SRBIJA JE NAŠ VAŽAN PARTNER: Ukrajinski diplomata o stanju na ratištu i odnosima Beograda i Kijeva

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

SRBIJA JE NAŠ VAŽAN PARTNER: Ukrajinski diplomata o stanju na ratištu i odnosima Beograda i Kijeva

Srbiju i Ukrajinu vezuju duga tradicija i prijateljstvo. Obe države izabrale su evropski put i to je pitanje koje ih dodatno zbližava i na kojem treba intenzivnije da sarađuju, poručuje Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji.

U intervjuu za Srpski telegraf govorio je o trenutnoj situaciju na ratištu, ali i razlozima zbog kojih Kijev očekuje da Beograd uvede sankcije Moskvi.

Posle više od četiri meseca rata nazire li se kraj?

- Znate, vi izgleda živite u nekoj drugoj stvarnosti? Agresija Rusije na Ukrajinu počela je pre više od osam godina. Ti užasi, masovna pogubljenja, ubistva, silovanja, bombardovanja i drugi zločini ruskih osvajača na teritoriji Ukrajine nisu počeli u Buči ili Harkovu. Počeli su još 2014, nakon privremene okupacije Krima i invazije ruske vojske na Donbas.

Nakon 24. februara Kremlj je pokrenuo novi talas sveobuhvatne brutalne i cinične agresije na Ukrajinu, koji je usmeren na uništenje moje zemlje, mog naroda.

Rusija se sprema za dugotrajan rat, stalno popunjavajući svoje okupatorske snage i nadajući se "umoru od rata", koji će oslabiti pomoć koja se Ukrajini pruža. Ukrajinci će se, uz podršku naših partnera, boriti onoliko koliko bude potrebno. Iscrpili smo sve moguće kompromise i ne možemo da pristanemo na novi "zamrznuti" sukob. Naš cilj je da obnovimo naš suverenitet i teritorijalni integritet unutar međunarodno priznatih granica. Ovakvo mišljenje i pristup imaju i naši partneri.

Preko 90 odsto građana Ukrajine je uvereno da ćemo pobediti. Čak 82 odsto građana ne bi pristalo da ustupi teritoriju u zamenu za mir.

Gubici i razaranja su ogromni. Gde je najgora situacija?

- U Ukrajini je u proteklih četiri meseca 17 miliona ljudi bilo prinuđeno da napusti svoje domove zbog ruske agresije. To je više od dve Srbije. Skoro pet miliona otišlo je u inostranstvo, to su uglavnom deca, žene, ljudi u godinama, a 12 miliona su interno raseljena lica. Uništeno je i oštećeno više od 18.000 objekata civilne infrastrukture, uključujući i puteve i mostove, obrazovne i medicinske objekte, vodovodne i električne mreže, kulturne i verske objekte (cifre ne uključuju privremeno okupirane teritorije kojima još nemamo pristup).

Trenutno ne možemo sa sigurnošću dati podatak o broju nastradalih. Već postoje hiljade potvrđenih smrtnih slučajeva civila koji su stradali od posledica agresije posle 24. februara. Ali nemamo podatke o tačnom broju žrtava na privremeno okupiranim teritorijama. Lakše je prebrojati koliko su različitih krstarećih projektila okupatori ispalili na teritoriju Ukrajine tokom zadnja četiri meseca, a taj broj je premašio 2.700. Za četiri meseca Rusi su ubili najmanje 339 ukrajinske dece. Ovo je propisno potvrđena informacija. Stvarni brojevi su, nažalost, mnogo veći.

U ovom trenutku zvanično istražujemo više od 18.500 ratnih zločina koje su ovih četiri meseca počinili ruski osvajači.

Rekli ste da ste razočarani Beogradom zbog Rusije. Zašto?

- Smatram da je ovo manipulativno pitanje. Ukrajina Srbiju smatra važnim partnerom s kojim imamo dugu istoriju odnosa uzajamne podrške i poštovanja. Štaviše, ujedinjuje nas i zajednička vizija budućnosti pošto su i Ukrajina i Srbija izabrale evropski put.

Naravno da bismo želeli da agresor stalno oseća odlučnost međunarodne zajednice da ga kazni zbog nepoštovanja normi međunarodnog prava. Upravo to govore rezolucije UN za koje je zajedno sa Srbijom glasala većina država. Da, želeli bismo da agresor bude kažnjen što pre. Ovo će spasti živote hiljada naših sunarodnika.

Samo su u tržnom centru u Kremenčugu ruski projektili ubili 18 i ranili 59 civila.

Srbija je osudila agresiju, podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Koje poteze Beograda još očekujete?

- Agresija Rusije na Ukrajinu i ruske ambicije ne odnose se samo na Ukrajinu već bar na pola Evrope. Savremena Rusija predstavlja pretnju za Evropu. Svaki dan Ukrajina plaća veoma visoku cenu ne samo za svoju već i za budućnost Evrope. Srbija je deo Evrope. Zato mi danas branimo i budućnost Srbije.

