POSLEDNJA PONUDA KARADŽIĆU: Da je slušao Ruse, NATO ne bi bombardovao RS

Foto: Tanjug/AP

 

Srpsko pitanje moglo je biti dramatično drugačije rešeno u Bosni i Hercegovini da nekadašnje rukovodstvo Republike Srpske predvođeno predsednikom Radovanom Karadžićem nije odbilo ponudu Moskve za okončanje rata u BiH (1992-1995), koja je stigla kada su srpske snage tamo bile u najpovoljnijem položaju.

Samo četiri meseca kasnije, a posle NATO bombardovanja, koje je usledilo, bili su, uz silne pritiske, praktično prinuđeni da potpišu Dejtonski sporazum, daleko nepovoljniji od ruske ponude, kojim je završen rat.

PAD BIHAĆA

O tome je posle 26 godina od tih događaja svedočio i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, koji je u to vreme bio šef kabineta Zorana Đinđića, tada predsednika DS i kasnije premijera Srbije.

- Ispričaću vam jedan događaj. To je bio avgust 1995. (tada je srpska vojska držala oko 70 odsto teritorije, prim. aut.). Sećam se, bila je neka ofanziva muslimanskih snaga, pa onda kontraofanziva Srba i bukvalno je bilo pitanje trenutka da li će Bihać da padne. Kod nas u Beograd dolazi Jegor Gajdar, bivši predsednik ruske vlade i predsednik stranke koju je tadašnji predsednik Boris Jeljcin podržavao. I posle, recimo, dva dana on nama saopšti kako je došao da mu organizujemo odlazak kod Radovana Karadžića - ispričao je Vesić.

Objasnio je da je kao Đinđićev šef kabineta pozvao Pale radi organizacije susreta, što je rukovodstvo RS, opisuje, jedva dočekalo.

- Mi smo imali izuzetnu saradnju s tadašnjim ministrom spoljnih poslova Vladislavom Jovanovićem. Obavestili smo ga da ćemo otići na Pale i on kaže: "Sve što je u interesu mira mi podržavamo." Posle sam čuo da mu je Milošević veoma zamerio što je to rekao. Ispostavilo se da je on nama maltene dao saglasnost. Mada mi tu saglasnost nismo tražili.

Foto: republiaka.rs

 

TAPIJA NA TERITORIJU

Gajdara je na Palama dočekalo celokupno rukovodstvo RS - Karadžić, Biljana Plavšić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Aleksa Buha.

- Njima je Jegor Gajdar rekao da je došao da im prenese poruku predsednika Jeljcina: "Postoje dve stvari koje ne mogu da se promene, a to je da BiH mora da opstane kao međunarodno priznat entitet, kao država, i da odnos između Hrvata i muslimana i Srba mora da bude 51 prema 49." Dakle, 51 odsto za Hrvate i muslimane, kao što je danas, i 49 za Srbe. Što se, znači, sve u Dejtonu posle i dogodilo. I onda "da su te stvari nepromenjive, a da o svemu ostalom može da se razgovara". Naravno, tamo mu je Karadžić pričao kako drže sve, pokazivao mu mape, govorio da imaju tapiju na 75 odsto, da su uspešno odbili ofanzivu - ispričao je Vesić u emisiji "Goli život" na TV Hepi.

Na sve to Gajdar im je odgovorio da su sad uspešno odbili ofanzivu, ali da će za dva-tri meseca uslediti nova.

- Pa vi ćete možda da pobedite i u toj ofanzivi. Pa će opet biti nova ofanziva. Oni će svaki put biti sve bolje naoružani, a vi sve slabije naoružani. Vaš interes je da danas počnete pregovore jer vi ste sada najjači. Sve se kroz istoriju pokazalo kao tačno. I rekao je: "Poruka predsednika Jeljcina je da objavite da prihvatate ove dve činjenice i da pozivate da SAD, EU i Ruska Federacija budu posrednici u pregovorima, da dajete šest meseci za pregovore, da ste spremni da razgovarate o teritorijalnom razgraničenju u okviru te jedne države. I da kažete da, ako se za šest meseci ne postigne dogovor, sami ćete se povući na svojih 49 odsto, ali da tu onda nema daljih pregovora."

Sve to je, navodi Vesić, doživelo potpuni fijasko - nisu razumeli da je to bila šansa:

- Na kraju se sve to dogodilo u Dejtonu. Samo se dogodilo pod pritiskom i kada smo mi stajali mnogo slabije.

I zaista, brzinom svetlosti, usledilo je NATO bombardovanje RS, posle čega je postignut dogovor oko prekida rata u Dejtonu.