PREKO BANAKA BI DA RUŠE VUČIĆA: Podmukli pokušaj podmetačine Đilasovih medija!
IZVOR: E. S. T. - 09.03.2022 | 05:16
Širenjem laži o ogromnim redovima i da građani ne mogu da podignu keš, mediji naklonjeni SSP izazivaju histeriju i urušavanje bankarskog sistema.
Ukrajinska kriza proizvodi tektonske ekonomske potrese, ali dok širom planete pokušavaju da ublaže ili saniraju posledice, delovi ovdašnje opozicije i u tome vide mogućnost za političko profiterstvo. U glasilima naklonjenim lideru SSP Draganu Đilasu lansiraju tvrdnje da su u bankama redovi zbog problema oko dizanja keša, što je zapravo direktan poziv da ljudi pohrle na šaltere.
Takvim dizanjem histerije pokušava se urušiti bankarski sistem i naneti šteta državi i rukovodstvu predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem. Naročito što je istina da, kako odgovaraju iz bankarskog sektora, taj sistem nije ugrožen ratnim dešavanjima. Stabilan je, svi tokovi novca su redovni i nema razloga za paniku.
IZMIŠLJOTINE
Naime, objavljeno je na portalu Direktno da su im "zabrinuti čitaoci" javili da su sve veći redovi u bankama zbog građana koji ne mogu da podignu deviznu štednju i depozite.
- Kao alternativa, iz banaka su zamolili klijente da se strpe nekoliko dana, uz obećanja da će sve biti u redu i da će se devizno tržište stabilizovati u narednom periodu ili im se daje mogućnost da depozite u stranim valutama podignu u domaćoj valuti, odnosno u dinarima - navodi se u tekstu "Redovi u bankama: Građani ne mogu da podignu depozit u evrima?!"
Foto: Printscreen
Demantuju ih, međutim, iz Udruženja banaka Srbije (UBS). Svi tokovi novca u bankarskom sistemu, pa i uplate i isplate, odvijaju se, tvrde, uobičajeno.
- Banke u Srbiji su likvidne i visoko kapitalizovane, pa su, samim tim, spremne da odgovore na sve zahteve klijenata. Nema nikakvih ograničenja za podizanje gotovine, dinarske i devizne, i ne postoji nijedan ekonomski razlog zašto bi građani trebalo da povlače depozite i štednju iz banaka. Banke rade s klijentima, kada je isplata gotovine u pitanju, na standardan i uobičajen način, bilo da se radi o isplati gotovine na šalteru banke ili na bankomatima. Klijenti nesmetano koriste platne kartice, kao i ostale vidove i načine bezgotovinskog plaćanja - tvrdi za Srpski telegraf generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.
NEMA RAZLOGA ZA STRAH
Podseća da su svi depoziti građana kod banaka osigurani do iznosa od 50.000 evra na nivou jedne banke i poručuje da za strah građana i drugih klijenata nema nikakvog osnova. Banke u Srbiji su stabilne i adekvatno kapitalizovane što se, kako navodi Vasić, dobro videlo u protekle dve godine od izbijanja pandemije KOVID:
- Uprkos velikim iznenađenjima, poslovanje banaka odvijalo se bez potresa i to su građani imali prilike da vide. I u ovom trenutku situacija je na isti način stabilna. Banke nisu direktno povezane s kriznim područjima, čak ni one u kojima je bilo ruskog kapitala, jer su banke kao štedno-depozitne institucije oslonjene na naše nacionalno tržište i u tom smislu nisu ugrožene ratnim dešavanjima na istoku Evrope.
Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ
Tabakovićeva: Ne širite paniku, imamo 16 milijardi evra rezervi
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na vanrednoj konferenciji pozvala je medije da ne stvaraju paniku plasiranjem neproverenih informacije iz neimenovanih izvora o navodnim redovima ispred banaka i menjačnica i povećanju deviznog kursa:
- Domaći bankarski sistem je dovoljno likvidan i kapitalizovan i može da reaguje na sve zahteve klijenata za podizanje depozita preko bankomata, u elektronskom bankarstvu i na šalterima i da održi stabilan kurs dinara.
Naglasila je da je od 25. februara svega 24 miliona evra depozita povučeno iz domaćih banaka, što je svega 0,19 odsto depozita:
- Ali to nije izašlo iz sistema, nego je prebačeno iz banke u banku, a razlog je neizvesnost sudbine Sberbanke, koju smo mi na vreme rešili. Nakon izbijanja ukrajinske krize 25. februara ukupna likvidna aktiva povećana je za 21 milijardu dinara, na 1.522 milijarde dinara, što je oko 40 odsto ukupne aktive bankarskog sektora. Srbija je dočekala krizu sa deviznim rezervama od 16 milijardi evra i deviznom štednjom koja je od početka ove godine uvećana za 185 miliona evra, na preko 12 milijardi evra. Verujem da će te rezerve trajati makar tri puta duže od onog koliko bi mogao da traje rat u Ukrajini.