ŠOLC I MAKRON POTVRDILI: Srbija prva u EU

Foto: Tanjug

ŠOLC I MAKRON POTVRDILI: Srbija prva u EU

Rat u Ukrajini tektonski je promenio mnogo toga. Između ostalog, Evropska unija shvatila je da ni po koju cenu ne sme zanemariti naš region, a, čini se, pre svega Srbiju.

Vidi se to jasno, kako ocenjuju sagovornici našeg lista, iz poruka koje su prethodnih dana uputili lideri dve najvažnije države EU, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron. Uprkos tome što su zvanično ili neformalno prijem u Uniju ili članstvo kandidata po hitnoj proceduri zatražile Ukrajina, Moldavija i Gruzija, obrazlažući to strahom od Rusije, i Šolc i Makron su konstatovali da su prvi na redu Srbija i zapadni Balkan.

UDVOSTRUČITI NAPORE

Makron je u subotu tokom razgovora s predsednikom naše zemlje Aleksandrom Vučićem izneo ohrabrujuću poruku.

- Makron je rekao važnu stvar za nas, a to je da neće ni Ukrajina ni bilo ko drugi pre Srbije u EU - rekao je Vučić posle tog razgovora.

Šolc je, s druge strane, u intervjuu za nemačku državnu televiziju ZDF, na pitanje kakav je stav o zahtevu Ukrajine da po ubrzanoj proceduri postane kandidat za članstvo u EU, ovako odgovorio:

- Sačekajte, prvo su na redu zemlje zapadnog Balkana.

Foto: Tanjug/AP

 

Istovremeno, članovi američkog Kongresa, njih 19, potpisali su pismo kojim se administracija predsednika Džozefa Bajdena poziva da poveća diplomatski angažman na zapadnom Balkanu u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu. U tom pismu, direktno upućenom američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, potpisnici pozivaju da se udvostruče napori da se konsoliduje demokratija i promoviše integracija zapadnog Balkana u EU.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ocenila je da bi konačno posle dve decenije moglo da dođe do ubrzanja evropskih integracija.

- Iako je sva pažnja usmerena na rat u Ukrajini, potrebno je uzeti u obzir i zapadni Balkan, koji se već dve decenije kotrlja prema Briselu. U tom smislu postoje signali da bi konačno moglo da dođe do ubrzanja evropskih integracija čitavog regiona, naročito Srbije i Crne Gore, koje su najviše odmakle u pregovorima s EU - rekla je ona.

Na pitanje da li je ovo pokušaj Brisela da umanji uticaj Rusije na Balkanu, posebno u Srbiji, Grubješićeva je napravila paralelu s ubrzanim prijemom zemalja nekadašnjeg istočnog bloka:

- Geopolitika je igrala ulogu u poslednjem velikom talasu proširenja, kada su primljene bivše članice Varšavskog pakta. I ovaj put moglo bi da se tumači da će se nova proširenja EU desiti i zbog geopolitičkih razloga.

OGROMNA PROMENA

Stručnjak za geopolitiku dr Orhan Dragaš insistira na tome da je Šolc za samo nekoliko meseci uneo ogromnu promenu u nemačku politiku:

- Stav Olafa Šolca je logičan i jedino moguć. Očekujem da će EU, naročito s ovakvim stavom Nemačke, sada zaista da ubrza prijem balkanskih zemalja.