JURIŠ LINČ-RULJE BIO JE VRHUNAC SRAMOTE! Orlić u emisiji SA TANJOM NA TI otkrio kojih scena iz parlamenta se stidi! (VIDEO)
IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 04.09.2023 | 20:00
Nekim poslanicima opozicije najvažnija je želja da se dokopaju vlasti, fotelje i para. To je jedino što ih u životu pokreće i o čemu brinu.
Ko, umesto o poslu koji mu je poveren, razmišlja da li mu je mu je teško i koliko, na kraju ne uradi ništa, kaže Vladimir Orlić, predsednik parlamenta u odgovoru na pitanje kako izgleda vođenje sednice u sali u kojoj sedi 250 ljudi različitih stavova.
U emisiji "Sa Tanjom na ti" Orlić je otvoreno govorio o svemu.
- Uspeli smo da uradimo velike stvari jer nismo razmišljali da li je nešto teško. Nismo tražili izgovore, nego smo radili. Zahvaljujući tome, imamo auto-puteve i moderne pruge, nove kliničke centre, sve ono što je Srbija čekala i po nekoliko decenija. Isto važi i za svaki posao. U Narodnoj skupštini ozbiljna i odgovorna parlamentarna većina radi svoj posao, ne razmišljajući o kalkulisanju i izgovorima. Uspeli smo da nastavimo sa sprovođenjem državne politike, za koju smo dobili mandat na izborima, a to je ona politika koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
Izbaci li vas iz takta skretanje s teme?
- Ako pričamo o predstavnicima bivšeg režima, znate, promašena je tema da uopšte razgovaramo o tome da li oni drže temu ili ne. Za njih je tema uvek ista, a to je - govori sve najgore što možeš o Aleksandru Vučiću zato što ne možeš politički da ga pobediš nikada i nigde. Što je, inače, potpuno tačno. S druge strane, imitiraj Milovana Brkića, do besvesti prepričavaj laži, izmišljotine i odvratne napade iz njegovog Tabloida. Nije im važno da li je Skupština tog dana sazvana zbog budžeta, zbog novog zakona kojim pomažemo porodicama s decom, zbog toga što smo obezbedili kroz reforme pravosuđa nezavisno i slobodno pravosuđe, kao što nikada nije bilo u našoj zemlji... Apsolutno im nije važno ono zbog čega smo se okupili da razgovaramo. Ali po tome se vidi razlika između pripadnika bivšeg režima i onih koji su zaista ozbiljni i odgovorni kada je reč o poslu posvećenom državi.
Posao opozicije je da napada vlast. Nemate razumevanja za politička profitiranja?
- Nisu to samo politička profitiranja. Dakle, kada o tim ljudima govorimo, neretko su ta profitiranja potpuno ogoljena, pokušaj da se nešto stavi u svoj džep, to je finansijska korist, želja za vlašću i foteljom. Dakle, oni su uvek vodili računa o svom profitu, o tome da njima lično bude dobro, za narod i državu nisu brinuli nikada i zbog toga su ostavili pustoš iza sebe. Kako su radili onda kada su bili na vlasti, tako se ponašaju i danas. Ništa novo. Ništa drugačije ne nude ovom narodu. Profit ne pokušavaju da sakriju. Užasnu tragediju koja se desila početkom maja svode na pokušaj političkog, i ne samo političkog, profita. Da se cela priča o navodnoj borbi protiv nasilja svede na: "Ma ne, mi hoćemo nacionalnu frekvenciju za našeg tajkuna." Kad pitate njegove urednike zašto to hoće, kažu: "Zbog para, da ih imamo više." Potpuno je jasno da tu nikakve politike nema, ali ne mogu da kažem da je bilo ko iznenađen. Svako racionalan zna da od tih ljudi samo to može da očekuje.
Imali smo situaciju i da su nasrnuli na predsednika države.
- Cela Srbija je gledala tu sramnu scenu poslanika iz redova bivšeg režima kako se poput linč-rulje zaleću u predsednika republike. Pokazali su na taj način ne samo da nisu u stanju da mu politički pariraju već i nemoć i apsolutno nepoštovanje države i Skupštine, u kojoj se nalaze, pokazali su da ih je suštinski baš briga i za KiM, za naš narod... Da su i dalje najvažniji samo sami sebi i da je njihova želja da se dokopaju vlasti, fotelje i para jedino što ih u životu pokreće i o čemu su jedino u stanju da brinu.
Da li je zaista u politici sve dozvoljeno, pa čak i vređanje dece?
- Svako pristojan će da vam kaže: "Apsolutno ne." Svaki običan čovek to podrazumeva. Ali, kao što ste videli, kod ovih što pokušavaju da budu samo što agresiviji, da donesu što više agresije, odavno su pređene sve granice pristojnog, normalnog ili onoga što bi trebalo da je čoveku neprihvatljivo. Naravno da ne biste smeli bilo čiju decu da pominjete na taj način, ali su pokazali da ih i za to apsolutno nije briga, pogotovo ako je reč o deci Aleksandra Vučića. Kada je jedan njihov poslanik pretio da će tuđe dete da bude ubijeno, da će da završi u šahtu kao Gadafi... Da li ste čuli bilo koga od njih da je to osudio, da se ogradio? Ne! Upravo tog i takvog poslanika zbog toga u zvezde kuju.
Staž u skupštinskim klupama teče vam od 2014. Ima li nečega zbog čega se stidite?
- Jurišanje na predsednika republike bilo je kao da ga je naručio Aljbin Kurti. To je bila prva stvar koja je pala na pamet ne samo nama koji smo bili u sali već svakome ko je to gledao. Kad pomislite da nema ničeg drugog što bi mogli da urade, a da vas iznenade, vidite kako su ponovo političari iz propalog bivšeg režima čak i užasnu tragediju, ubistvo dece iz maja meseca, oskrnavili i zloupotrebili na najgori i najprljaviji mogući način. Ne možete da kažete da postoji još bilo šta na ovom svetu što može da se dogodi, a da oni nisu u stanju da zloupotrebe. Bezočno su vređali roditelje ubijene dece onom rečenicom: "Niko nema tapiju na bol." I to su rekli. Otimali su se kao na pijaci ko će da šefuje nekim anketnim odborom jer su sami kazali da to shvataju kao priliku za samopromociju. Za njih je to pozornica, za njih su to reflektori, klikovi, lajkovi i ostala slična čuda.
Sednice traju i po čitav dan, imate li vremena za decu i porodicu?
- Svaki trenutak koji može da se iskoristi na taj način da se posveti porodici i da ga provedemo zajedno. Trudimo se da dobro iskoristimo vreme kada smo zajedno. Ali isto važi za vreme u bilo kom poslu, ne samo u politici. U životu ukupno, vreme je, neki kažu, jedini nepovratni resurs, zato morate da vodite računa o tome da će vreme svakako da prođe i pitate sebe na koji način sam ga ja koristio i da li smo za to vreme nešto iza sebe ostavljali. Zbog takvog odnosa danas možete da vidite kakvu promenu donosi politika koja insistira na rezultatima, da morate da ostavite nešto iza sebe. Da jednog dana uradite auto-put o kojem su drugi pričali i lagali po 40-50 godina. Jednog dana će taj put koristiti generacije koja se možda tek rađaju ili koje tek sad stasavaju. Sve to važi i za nove kliničke centre, naučne institute, naučne parkove...
Imate troje male dece, koje su im omiljene igre?
- Sve ono što deca tog uzrasta vole trudimo se da podelimo zajedno. Imam i tu olakšavajuću okolnost što, ako im nedostajem, uvek mogu da me ponađu u prenosu iz Skupštine. Porodica ima mnogo razumevanje i to nije samo moja lična stvar. To važi za ljude koji se nalazi u službi države, koji pripadaju politici koja donosi istorijsku promenu i koji u njoj učestvuju. Svi znaju, naše porodice, znaju da je to od suštinskog značaja i da to donosi dobro svim porodicama u ovoj zemlji.
A vreme za sebe, stižete li da odgledate bar neku utakmicu?
- Nekada mi se desi čak i to.
Zastava im poslužila kao motka za razbijanje. Pamtimo scene kada su neki opoziconari pokušali da provale u parlament.
- Koristili su zastavu Srbije kao da je obična motka kojom su pokušavali da razbiju ulazna vrata Doma Narodne skupštine. Videli ste i to. Samo još jedan u beskrajnom nizu činova koji su u njihovoj kolekciji nasilja. Šta su drugo, osim nasilja, pokazali? Da li je iko čuo da predlažu neku meru koja bi se ticala ekonomije? Da li ih je iko čuo da su bilo šta pametno predložili da bi unapredili zdravstvo, školstvo... Toga nema jer politike nema, znanja nema... Zato od njih samo čujete: "Ne valja ništa", čak i o onome što je svakom čoveku potpuno jasno da je odlično, poput toga da je lošije što je plata dva ili dva i po putu viša nego što je bila u ono vreme, jadno i tužno vreme kakvo ste nam vi ostavili.