojoj važe samo njihovi poslovni interesi, samo njihove kompanije posluju i samo se oni bogate.

Doduše, spaja ih i još ponešto: Patološka, bolesna mržnja prema Aleksandru Vučiću, ne samo zato što on taj koji je prekinuo njihove „uspešne poslovne poduhvate“, već i zbog zavist prema uspesima koje Vučić postiže - i u politici, i u ekonomiji - oblastima za koje su ovi „eksperti“ sami sebe bili proglasili za neprikosnovene. Ujedinjuje ih to što znaju da, dok je Aleksandar Vučić na čelu Srbije, neće moći da se raznim murdarlucima i prevarama na račun građana Srbije bogate. I bahate, da dodam. Ujedinjuje ih i strah od trenutka u kome će, konačno, morati da polože račune o svemu što su radili, pred nadležnim državnim organima.  

Stoga me i ne čudi što se Šolakova medijska mašinerija obrušila na JP „Pošta Srbije“ i „Telekom Srbija“ i na naš poslovni dogovor oko preuzimanja/kupovine „Pošta Net“ od strane „Telekoma“. Monopol koji je do sada Dragan Šolak uživao u oblasti kablovske televizije i interneta više nije moguć, niti ga je moguće politički, uz pomoć drugog Dragana, nametnuti. Ni održati. Kao što uskoro neće biti moguće (p)ostati ni monopolista u segmentu brze dostave poštanskih i drugih pošiljaka i nekih drugih usluga na polju telekomunikacija i savremenih tehnologija, zahvaljujući poslovnim planovima i projektima koje će JP „Pošta Srbije“ u narednom periodu realizovati.

Otuda, i ne samo ovim povodom, sve  one gnusne, podle i nečasne  laži, koje gebelsovski, uz Đilasove, ponavljaju i Šolakovi „nezavisni“ mediji, sve te „afere“ koje izmišljaju i plasiraju Đilas i svi njegovi uposlenici, njegovi plaćenici, najamnici, iz raznoraznih njegovih kompanija, koje su doskora služile za onu trange-frange ekonomiju, osmišljenu „briljantnim inžinjerskim mozgom“, i čiji su jedini rezultat gazdini novi tajni računi kojekude po svetu.

Sve je to očekivano - jer, da ponovim - o novcu se radi, a on je jedino što oba Dragana zanima.