LUPAM I UDARAM BUBNJEVE, TO MI JE ANTISTRES TERAPIJA! Ministar finansija iz skroz drugačijeg ugla: Pogledajte novu epizodu emisije "Sa Tanjom na ti"! (VIDEO)
IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 14.04.2023 | 21:00
Puna državna kasa, pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom, investitori... Sve su to teme koje su u fokusu pažnje ministra finansija Siniše Malog. Međutim, slobodno vreme rezervisano je za dve ljubavi iz mladosti: muziku i sport.
Iz ljubavi prema gitari i muzici nastao je prvi bend (Nismo mi Indijanci).
- Bubnjar je živeo na prvom, ja na trećem spratu zgrade u Cvijićevoj ulici. Pevača smo našli u školi, u Petoj gimnaziji... Svirali smo po gradu, snimili smo nekoliko demo-snimaka. U isto vreme rodila se ljubav prema bubnjevima. Sad imam i bubnjeve u kući, ponekad s klincima sviram, ja bubnjeve, Viktor je malo svirao klavir, Lola gitaru...
Šta je draže: gitara ili bubnjevi?
- Teško pitanje. Sigurno gitara, ali volim bubnjeve.
Da li su bubnjevi antistres terapija?
- Apsolutna antistres terapija, ja kažem da lupam ili udaram bubnjeve, kako god hoćete.
Muzičari dobro prolaze kod devojaka. Na koju pesmu su padale najviše?
- Kada je gitara u pitanju, to je Đorđe Balašević i pesma "Lepa protina kći" ili pesme Crvene jabuke. Tako je bilo. Inače, koncert Crvene jabuke na Tašmajdanu je prvi na koji sam otišao.
Kako su se uklopili Siniša gitarista i Siniša koji je na fakultet dolazio u odelu i s kravatom?
- Nikako, ali tako je bilo. Kada sam krenuo na fakultet, otac je rekao da postoje dva putića: "Ideš na fakultete i sam se brineš o sebi, drugi je ja ti pomažem, ali moraš da radiš u smislu troškova." Tako da od svoje 18. godine, od kada sam upisao Ekonomski fakultet, išao sam u očevu firmu, radio, to je bilo odelo, kravata... Uvek sam kasnio na predavanja, ali sam dolazio u odelu. Sedeo sam u prvoj klupi, slušao, bio sam student generacije i dan-danas profesori se sećaju da sam na predavanja dolazio u odelu.
Pored muzike, velika ljubav je i sport.
- Kao klinac, uvek se nešto menja. Trenirao sam plivanje, tenis, rukomet, karate. Fudbal nikada nisam trenirao, ali sam bio golman i u fudbalu i u rukometu dok sam bio u Petoj gimnaziji.
Foto: ST/V. LUKIĆ
A danas teretana i maratoni?
- Manje se bavim teretanom, ne mogu da stignem. Moja antistres terapija u ovom trenutku je trčanje. Nije važno da li je polumaraton ili maraton. Odradio sam jednu stvar koja je meni bila važna, a to je da istrčim svih šest najvećih maratona u svetu od Berlina, Londona, Njujorka Čikaga, Bostona, Tokija... Dosad je samo 11 ljudi u Srbiji to uspelo da uradi.
Koji maraton je bio najteži?
- Prvi! To je bio maraton u Atini. Nisam bio ni spreman niti sam znao šta me čeka. S druge strane, taj maraton ima oko 20 kilometara uzbrdice, to je za mene bilo neviđeno. Nisam stao nijednom. Jedva sam došao do cilja, ali sam došao, na glavu, bukvalno. Kada sam stigao na cilj, kada sam prešao crtu, bio sam toliko ponosan, srećan, ispunjen... Taj osećaj ne mogu da opišem.
Mrak na oči padne kad u teretani na red dođu koje vežbe?
- One vežbe koje moram da radim da bih sprečio povrede kada je trčanje u pitanju. To su vežbe za noge. E te su mi najneomiljenije. To su uvek teške vežbe, veliki mišići, sve nas mrzi to da radimo. Više volimo da radimo s tegovima u rukama. Dakle, vežbe za grudi su mi omiljene, dok su mi one za noge najomraženije.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Znam da skuvam jaje i namažem parče hleba
Da li ste zbog treninga redukovali ishranu?
- Ne, zbog stresa jedem kad i koliko stignem. Stalno se nešto dešava, juriš... Dođe pet-šest sati, a ništa nisi jeo. I onda se, što bi rekla moja pokojna majka, preždereš i...
Omiljena hrana?
- Moja porodica s očeve strane je iz Srema, dakle uglavnom je to meso, ako može i slatko uz svaki obrok, bilo bi idealno.
Da zaključimo, pravi majstor u kuhinji?
- Ne znam da kuvam skoro ništa. Evo anegdote. Iz Amerike sam se preselio u Prag, dobio sam sjajan posao, iznajmio sam stan, kuhinja opremljena. Majka i otac su super kuvali. Iz Praga zovem oca i baku, kažem: "Hajde da naučim nešto da skuvam." Objasne mi, skuvam jaja, vidim, uspelo mi, pirinač super... Moje najomiljenije jelo je pita-zeljanica, hteo sam da je pravim u Pragu. To je 1999, ne mogu oni da dođu, ali mi objasne... Međutim, nije ispalo ništa. Tada sam rekao sebi: "Aj se ti drži onoga što znaš." Mogu da isečem parče hleba, napravim klincima doručak. Što se tiče nečeg komplikovanijeg, nemojte, ja tu ne mogu pomoći nikome, pa ni sebi.
Zbog ujaka zavoleo gitaru
Ljubav prema muzici, pre svega gitari, Mali je stekao još tokom detinjstva. Slušao je ujaka dok je svirao gitaru, te je logičan nastavak priče odlazak u muzičku školu, a kasnije i bend.
Ministar je svim građanima Srbije čestitao Uskrs, a video možete videti ispod.