ŽAO MI JE ŠTO JE SRBIJA BOMBARDOVANA! Američki diplomata otvoreno o spornim pitanjima: OPET ĆEMO BITI SAVEZNICI! (VIDEO)

Foto: ST/V. LUKIĆ

ŽAO MI JE ŠTO JE SRBIJA BOMBARDOVANA! Američki diplomata otvoreno o spornim pitanjima: OPET ĆEMO BITI SAVEZNICI! (VIDEO)

Ukoliko ostavimo prošlost koja je imala i dobre i loše trenutke i okrenemo se budućoj saradnji, ostvarićemo veliki zajednički uspeh, poručuje američki ambasador Kristofer Hil.

U razgovoru za Srpski telegraf diplomatski predstavnik Amerike otvoreno je govorio o kosovskom problemu, odlučnosti Vašingtona da se ispoštuju svi potpisani sporazumi između Beograda i Prištine.

Hil je odgovorio i o zahtevima da uvedemo sankcije Rusiji, kao i o bombardovanju naše zemlje. Ističući da mu je žao zbog dešavanja iz 1999, Hil očekuje još veći broj američkih investicija u Srbiju. Uveren je i da će dve države ponovo, kao što su tu bile nekad, biti iskreni prijatelji i saveznici. 

Foto: ST/V. LUKIĆ

Kakvi su odnosi Srbije i Amerike trenutno?

- Definitivno idu u dobrom pravcu, ali ostaje još mnogo toga što bi trebalo da uradimo i da nadoknadimo ono što smo propustili, ali sam optimista jer smo napredovali i treba i dalje da napredujemo. To je prirodan odnos koji će biti sve bolji u budućnosti. Želeo bih da se intenziviraju naši ekonomski i trgovinski odnosi i da bude što više investicija u Srbiji. Uz to bih voleo da više ljudi iz Srbije putuje u Ameriku i iz Amerike u Srbiju.

Šta nam je najveća tačka spoticanja. Da li je to Kosovo ili su to sankcije Rusiji?  

- Što se tiče Kosova, potrebno je da taj proces ostane u političkim okvirima da bi se pregovori nastavili bez kriza koje se, kako izgleda, pojavljuju svake druge nedelje. Kada je reč o sankcijama Rusiji, shvatam da je to za mnoge Srbe komplikovano pitanje. Međutim, nije komplikovano shvatiti ono što je Rusija uradila, da je na veoma brutalan način napala svog suseda. Potrebno je da Rusija shvati da s tim mora da prestane i čitav svet bi trebalo da bude ujedinjen po tom pitanju, a sankcije su pravi put. Razumem kompleksnost situacije, ali moramo svi da pokušamo da u ovome budemo jedinstveni da bi Rusija prestala s ovom strašnom agresijom.

Foto: ST/V. LUKIĆ

 

Većina Srba voli Rusiju, da li je insistiranje na sankcijama i udaljavanje od Moskve razlog zbog kojeg je popularnost Zapada ovde na niskom nivou?

- Razumem da postoji visok nivo frustracije kod Srba zbog činjenice da se tako dugo čeka na članstvo u Evropskoj uniji, već čitavih 17 godina. To je veliki izvor nezadovoljstva. A kada govorimo o Rusiji i tim emocijama, shvatam da postoji istorijska i kulturna pozadina tih odnosa i osećanja. Ali ljudi treba da razumeju da ono što Rusija danas radi nije u skladu s tradicijom ruskog prijateljstva. Ovo je potpuno drugačija situacija i to moramo shvatiti. Ono što Rusija danas radi susednoj zemlji je strašno. Rusija bombarduje stambene zgrade u kojim ljudi žive prosto da bi im otežala život. Dok mi ovde sedimo i pričamo, ljudi u Ukrajini su žrtve bombardovanja, ostavljeni su bez struje... Moramo biti iskreni i videti šta Rusija danas radi i prema tome se i ponašati. Ne kažem da Rusija jednog dana neće opet biti normalna zemlja, ali ona danas to nije.

Srbi su preživeli bombardovanje, i te kako saosećaju s Ukrajincima. Naša zemlje je osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Da li mislite da je to bombardovanje 1999. uticalo na loš imidž koji Amerika ima među Srbima?

