"VELIKI" STEŽU OBRUČ OKO PRIŠTINE! Pet oštrih poruka SAD i EU zbog ekstremne politike i jasan zahtev - FORMIRAJTE ZSO


IZVOR: Republika - 02.09.2023 | 13:30


Od kritike iz Pariza, po pitanju suspenzije vizne liberalizacije, pisma iz Vašingtona čije je redove potpisala američka kongresmenka Klaudija Teni do jasnih zahteva ambasadora Kristofera Hila o hitnosti formiranja ZSO.

Foto: shutterstock
"VELIKI" STEŽU OBRUČ OKO PRIŠTINE! Pet oštrih poruka SAD i EU zbog ekstremne politike i jasan zahtev - FORMIRAJTE ZSO

SAD i Evropa stežu obruč oko Aljbina Kurtija, reklo bi se po poslednjim oštrim porukama koje su upućene na adresu Prištine, a tiču se jednostranih i nerazumnih, ekstremnih, poteza koje povlači kao i neispunjavanje potpisanih i dogovorenih obaveza.

Od kritike iz Pariza, po pitanju suspenzije vizne liberalizacije, pisma iz Vašingtona čije je redove potpisala američka kongresmenka Klaudija Teni do jasnih zahteva ambasadora Kristofera Hila o hitnosti formiranja ZSO.

Zajednička poruka je jasna - potpisano i dogovoreno mora biti ispunjeno.

Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je da se očekuje angažovanje na sprovođenju francusko-nemačkog predloga i zapretio da će u suprotnom biti razmotrena vizna politika.

Podvukao je da se očekuje jasno angažovanje na smirivanju situacije, pre svega u vezi sa izborima u opštinama na severu Kosova, kao i ponovno učešće Srba u lokalnim institucijama.

Na poruku da bi moglo doći do blokade odluke o viznoj liberalizaciji Vjosa Osmani odgovorila je - pretnjom i porukom da bi to "ubilo dijalog zauvek".

Foto: Tanjug/AP

 

Univerzitetski profesor Dritero Arifi mišljenja je da su ove izjave uznemirujuće, jer pozivaju na veći oprez u dijalogu.

- Uvek je zavisilo ko daje tu izjavu, ako analiziramo ko je predsednik Francuske, a ko Francuska i šta ona predstavlja u EU, onda je izjava izuzetno ozbiljna. Vlada ne samo da treba da razmisli kako da se reši pitanje ne samo severa, već je Makron zatražio i da se Ohridski ili Briselski sporazum realizuju i primene. Vlada Kosova sada mora da pazi kako će pristupiti ovim sporazumima, to nije samo pitanje severa već i Ohridskog sporazuma, odnosno obaveza koje je dala kosovska strana - rekao je Arifi.

Pritisci iz SAD i EU

Pritisci iz SAD ukazuju da se oko Kurtija sužava prostor za (nerazumno) manevrisanje. Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil istakao je da se radi o stalnom naporu poboljšanja situacije na KiM i dodao da postoje elementi koji se nalaze na stolu i koji i treba da budu na njemu.

- Srpska zajednica na Kosovu treba da zna kako će im životi izgledati. Oni treba da vide kako će im budućnost izgledati. Zato SAD veoma podržavaju ZSO. Sa stanovišta Kosova, kada oni pogledaju proteklih nekoliko decenija vide da im treba veće međunarodno uporište i traže da se pregovori završe u situaciji gde oni mogu da se učlane u evropske strukture. Obe strane žele nešto što može da se uradi. Obe strane mogu da izvuku dosta iz Lajčakovog i Eskobarovog iskustva. Mi smo veoma ponosni što im u tome pomažemo. Nismo na kraju procesa, negde smo u sredini. Možda smo malo zapali u blato, ali krećemo se napred. Ne bih odbacio optimizam kao pogled na stvari. Ne vidim razlog za pesimizam - poručio je Hil.