Kao ambasador, nadam se jačanju naše saradnje u svim oblastima, uključujući i zajedničko suprotstavljanje terorističkoj državi, odnosno Ruskoj Federaciji. Očekujem da će se Srbija pridružiti evropskim sankcijama terorističkoj državi, kao i pružanju pomoći i razvoju efikasne saradnje u svim oblastima, uključujući i vojnu saradnju. Primer za to je uzajamna saradnja Ukrajine s drugim evropskim zemljama.

Ukrajina je dobila status kandidata za EU. Očekujete li da uskoro postanete članica?

- Istorijski i kulturno mi pripadamo Evropi, delimo zajedničke vrednosti, Ukrajina je uvek bila, jeste i biće deo Evrope. Ukrajina će učiniti sve što je moguće, odnosno sprovešće neophodne reforme da što pre postane članica EU. Imamo od koga da očekujemo prijateljsku pomoć i postoji primer onoga što želimo da izbegnemo, a to je svakako diktatura.

Siguran sam da ovo mišljenje delimo sa vama, kao i želju za srećnim životom naše dece.

Kažete da dve zemlje treba da se ispomažu na putu ka EU. Na koje načine?

- Verovatno sam odgovorio na vaše pitanje. U Ukrajini se danas odlučuje o budućnosti Evrope. Ako su i Ukrajina i Srbija izabrale evropski put, a mi smo ga jasno izabrali, moramo jačati našu saradnju u oblasti odbrane našeg zajedničkog doma, odnosno slobodne i demokratske Evrope. Danas je ovo naš glavni zadatak.

U Novom Sadu se osećam kao u Lavovu

Šta vam se dopada u Srbiji?

- Došao sam u zemlju sa srodnom kulturom. Imamo mnogo toga što nas ujedinjuje. Tu je i sličnost jezika. Nama je jasan mentalitet Srba. Dok sam u Srbiji, pomislim da se nalazim negde u centralnoj Ukrajini. Imao sam sreću da posetim Inđiju i obližnje gradove tokom kratkog boravka. Znate, stekao sam utisak, dok sam stajao na visokoj obali Dunava, da sam negde u Kanjevu i divim se pogledima na levu obalu Dnjepra.

Srbi znaju srdačno da ugoste i ukusno kuvaju. Iako je vaša kuhinja jedinstvena, ona je slovenska, pa, samim tim, bliska nama, ukusna i odgovara mojoj porodici.

Volim da posećujem hramove i crkve u Srbiji. Uostalom, i hrišćanska, a posebno pravoslavna vera, ujedinjuje naše narode. U isto vreme prednost dajem starim malim crkvama. Kako se kod nas u Ukrajini kaže - "namoljenim". U njima se oseća mir i dobrota, koje su nam sada toliko neophodni.

Čak je i prisustvo elemenata turske kulture zajedničko našim narodima. Gledajući beogradski Kalemegdan, u mislima ga poredim sa Hotinskom tvrđavom Podolja, a kada sam posetio Novi Sad, osećao sam se skoro kao u Lavovu.

Loše poruke nacističkih pesama

Da li pojedinci koji pevaju nacističke pesme štete Ukrajini i njenim odnosima s drugim zemljama?

- Vaše pitanje deluje pomalo provokativno. Temu "nacista" u Ukrajini pokreće isključivo ruska državna propaganda da bi "opravdala" zverstva neofašističkog režima Putina nad demokratskom i evropskom državom Ukrajinom. Što se tiče pevanja uvredljivih pesama, to je kao da pitate žrtvu u kandžama predatorskog medveda: "Da li je vređaju krici grabežljive životinje?"

Takođe mi je teško da razumem na koje pojedince mislite. Ali neće me iznenaditi ako nađete stare video-snimke na kojima grupa građana Ukrajine, pristalica "Azova", nešto viče u odbranu Ratka Mladića, ili neko, ne znajući za njen sadržaj i istoriju, prepevava pesmu koja je nedavno pevana u Novom Sadu "Ne volim te, Alija, zato što si Balija".

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Vučićeva podrška ganula je Ukrajince u Srbiji

S predsednikom Srbije obišli ste izbegle iz Ukrajine. Da li ste zadovoljni onim što ste videli?

- Imao sam priliku da se još jednom uverim da Srbija pruža maksimalnu pomoć našim građanima. Lična pažnja Aleksandra Vučića dirnula je ne samo mene već i naše žene, decu i ljude u godinama, koji se nalaze u Vranju. Naši građani dobijaju svu neophodnu podršku iz Srbije. To uključuje i sticanje odgovarajućeg statusa, pružanje socijalne sigurnosti, mogućnosti studiranja i zapošljavanja.