- Moram da podsetim da se to desilo pre 23 godine. To je isto kao da 1968. pričamo o događajima iz 1945. Meni lično je mnogo žao što se to desilo u našoj istoriji i nisam srećan zbog toga. Ali u nekom trenutku ljudi moraju da se okrenu budućnosti, da krenu dalje. Da pokušaju nešto da nauče iz prošlosti, ali ne i da budu njeni taoci i robuju prošlosti. Došao sam ovde posle 23 godine, s očekivanjem da mnogo više možemo da uradimo zajedno. Delimo neke iste vrednosti i poglede na svet i mislim da treba pažnju da usmerimo na to, a ne na nešto što se desilo pre 23 godine. 

Foto: ST/V. LUKIĆ

Učestvovali ste u razgovorima u Rambujeu. Da li je Srbija mogla tada da uradi nešto da izbegne bombardovanje?

- Moja uloga u Rambujeu bila je da pokušam da Kosovo povrati stepen autonomije koji je imalo u prošlosti. Rambuje se nije bavio nezavisnošću Kosova, to je došlo mnogo kasnije i u tome nisam učestvovao. U Rambujeu je bilo bitno pronaći zajedničke tačke, nešto što je moglo da približi dve strane i da se vidi kakve odnose u budućnosti mogu da izgrade. Šta se desilo da do toga nije došlo, imam neko svoje mišljenje o tome, ali bih to ostavio istoričarima jer mi je mnogo važnije da vidim šta može da se uradi za budućnost. 

Svi želimo da u Ukrajini dođe do mira što pre, to je normalno i ljudski. Ono što zbunjuje građane Srbije je pitanje kako je moguće da se poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a da se teritorijalni integritet Srbije ne poštuje. I Rezolucija 1244, to potvrđuje. 

- Ako gledate iz perspektive istoričara, a vi verovatno tako posmatrate, onda gledate unazad i razmišljate šta je moglo da se postigne. Međutim, ako ste diplomata, vi pokušavate da gledate unapred, da nađete elemente u današnjem svetu i vidite kako ti elementi mogu da se sklope na način da zemlje mogu zajedno da žive. To je moj posao ovde i želeo bih da razvijamo odnose između SAD i Srbije, a imali smo neka dobra vremena, kao i teška vremena, i treba da pokušamo da idemo dalje. To je ono što pokušavam da naglasim vama i vašim čitaocima i gledaocima.

Ako ostavimo prošlost i pogledamo trenutnu situaciju, videćemo da imamo Srbe na barikadama, patrijarhu SPC je zabranjen ulazak na Kosmet. Očigledno da nema mira, napretka, da to koči i Srbe i Albance.

- Mnogo toga treba da se uradi da bi se pronašao izlaz. Podržavamo aktivnosti EU u procesu dijaloga, ali podržavamo i to da, kada se u tom procesu dijaloga postignu neki sporazumi, onda se mora i raditi u skladu s tim sporazumima. Jedan od tih sporazuma koji je postignut jeste da se stvori Zajednica srpskih opština (ZSO). Poznato je da Srbi tamo žive, da su tamo živeli vekovima, i veoma je važno da dok ti Srbi na Kosovu tamo žive, oni moraju znati kakva će biti njihova budućnost, na kojim osnovama će biti organizovan njihov život na Kosovu. ZSO je veoma važan za njih, on mora da bude adekvatno sproveden. Srbi koji žive na Kosovu moraju da osećaju da mogu da zadrže svoje veze sa Srbima u samoj Srbiji, da osećaju da mogu slobodno da se kreću i uz takve probleme moramo nastojati da nađemo rešenje kroz politički proces. Ja razumem to s barikadama, veoma dobro razumem da su se te barikade pojavile kao vid protesta zbog toga kako su Srbi tamo tretirani i znam da je važno skrenuti pažnju na to. Ali takođe mislim da je važno da ti ljudi koji su postavili barikade, sada, kad je međunarodna zajednica jasno shvatila njihovu poruku, treba te barikade i da uklone. Što se tiče zabrane ulaska na Kosovo patrijarhu, apsolutno je od ključnog značaja za Srbe koji žive na Kosovu i koji su vernici, pripadnici SPC, da imaju priliku da se sretnu s patrijarhom. Iskreno se nadam da se ono što se pre neki dan desilo više nikada neće ponoviti.

