PREDSEDNIK VUČIĆ NA OBELEŽAVANJU DANA SEĆANJA U PRIJEDORU: Reći će egzodus, pogrom, progon, ali niko neće reći - najveće etničko čišćenje! (VIDEO)
IZVOR: Republika - 04.08.2023 | 19:56
Oko 2.000 Srba ubijeno je ili nestalo, a 250.000 je proterano u akciji "Oluja".
Danas se obeležava 28 godina od progona više od 200 hiljada Srba u hrvatskoj akciji "Oluja". Centralna manifestacija održala se u Prijedoru, gde su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandra Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i patrijarh srpski Porfirije.
Vučić i Dodik najpre su položili vence na spomen-obeležje u mestu Janjila kod Bosanskog Petrovca i odali poštu stradalim Srbima iz izbegličke kolone, koju je u avgustu 1995. godine na petrovačkoj cesti bombardovala hrvatska avijacija tokom vojne akcije "Oluja".
Obeležavanju dana sećanja prisustvuju Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, i drugi zvaničnici Srpske i Srbije.
Osim patrijarha i zvaničnika Srpske i Srbije, obeležavanju je prisustvovao i veliki broj građana.
Obeležavanje 28 godina od ovog velikog srpskog stradanja i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata organizuju odbori vlada Republike Srpske i Srbije za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
Parastos stradalima služi patrijarh Porfirije
Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj - u Prijedoru.
Parastos stradalima služi patrijarh srpski Porfirije.
- Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje - kaže patrijarh Porfirije.
Foto: RTS/printscreen
- Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju - rekao je Patrijarh.
- Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima - dodaje.
- Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim blićžnjima, svojim roditeljima, braći i sesrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio - kaže patrijarh.
Foto: RTS/printscreen
Ispovest Jovane Damjanić Đaković
Jovana Damjanić Đaković tada je za vreme "Oluje" imala osam godina.
- Imala sam srećno detinjstvo, nisam znala da postoje loši ljudi. Sa osam godina je celi moj svemir prestao da postoji. Tvrđava je u plamenu. Tata je ne znamo gde. Na krovu fiće je plava putna torba i sve naše vrednosti u njoj. Kolona je zapamćena kao beskonačna agonija, kao mesto bez postavljanja pitanja, Sećam se žeđi. Dalje se malo čega sećam, do trenutka kada me je probudilo žarenje tatine brade na licu. Prvo smo bili u Kruševcu, pa u Pančevu. Potom smo se preselili u Prijedor, nije Krajina, ali blizu je. Knin nosimo u srcu, na Srbiju imamo lepa sećanja. Zbog moje male Prijedorčanke ovaj grad nosim u srcu. Na bogu je da oprosti, ja zaboraviti ne mogu - navela je ona.
Na Bogu je da oprosti, kaže Đakovićeva, ali ona ne može da zaboravi.
Foto: TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA
Obraćanje Milorada Dodika
- Ono što oni nazivaju Olujom bio je zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD, a stanovnika je bilo toliko. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali. Može Amerika da bude velika koliko hoće, ali je unižena i mala. Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos - kaže Milorad Dodik.
- Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja, da kažemo da nećemo zaboraviti - dodaje Dodik.
- Pobili ste naše ljude, i ubili civile na Petrovačkoj cesti, od toga četvoro dece. Nisam ovde došao da omalovažavam bilo koga, od onih koji su stradali, a nisu isti kao mi. Kada su pre mesec dana Bošnjaci obeležavali svoje stradanje niko ništa nije rekao. I treba da obeležavaju, ali zašto onda mi ne možemo? Ko ste vi da kažete šta ko sme a šta ne? Prijedor je mesto kolona, grad stradalih, grad junaka i zato smo ovde večeras, da se prisetimo svih naših stradalih. Duša me boli, i da kažemo da je to udruženi poduhvat država SAD i Hrvatske na nedužni narod - rekao je Milorad Dodik.
Foto: TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA
Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića
Počelo je obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
- Hvala vam što ste večeras u ovolikom broju na gradskom trgu u Prijedoru. Hvala vam što se niste uplašili od pretnja prethodnih dana i nedelja. Večeras ću da govorim nešto kraće. Govoriću zato što nekako poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja i dvostrukih standarda u ponašanju velikih sila prema nama Srbima. Sa toliko problema se suočavamo - rekao je Vučić na početku obraćanja.
Prema rečima predsednika Srbije, poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja u ponašanju velikih sila prema nama Srbina, ponekad i mi koji vodimo računa o narodu moramo da damo oduška emocijama.
- Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, nikad neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine naovamo. Samo nikad neće reči da je to bio zločin etničkog čišćenja. Zašto sam pomenuo Petrovačku cestu? Nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde. kada smo pre nekoliko godina doneli odluku ja i Dodik da zajednički obeležavamo sve naše nesreće razgovarali smo i o Petrovačkoj cesti. Ja sam rekao Srbija preuzima na sebe da postavi krst da obeleži stravičnu tragediju, mesto gde je baka Darinka izgubila svoje unučiće, mesto gde su poginuli otac i sin. 28 godina razmišljam kako izgleda to mesto, kako je to moguće, da greškom gađate decu, danas kad vidite mesto jasno vam je da greške nije bilo. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake - kaže predsednik.
Foto: TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA
- Ovo su ljudi, ne klikeri i brojevi. Svi oni su ljudi i srca i dušu imaju, ali da analiziramo iz njihovog ugla i da kažemo "ne, ne nisu ljudi, brojevi su". Pa kako to pre samo 30 godina je bilo 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju? Pa šta se to desilo sa tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zbog čega nestadoše? - dodaje predsednik Vučić.
- Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam "napravite četiri puta veći krst", srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom. Danima slušam kako Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka - kaže predsednik.
Podsetio je da, povodom optužnice koja je podignuta u Beogradu u slučaju ratnog zločina na Petrovačkoj cesti, niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao, i da dečja smrt ne sme da bude nakažnjena.
Foto: TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA
- Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao "odličan je posao uradilo tužilaštvo", ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. Jel ste primetili da je neko u Srbiji reagova. Ćute. Kada sam ih pitao da li će da puste da smrt srpske dece prođe nekažnjeno njih je baš bilo briga jer su to srpska deca. A srpska deca, ma kako to jezivo zvučalo, nisu baš deca, neka druga su deca, tuđa su deca, a naša su samo za nas deca. I zato od njih ne očekujte suzu. Naše suze nikada roditelja neće imati sem nas samih. Zato je važno da se mi držimo zajedno i da se ne damo. Na tom malom parčetu puta podigli smo - kaže Aleksandra Vučić.
Izlaganja visokih funkcionera je završeno.