SRBIJA DA UBEDI EU DA DELIMO ISTE VREDNOSTI: Diplomata iz Stokholma očekuje da Beograd uskladi politiku sa Briselom!
IZVOR: Katarina BLAGOVIĆ - 26.04.2022 | 09:15
Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, u intervjuu za Srpski telegraf, govoreći o ruskoj invaziji na Ukrajinu, kaže da su jedinstvo i odlučnost EU u ovoj situaciji od istorijskog značaja.
Takođe, dodaje, Srbija, koja ima postavljen strateški cilj da postane članica EU, treba da učini sve da ubedi države članice EU da dele iste vrednosti.
Invazija Rusije na Ukrajinu trese ceo svet. Naslućuju li se razmere posledica koje će taj sukob ostaviti na Evropu?
- Oružana agresija Rusije na Ukrajinu počela je još 2014. godine kada je prvi put napala prijateljsku, demokratsku, slovensku i pravoslavnu susednu zemlju. Rusija je sada otišla korak dalje i izvela je invaziju u punom obimu. To predstavlja tektonsku promenu za Evropu i svet. Dakle: Rat Rusije protiv Ukrajine je očigledno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelje Ujedinjenih nacija kao i kršenje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Prema svim navedenim regulativama nasilno menjanje granica je zabranjeno.
Neke od posledica već vidimo. Evropska unija je još više ujedinjena, vojno neutralne zemlje kao što su Švedska i Finska preispituju svoje bezbednosne politike i raste svest o opasnosti da zemlje i kompanije budu energetski zavisne od Rusije. Sve se to, naravno, ne može porediti sa strašnim direktnim posledicama gašenja ljudskih života i prisiljavanja porodica da napuste svoje domove. Bukvalno govorimo o milionima ljudi koji moraju da napuste svoje domove. Verovatno nećemo moći da sagledamo potpune efekte rata decenijama.
Ali jasno je da su ratni zločini počinjeni od kako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Predsednik Vladimir Putin snosi konačnu odgovornost za ratne zločine Rusije i druga kršenja međunarodnog prava. Kasnije će biti odgovornost sudova da utvrde individualnu krivičnu odgovornost. Švedsko javno tužilaštvo je upravo pokrenulo tzv strukturalnu preliminarnu istragu o teškom ratnom zločinu počinjenom u Ukrajini.
Trenutno nema određenog osumnjičenog u istrazi, ali svrha je da se što pre obezbede dokazi koji se mogu nalaziti u Švedskoj a koji se mogu upotrebiti u budućim pravnim postupcima bilo u Švedskoj, pri nekom Sudu u drugoj državi ili pri Međunarodnom sudu za ratne zločine. I Državno tužilaštvo i Policijska uprava Švedske imaju posebne jedinice za ratne zločine koje rade samo na istraživanju takvih zločina. Osnivanje ovakvih jedinica pokazalo se kao važan faktor uspeha za istrage koje se odnose na ratne zločine. Takav je, između ostalog bio slučaj sa Sirijom, bivšom Jugoslavijom i Ruandom.
Rusija je izložena sankcijama, one se često pojačavaju, preti se uvođenjem dodatnih, ali svedoci smo da nema željenih efekata/promena. Šta svet i EU jos mogu da urade?
Foto: Privatna arhiva
- Putin je verovao da će invazija podeliti Evropu. Ali ovoga puta rezultat je bio ujedinjeni kontinent. Jedinstvo i odlučnost EU su od istorijskog značaja. Pokazali smo - i nastavljamo da dokazujemo - sposobnost EU i njenih država članica da preduzmu brze, odlučne i koordinisane akcije. Delovali smo kao jedinstveni blok i odmah osudili vojnu agresiju Rusije. Jedinstveni smo u solidarnosti i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu i ukrajinski narod. Tokom poslednjih sedam nedelja, države članice EU, uključujući i moju zemlju, preduzele su korake koje je do tada bilo teško zamisliti. Puni efekti sankcija ne osećaju se samo u sadašnjem trenutku, one će dugoročno uticati na Rusiju, i Moskva to zna. Rad na razvoju novih paketa je u toku svakodnevno i imamo velike nade da cěemo uspeti da pronađemo formule koje će dati željeni rezultat.
Rusiji se parcijalno pojačavaju/uvode nove sankcije, ali deo zemalja EU i dalje od njih kupuje gas (Nemačka, Austrija). Da li to znači da Evropa, jednostavno, ne može bez Rusije?