A šta kažete na Kurtijevu izjavu da su na barikadama pripadnici "Vagnerove grupe"? 

- Najpre da kažem neka izjava gospodina Kurtija govori sve sama za sebe. Ne bih je komentarisao, nisam njegov portparol.

Predsednik Vučić, s kojim imate dobru komunikaciju, nedavno je rekao da vezano za Kosmet imamo šest sporazuma, ali da međunarodni partneri ne poštuju te sporazume, te da zapravo i ne znamo koji je važeći, koji treba da se ispuni, koji je najvažniji?  

- Kada su već postignuti sporazumi u pitanju, posrednici, posebno gospodin Eskobar, kao predstavnik Sjedinjenih Država, jasno su stavili do znanja da SAD veruju da svi sporazumi treba da budu sprovedeni. Mi sad možemo da gledamo unazad i raspravljamo ko je kriv, ali na to bismo potrošili mnogo vremena. Ono što je važno i što je u interesu svih, pa i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, a ja nju predstavljam, to je da se krene napred i da učinimo neke nove stvari koje će pomoći da svi naši narodi imaju bolji život.

Otvoreni Balkan koristan za sve 

Vašington, vi, Eskobar otvoreno ste podržali "Otvoreni Balkan".  

- Kad govorimo o "Otvorenom Balkanu", jasno je da će Balkan imati koristi od otvorenih granica. Ako vi iz Srbije, recimo, živite u Novom Sadu i planirate godišnji odmor, trebalo bi da možete samo da sednete u svoja kola i vozite skroz do Albanije bez zaustavljanja na raznim granicama i da lepo stignete na plažu u Draču i tamo uživate. Treba da se potrudimo da nas granice spajaju, a ne da razdvajaju. Što veće tržište se ovde uspostavi, to će biti više zainteresovanih američkih i drugih firmi da ovde dođu.

Nove američke investicije

Možemo li da očekujemo nove američke investicije u Srbiju?

- Uopšte se ne dovodi u pitanje da će biti još više investicija. Američke kompanije vide šta se dešava u Srbiji i u tome vide inspiraciju. Činjenica da su sve naše IT kompanije ovde osnovale svoja istraživačka odeljenja (R&D) govori da imaju puno poverenje ne samo u vrednost svojih investicija već i u vrednost Srbije i njene nove generacije. U tehnološkim centrima koje su američke firme ovde otvorile rade ljudi iz Srbije, ne iz Amerike. Razlog za to je što imamo veliko poverenje u radnike iz Srbije.

Energetika u fokusu 2023.

Šta će biti u fokusu saradnje u narednoj godini?

- Kad me pitate za 2023, rekao bih da će glavne stvari biti na polju energetike jer nam je potrebna čista, zelena energija. Ja bih tamo tražio promene jer mislim da je Srbiji je na tom polju potrebna pomoć, a američke kompanije tu imaju dosta da ponude Srbiji.

Naravno, nisam biznismen, ne dajem poslovne informacije, samo kažem svoje mišljenje da smatram da je to oblast gde možemo najviše da sarađujemo.

Ne verujem u politiku ucena

Najavili ste jačanje saradnje. Stiče su utisak da Vašington neće voditi politiku pritisaka i ucena kako se to dosad doživljavalo. I to nas raduje.

- Zaista ne verujem ni u pritiske ni u ucene. Verujem u moć logike i dobre volje i u osećaj optimizma. Jer bez optimizma ne možete ni postići napredak.

Bili smo saveznici, bićemo to ponovo

Da li je moguća vojna saradnja Srbije i Amerike?

- Mnogo puta sam ponovio da mi cenimo Srbiju, kao prijatelja i kao partnera, i u zavisnosti od toga šta će Srbija odlučiti u budućnosti, cenili bismo je i kao saveznika, ponovo kao saveznika jer smo nekada bili saveznici. Želeo bih da vidim više vojne saradnje, ali ne možemo samo mi to gurati sa svoje strane. Moramo biti sigurni da i Srbija to želi.