Otvoreno pismo sa jasnom porukom da više nema vrdanja, Kurtiju je uputila i predsedica srpskog kokusa Klaudija Teni u kome je direktno i bez uvijanja ukazala na sulude poteze Prištine.

Foto: Printscreen

 

 

- Pišem sa velikom zabrinutošću zbog eskalacije tenzija na severu Kosova i izostanka napretka u primeni Briselskog sporazuma iz 2013. godine - navodi na početku pisma.
Ona je izrazila zabrinutost zbog kršenja prava Srba sa severa KiM, što, kako je upozorila, ''nastavlja da destabilizuje bezbednost i sigurnost u regionu''. 
Posle decenije čekanja, poručila je da su Srbi umorni od čekanja na punu primenu Briselskog sporazuma iz 2013. godine.

Ona je istakla da jednostrani koraci koje preduzima Priština za dalje podsticanje sukoba nisu prihvatljivi i da se sa njima odmah mora prestati.

Da li je nastavak dijaloga moguć?

Na poziv šefa diplomatije Đuzepe Borelja 14. septembra u Briselu će se za pregovarački sto vratiti Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

Agend još nije poznata, ali je jasno da Beograd i Priština u središte EU idu sa različitim viđenjima koje teme treba da se nađu na i u kom pravcu treba da se odvija dijalog.

- Vaše postojeće obaveze prema Briselskom sporazumu iz 2013. moraju biti ispunjene da bi se stvorio trajan mir na Kosovu. Nadam se da ću nastaviti da radim sa vama na rešavanju ovog sukoba jednom zauvek i željno iščekujem deeskalacijske akcije vaše vlade i formiranje Zajednice srpskih opština - napisala je Teni.

Potpuno ignorisanje na svetskim skupovima

Tzv. Kosovo je ignorisano čak i na regionalnim forumima, preneli su mediji i podsetili da, otkako je EU uvela kaznene mere zbog nerazumnih Kurtijevih poteza, nije bilo poseta važnijih zapadnih zvaničnika Prištini.

Podsećaju na činjenicu da se na Bledskom forumu sa Donikom Gervalom nije se sastala francuska ministarka za evropske poslove Lorens Bun, koja je pak imala sastanke sa ostalim šefovima diplomatije iz regiona - sa Bujarom Osmanijem, ministrom inostranih poslova Severne Makedonije, sa zamenicom ministra inostranih poslova Albanije Megi Fino, ministrom inostranih poslova Bosne i Hercegovine Elmedinom Konakovićem, i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem.

"Okretanje leđa" u Atini, gde je, tvrdi analitičar iz Tirane Mentor Nazarko, Kurti otišao po grčko priznanje, a vratio se praznih šaka, još je jedan "šamar" politici koju vodi.

On je naveo i da Kosovo nije dobilo nikakvu potvrdu o priznanju od Grčke i da je propustilo trenutak za to.

A, šta za to vreme radi Priština?

Ništa (novo). Napada koji izveštavaju o krizi, okreće glavu od obaveza, postavlja neke nove uslove i preti.

Američki portal Brunsvik Njuz objavio je analizu Kurtijevog ponašanja i političkih prilika na KiM, mnavodeći da je on glavni krivac za krizu sa severu KiM, jer je postavio gradonačelnike albanskog porekla na rukovodeće pozicije u četiri srpske opštine. 

Podsećaju i na osude na Kurtijev račun koje su stigle od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena,  bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, francuskog predsednika Emanuela Makrona...

Osim toga, svakodnevno zastraživanje kroz hapšenje Srba na severu, bez ikakvih pravnih osnova i dokaza sprovodi se već mesecima unazad.

Uporno odbijajući ispunjavanje Briselskog sporazuma, formiranja Zajednice srpskih opština, deeskalacije sukoba, poštovanje ljudskih prava, omogućavanje normalnog života u južnoj srpskoj pokrajini, čini se, ne planiraju da promene politiku. 

BONUS VIDEO