- U nekim delovima Evrope ruski gas je važna komponenta energetskog miksa. Da bi se ovo promenilo a da se pri tome ne plati previsoka ekonomska cena može biti duži proces, ali ne sumnjam da će doći do potpune promene u budućnosti. Ne samo zato što je došlo do pojačanog pritiska javnosti koja očekuje da se država i preduzeća ponašaju etički. Kupovina ruskog gasa u isto vreme kada Rusija vrši invaziju na Ukrajinu i tamo čini ratne zločine je problematično i moramo pronaći načine da se izvučemo iz zavisnosti od ruskog gasa. Naši baltički susedi su na primeran način pokazali da je moguće doneti dobre odluke u ovoj oblasti.
I pored toga sto neke zemlje EU i dalje, na neki način, sarađuju sa Rusijom, Brisel od Srbije očekuje da okrene leđa Rusiji, što deo domaće javnosti tumači kao dvostruke aršine. Šta kažete na ovu situaciju?
- Mislim da Srbija, koja ima postavljen strateški cilj da postane članica EU, treba da učini sve da ubedi države članice EU da dele iste vrednosti. I ne - ne radi se o izmišljanju novih zahteva, već o primeni i ispunjavanju kriterijuma koji već postoje u realnom vremenu. To uključuje prilagođavanje zajedničkoj bezbednosnoj i spoljnoj politici. I ranije je postojalo izvesno razumevanje odnosa Srbije prema Rusiji, ali da se Srbija u ovoj situaciji i dalje ponaša kao da se ništa posebno nije dogodilo jednostavno više nije moguće. Ovo što se sada dešava je velika promena u evropskoj istoriji.
Srbija je glasala u Generalnoj skupstini UN da Rusija bude suspendovana iz Saveta za ljudska prava UN. Samo dan kasnije stigla je vest da smo izuzeti iz EU sankcija koje se odnose na uvoz nafte i gasa iz Rusije. Da li će se svaki naredni put od Srbije očekivati da glasa kao ostatak EU, ukoliko ne želi i sama da završi pod sankcijama?
- Verujem da određeni delovi društva u Srbiji moraju da suštinski shvate da je zemlja sa kojom ima istorijski jake veze potpuno samoinicijativno odlučila da izvrši invaziju i pokrene rat punih razmera protiv mirnog suseda. Radi se o državi sa nuklearnim oružjem koja vrši invaziju i eksplicitno rečju i delima pokazuje da želi da uništi demokratsku susednu zemlju. Povrh svega, Ukrajina je i zemlja sa kojom Srbija ima dobre odnose. U takvoj situaciji nije reč samo o uvođenju sankcija i pridržavanju spoljnopolitičkih deklaracija, vecě i o tome kako komunicirati zašto se njih pridržava. Reč je o stanovištima zasnovanim na vrednostima.
Foto: Privatna arhiva
Da li će EU u jednom trenutku insistirati da zemlje kandidati u potpunosti usklade svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, uključujući i pakete sankcija Rusiji i zamrzavanje njihove imovine?
- Želim da budem jasna: sankcije Rusiji neće nestati u bliskoj budućnosti. Trenutno je izuzetno teško videti povratak u normalu sve dok traje Putinov režim. Za zemlje kandidate koje se nadaju da će uspeti da ostvare značajan napredak u pregovorima tokom ovog perioda, usaglašavanje njihovih spoljnih politika sa spoljnom politikom EU je nešto što se podrazumeva. Ako zemlja kandidat dosledno sprovodi spoljnopolitičku liniju koja je suprotna zajedničkoj liniji EU, nije sasvim lako shvatiti zašto bi druge države članice trebale da pokazuju razumevanje za to. Poverenje se gradi tokom vremena, a posebno u vremenima krize.
Države članice EU zamrzle su imovinu (bogatih) građana Rusije na svojim teritorijama, kosi li se to sa osnovnim postulatom EU- vladavinom prava?
- Nisu svim bogatim Rusima zamrznuta sredstva, već samo onima koji su političkim odlukama direktno i indirektno doprineli ratu, koji su deo su vladajuće elite ili koji su na drugi način doprineli finansiranju ruskog ratnog aparata.
Pretnje Rusije primili smo k znanju
Svetski mediji pišu da Švedska planira ulazak u NATO na leto. Da li je to Švedska, posle gotovo dva veka neutralnosti, odlučila da se pridruži jednom od najmoćnijih vojnih blokova? Znači li to da je u danasnjim uslovima nemoguće ostati vojno neutralan?
- Što se tiče Švedske, vlada je pozvala na partijsko razmatranje bezbednosne politike, uključujucěi posledice koje će ona imati po bezbednosnu politiku Švedske, posebno u vezi sa međunarodnom saradnjom Švedske i odnosom Švedske sa NATO-om. Na osnovu nove situacije u bezbednosnoj politici, biće razmotreno koja saradnja u bezbednosnoj i odbrambenoj politici i koja partnerstva i članstva najviše koriste bezbednosti Švedske.
Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, poručila je da će Švedska i Finska imati "teške vojno političke posledice", ako uđu u NATO.
Tumačite li ovo kao direktnu pretnju?
- Polazna tačka za švedsku vladu uvek će biti ono što je najbolje za bezbednost Švedske. Verujemo da je u interesu švedske bezbednosti da se postigne široki politički konsenzus o bezbednosnoj politici zemlje. To ujedno odrazumeva da vodimo blizak dijalog sa Finskom. Finska je naš najbliži partner u bezbednosnoj i odbrambenoj politici, a situacija u kojoj se nalazi Finska i procene koje vrši takođe utiču na nas i predstavljaju nešto što moramo uzeti u obzir. Pretnje Rusije primili smo k znanju, ali mi samostalno donosimo odluke o bezbednosnoj politici.
O evropskim integracijama Srbije
Kako biste ocenili put Srbije ka članstvu u EU? U kojim oblastima ima prostora za napredak?
- Do sada je sasvim jasno da je proces bio sporiji nego što smo se u početku nadali. Sve u svemu, proces je značajno usporen poslednjih godina zbog odloženih reformi u oblasti vladavine prava, ali sa ustavnim amandmanima, imamo razloga da verujemo da se situacija može poboljšati na duge staze. Srbija je nedavno otvorila Klaster četiri, koji se, između ostalog, bavi i životnom sredinom, što je pitanje koje je u Srbiji postalo veoma aktuelno u poslednje dve godine. Sada postoje velike mogućnosti da se napravi razlika u ovoj oblasti, da se postigne nešto što je jasno i konkretno i u interesu građana Srbije. Još jedan izazov u približavanju EU odnosi se na slobodu medija, koja čini deo slobode izražavanja, što je ljudsko pravo. Pravo na činjenične i tačne informacije je ključno za sva društva i pojedince. Zabrinuta sam zbog stepena dezinformisanja i propagande, kao i zbog nedostatka slobode medija u Srbiji. Zbog ukrajinske krize, paradoksalno, Srbija je imala izuzetnu priliku da ostvari značajan napredak u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je od početka rata pokazala dobru volju i očekujemo još koraka u tom pravcu.
Srbiji smo dali oko 300miliona evra
Kako biste ocenili odnose Srbije i Švedske danas?
- Odnosi su veoma dobri. U Švedskoj postoji velika srpska dijaspora; obično kažemo da je jedan odsto našeg stanovništva srpskog porekla. Pored toga, imamo više od 100 švedskih kompanija u Srbiji, a Švedska je treći po veličini bilateralni donator Srbiji. Švedski poreski obveznici dali su Srbiji blizu 300 miliona evra u proteklih dvadeset godina. To su pokloni koje Srbija ne mora da vrati. Posebno smo ponosni što smo najveći pojedinačni donator u oblasti životne sredine. Ova podrška pre svega stvara uslove za projekte koji će doprineti boljoj životnoj sredini - a samim tim i kvalitetnijem životu građana Srbije.
Ima li prostora za unapređenje saradnje Srbije I Švedske i u kom sektoru?
- Ekonomija je, u stvari, kamen temeljac našeg bilateralnog odnosa, i to je odnos koji se kroz vreme gradi i razvija. Šezdesetih godina prošlog veka bilateralni odnos se uglavnm zasnivao na srpskoj radnoj snazi upošljenoj u švedskoj industriji. Nakon toga, švedske kompanije su postepeno počele da se osnivaju u Srbiji. Sada vidimo novu uzbudljivu fazu, u kojoj sve više Šveđana čiji su roditelji poreklom iz Srbije, prebacuje delove svoje proizvodnje i usluga u Srbiju. Oblast u koju lično polažem najveće nade je oblast životne sredine, jer je očigledno koliko je loše stanje na određenim mestima. Ovde možemo i želimo da pomognemo i stručnošću i resursima. Na kraju krajeva mislim da uvek možemo mnogo da naučimo jedni od drugih kroz kulturnu razmenu - što je oblast koju zaista treba oživeti nakon pandemije.
Beograd je istinski kosmopolitski grad
Šta je u Beogradu ostavilo najjači utisak na Vas? A u Srbiji? Kako ste prijateljima opisali Srbiju I njen narod?
- Moj glavni utisak o Beogradu je da je to istinski kosmopolitski grad u kojem žive ljubazni ljudi, grad u kojem možete uživati u lepom vremenu, dobroj hrani i bogatoj kulturi.
BONUS VIDEO: