KOLIKO JE SRBIJA DUŽNA RUSIJI?! Veliko istraživanje - STRUČNJACI IZNELI ČINJENICE O ODNOSU BEOGRADA I MOSKVE!
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 27.04.2022 | 07:22
Koliko dugujemo Rusiji i da li je ona uvek uz Srbiju pitanja su oko kojih se mesecima, pa i godinama, lome koplje.
Koliko nam je od pomoći bio veto u Savetu bezbednosti i zaustavljanje Britanaca da Srbe zbog Srebrenice proglase genocidnim toliko nas je zabolelo povlačenje ruskih snaga s Kosova u vreme kada su pokrajinu preuzele međunarodne snage.
Politički analitičari, vrsni poznavaoci diplomatskih prilika i profesori su u istraživanju Srpskog telegrafa naveli dobre, ali i loše poteze koji su poslednjih decenija pratile odnose Beograda i Moskva.
Iako se Rusija, koju je vodio Boris Jeljcin, razlikuje od ove na čijem je čelu Vladimir Putin, naš sagovornici ne zaboravljaju da je Moskva naoružavala Hrvate tokom rata devedesetih, da nisu sprečili sankcije protiv naše zemlje, da su povukli vojsku s Kosova.
Isto tako pamte i da zahvaljujući Moskvi Beograd ima zaleđinu u UN kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, da su nam bratske veze omogućile najpovoljnije cene energenata, ali i da je upravo rusko "njet" sprečilo Britance da u UN proguraju rezoluciju kojom bi se Srbi zbog zločina u Srebrenici proglasili genocidnim.
Iako podeljeni u stavovima da li saradnja dve države ima više pluseva ili minusa, svi su saglasni da naša zemlja, kao i svaka druga, mora da brine najviše o svojim interesima.
Sankcije Jugoslaviji
Foto: printscreen
Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, podseća da se Rusija nije usprotivila uvođenju sankcija Jugoslaviji, ali da, s druge strane, treba imati u vidu da je to bila Jeljcinova Rusija.
- Izdvojio bih to što se Rusija nije usprotivila uvođenju sankcija Jugoslaviji u Ujedinjenim nacijama iako je imala tu mogućnost. Tu svakako treba imati u vidu da je to bila Jeljcinova Rusija, koja jako malo liči na Putinovu. Što se nas tiče, uvođenje sankcija Jugoslaviji devedesetih je jedina konkretna zamerka koja može da se pripiše Moskvi. Drugi deo priče se odnosi na nas, a to je pitanje energetske zavisnosti od Rusije. Takođe se postavlja pitanje zašto za odbranu Kosova nismo našli još neke druge saveznike. Staro je pravilo da ne treba sva jaja držati u istoj košari, tako da je sadašnja situacija za nas veoma delikatna - smatra Jakšić.
Dodaje da moramo imati u vidu činjenicu da velike sile imaju svoj neki DNK, koji je poseban, te tako bilo kakav ishod ne bi trebao biti iznenađujući.
- Velike sile znaju da budu brutalne, tako da, ukoliko bi Putin napravio neki dogovor sa zapadom vezano za Ukrajinu, ne bi trebalo da nas iznenadi da to bude po cenu Kosova - smatra Jakšić.
Prvi priznali Crnu Goru
Foto: printscreen/N1
Predsednik Evroatlantskog saveta Srbije Dragan Šormaz ističe da je Rusija više puta dosad pokazala da gleda isključivo svoj interes, a da i mi tako treba da se postavimo.
- Rusija je imala sporazum s Hitlerom koji je trajao skoro tri godine i kada nas je Nemačka bombardovala 6. aprila 1941, Rusija je prekinula s nama diplomatske odnose. Ponašanje sovjetskih vojnika kada su upali u našu zemlju u skladu sa sporazumom sa saveznicima je bio takav da je čak Tito pisao Staljinu o tome i žalio se na tadašnju situaciju. Zatim, ako se osvrnemo na devedesete, Rusija je nama tri puta uvodila sankcije. Da nismo potpisali Kumanovski sporazum, Rusija bi se pridružila bombardovanju Srbije. To pouzdano znam od Miloševićevih najbližih saradnika. Obećali su da će vratiti Kosovo i da će nam napraviti "Južni tok 2", a ni jedno ni drugo se nije desilo - nabraja Šormaz.
Ističe da je Rusija bila najveći sponzor crnogorske samostalnosti, te da je prva priznala nezavisnost Crne Gore.
Napustili su Kosovo
Šormaz se prisetio i odlaska ruske vojske s Kosova.
- Takođe, došli su na Kosovo, a otišli su s njega brže nego što su i došli. Mogli su da ostanu u sklopu Kfora, ali nisu hteli. Rusija nama ne može da pomaže jer ona nije sila, ona je samo regionalna i nuklearna sila, ali ekonomska, politička i diplomatska nije, a to se danas vidi. Mi moramo da se okrenemo EU, SAD i da svoje probleme rešavamo u evroatlantskom svetu - mišljenja je naš sagovornik.
Bez Rusa Kosovo bi bilo u UN
Analitičar Dragomir Anđelković kaže da je Rusija Srbiji velika podrška i svaki loš potez mogao bi i te kako da nas košta. Posebno je, ističe, važno to da, ukoliko bi se okrenuli protiv Rusije, to bi uticalo i na naše odnose s Kinom, koja Rusiju smatra svojim partnerom:
- Rusija nam je faktor podrške za odbranu Kosova i Metohije, bez ruskog veta Kosovo bi već bilo u UN i onda više nikakve šanse ne bi bilo za pregovore niti za bilo kakav ustupak u budućnosti. Drugo, Rusija je članica veća za implementaciju mira u BiH, nadzornog organa OHR. Bez ruskog stava mi ni tu ništa ne bi mogli da uradimo.
Najpovoljniji energenti
Od Rusije imamo povoljne energetske aranžmane koje, ističe Anđelković, nema nijedna druga zemlja.
- Čak i uz povećanje cena, koja su realna, imaćemo bolje cene od bilo koje druge države. Kad bi se okrenuli protiv Rusije, sve to bi izgubili, a dodatni faktor je i to što Kina gleda u Rusiju kao u svog partnera jer nema vojnu snagu da se suprotstavi Zapadu, te joj je Rusija veoma bitna. Samim tim, kada bi se mi okrenuli protiv Rusije, to bi bila poruka i Kini, koja bi sigurno promenila odnos prema Beogradu - smatra Anđelković.
Sprečili da Srbe proglase genocidnim
Foto: printscreen
Ljiljana Smajlović, novinarka i nekadašnja glavna urednica Politike, smatra da Srbije ne treba da se uvlači u novi Hladni rat.
Ona je u razgovoru za naš list podsetila na 2015, kada je Rusija uložila veto na britansku rezoluciju, kojom bi, kako je rekla, masakr u Srebrenici bio proglašen genocidom.
- Rusija je 2015. uložila veto na britansku UN rezoluciju kojom bi masakr u Srebrenici bio proglašen genocidom. Srbija je na osnovu prijateljskih veza s Rusijom stekla trgovinske i druge povlastice koje su ključno doprinele privlačnoj moći Srbije za zapadne i druge investitore, odnosno rastu ekonomije i stopi zaposlenosti kod nas. Nas vezuju i istorija i religija, ali i ovo su dovoljni razlozi da postupimo kao i veliki deo čovečanstva koji, poput nas, ne želi da zauzme stranu u ovom ratu i ne želi da bude uvučen u novi Hladni rat na strani bilo koje nuklearne sile - kazala je ona.
Ekonomske veze
Foto: youtube.com/SRBIN.info
Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović rekao je za Srpski telegraf da bi uvođenje sankcija Rusiji Srbiju koštalo ekonomski, te da bi takav postupak bio i neka vrsta veleizdaje s obzirom na to šta je Rusija sve učinila za našu zemlju.
- To bi nam donelo veliku ekonomsku štetu, ne zaboravimo da nam je Rusija dala veoma povoljnu cenu gasa. To bi, s obzirom na to šta je sve Rusija dobro učinila za našu zemlju, istorijski gledano, bila neka vrsta veleizdaje - smatra on.
Hrvatima dali S-300
Rusija je od 1992. aktivno pomagala Hrvatskoj, te je Zagreb u vremenu od 1992. do 1997, uprkos embargu, dobio naoružanje, a tom prilikom isporučen je i S-300, kako su ga pojedini mediji nazivali "nedosanjani san Miloševića u borbi protiv NATO bombi". Rusija je u pomenutom vremenskom periodu Hrvatskoj isporučila sledeće:
* 18 transportnih helikoptera mi-17
* 12 borbenih helikoptera mi-24
* 40 aviona lovaca/presretača mig-21
* ceo niz sofisticiranog naoružanja i vojne opreme (NVO) poput protivoklopnih sistema "Fagot", protivoklopnih raketa šturm, PVO raketa R-60 i nevođenih raketa S-5
Zaharova ljuta na Zagreb, sprema im hladnu osvetu
Službeni Zagreb je došao do tačke da nam je na nediplomatski način, kršeći pristojnost i standarde međunarodne komunikacije, uskratio humanitarni let da bismo evakuisali veliku grupu zaposlenih ambasade Rusije u Hrvatskoj s porodicama, uključujući i malu decu, poručila je Marija Zaharova, potparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Dodala je da ovakav "nehumani i krajnje podrugljiv odnos prema našim sugrađanima neće proći bez primerenog odgovora".
BONUS VIDEO: