KURTIJEVA EKSTREMNA POLITIKA BEZ PODRŠKE: Iz Atine se vratio "praznih šaka", lideri mu okreću leđa


IZVOR: Republika - 22.08.2023 | 18:38


Kurti ne može ni na šta da se pozove da mu ide u prilog, pogotovu zato što se "sad njihov separatizam razmahao i dobio ekstremne forme, smatraju stručnjaci.

Foto: Tanjug/AP
KURTIJEVA EKSTREMNA POLITIKA BEZ PODRŠKE: Iz Atine se vratio "praznih šaka", lideri mu okreću leđa

Zajednički stav predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i Srbije Aleksandra Vučića o međusobnoj podršci za teritorijalni integritet i nepovredivost granica država po principima UN, jasno govori da Kijev ne razmišlja o priznanju Kosova, čemu se Priština nada već izvesno vreme.

Time je potvrđena teza da se ekstremna politika Prištine "obila o glavu" premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju koji je boravio na sastanku regionalnih lidera u Atini, odakle se vratio "praznih šaka".

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da mu je "zapalo za oko“ da se Grčka dosledno držala pravila kada je u pitanju oslovljavanje predstavnika vlasti u Prištini, što nije bila praksa ni u Briselu.

Od domaćina, koji se prema političaru iz Prištine ponašao uz dužno poštovanje, ali kao prema nekome ko se nalazi na čelu privremenih institucija u Prištini, a ne na čelu nezavisne države do čvrstog stava Vladimira Zelenskog da Ukrajina neće menjati poziciju o Kosovu, jasno je da se Kurti vratio iz Grčke bez podrške kojoj se nadao.

Foto: Tanjug/AP

 

 

- Potvrda stava Grčka oko nepriznavanja Kosova veoma važna jer se o toj zemlji govori kao o najslabijoj karici među pet članica EU koje nisu priznale Kosovo. Zbog toga Srbija ima i te kako razloga da bude zadovoljna, kao i zbog toga što ukrajinski predsednik nije potvrdio stavove parlamentarca u Ukrajini koji su zagovarali ideju priznanja - rekao je.

 

Micotakis odlučan: Ne menjamo stav po pitanju KiM

 

 

Predsednik Srbije sastao se, u okviru posete Atini, sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom, koji je ponovio odlučan stav Grčke da neće biti promene u zvaničnom stavu po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Kroz razgovor o poštovanju teritorijalnog integriteta, Povelje UN i nepovredivost granica do slične poruke došao je i predsednik Zelenski, koji je posle sastanka sa Vučićem rekao da su pričali o zajedničkoj budućnosti dva naroda u zajedničkom evropskom domu.

- Da razvijamo naše odnose, to je u našem zajedničkom interesu - napisao je Zelenski na svom Telegram nalogu.

Od snova i nadanja do buđenja i povratka u realnost gde Kosovo nije i neče biti priznato kao nezavisna država, ovim rečima ukratko stručnjaci ocenjuju Kurtijev boravak u Atini, ali i ekstremne poteze koje poslednjih meseci povlači.

Ni među liderima u Atini niko se posebno nije bavio "Kurtijevim separatizmom" i odobravao ga, a pitanje priznanja Kosova bilo je potpuno "skrajnuto“.

Božinović ocenjuje da je krupna stvar za Srbiju razgovor Vučića i Zelenskog, s obzirom na to da je srpska strana izvukla mnogo više pozitivnih elemenata no što se očekivalo.

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

 

On naglašava da Kurti ne može ni na šta da se pozove da mu ide u prilog, pogotovu zato što se "sad njihov separatizam razmahao i dobio ekstremne forme.“

Podsetimo, povod za sastanak u Atini bila je 20. godišnjica Samita EU-Zapadni Balkan u Solunu, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj se prvi put nedvosmisleno potvrđuje evropska perspektiva za sve zapadnobalkanske države.

Na sinoćnoj neformalnoj večeri osim predsednika Srbije i Ukrajine i premijera Kosova, bili su i predsednica Moldavije, predsednik Crne Gore, predsednica Saveta ministara BiH, premijeri Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske i Hrvatske, kao i predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije.

Na sastanku nije bilo predstavnika Albanije iako je Micotakis poziv za učešće uputio predsedniku te zemlje Bajramu Begaju.

Begaj je izostanak "pravdao“ ranije planiranim obavezama, ali poznavaoci prilika tumače da je izostanak predstavnika Tirane sa skupa u Atini zapravo kulminacija krize odnosa između dve zemlje, koja traje još od maja ove godine i hapšenja predstavnika grčke manjine, gradonačelnika Himare, uoči lokalnih izbora u Albaniji a zbog optužbe za kupovinu glasova.

BONUS VIDEO