ŠTA SMO SVE ČULI TOKOM SAMITA BRDO BRIONI? Od proširenja EU do stabilizacije regiona: Da li je 2030. godina realan rok ili "lep san"

Foto: Tanjug/ RADE PRELIĆ

ŠTA SMO SVE ČULI TOKOM SAMITA BRDO BRIONI? Od proširenja EU do stabilizacije regiona: Da li je 2030. godina realan rok ili "lep san"

U Severnoj Makedoniji održava se samit Procesa Brdo-Brioni, na kom učestvuje i predsednik Srbije Aleksandr Vučić, pored ostalih lidera regiona.

Samit se održava u Skoplju, a domaćin skupa je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednicima zemalja inicijatora tog procesa Hrvatske i Slovenije, Zoranom Milanovićem i Natašom Pirc Musar. 

- Vrlo korektna i kontruktivna rasprava na samitu Brdo Brioni u Skoplju, govorilo se najviše o odnosu regiona prema EU i o tome šta bismo sve mogli da tražimo. Članstvo zemalja sa Zapadnog Balkana u EU do 2030. su lepe želje, ali ko sam ja da rušim optimizam i ambicije nekih drugih - rekao je predsednik nakon razgovora sa liderima.

Povodom zahteva o uvođenju sankcija Rusiji rekao je da "Mi sami odlučujemo kome ćemo uvesti sankcije".

Kada je reč o Evropskoj uniji predsednik je rekao da moramo da uradimo još mnogo reformi i važnih stvari, ali i oni moraju da nam kažu hoće li nas ili neće.

On se dotakao i teme predstojećeg sastanka u Briselu, nove runde dijaloga Beograda i Prištine, rekavši da "ne očekuje ništa dobro već izuzetno težak sastanak", ali da je naše da kroz razgovor pokušamo da dođemo do rešenja, a ne "kao Kurti da koristimo bič".

"Problem migracija veći u zemljama EU nego kod nas"

Problem sa ekonomskim migracijama iz zemlje mnogo je veći kod članica EU, u poređenju sa Srbijom, zaključio je predsednik Srbije i dodao da je ove godine zabeleženo da se dosta ljudi iz inostranstva vratilo u našu zemlju.

Foto: Tanjug

Na pitanje novinara koji mehanizmi mogu da se donesu u okviru regionalne inicijative Brdo Brioni, da se taj trend spreči ili umanji predsednik je rekao da kada je reč o ekonomskim migracijama veći problem imaju Bugarska i Hrvatska, pa i Rumunija.

- Više oni imaju ekonomskih migranata u Evropsku uniju nego što ih ima Srbija. Mi smo u prošlom mesecu imali značajan povratak ljudi iz Nemačke, Austrije. Ne samo više stotina, mislim da je iz Nemačke došlo 1.260 njih koji se vraćaju u Srbiju, iz Austrije 900 i nešto. Ljudi koji u trećoj generaciji nisu imali državljanstvo Srbije, zatražili su državljanstvo Srbije - rekao je predsednik.

Vučić je kazao da se ljudi polako vraćaju u Srbiju, da je zemlja još ekonomski značajno slabija, ali se ta razlika u odnosu na EU zemlje smanjuje.

- One sekunde, a to je kraj sledeće godine, početak 2025. godine, kada budemo imali prosečnu platu 1.000 evra onda će ljudi krenuti sve više da se vraćaju u Srbiju - rekao je predsednik.

Predsednik je kazao da ljudi iz zemalja EU mnogo lakše "beže", i da nije to jednostavno kako neko želi da predstavi javnosti, da ako Srbija uđe u Evropsku uniju to se neće dešavati.

Foto: Tanjug/AP

 

- Naprotiv, dešavaće se tada više nego danas. Tako da mi popravljamo svoju ekonomsku poziciju, nalazimo se na evropskom putu, ne postoji drugi put gde bi se nalazili. Moramo da uradimo još mnogo reformi, još mnogo važnih stvari, ali moraju i oni da kažu da li nas hoće ili neće, ali nije ni to ključno pitanje za nas, već pitanje da li se razvijamo dovoljnom brzinom ili ne - rekao je.

Kada je reč o demokratskom odnosu, dodao je Vučić, pošto svi spominju "ulice" odnosno proteste i demonstracije, predsednik je kazao da je ponosan na to što nije "upotrebljen ni jedan pendrek" a demonstracije traju više od četiri meseca.

- Demonstracije u kojima se svaki put brutalno krše zakoni naše zemlje, sa sprečavanjem prolaska ljudima međunarodnim putnim pravcima, autoputevima i tako dalje. Nikada nismo intervenisali - dodao je osvrnuo se na intervenciju na auto-putu u Holandiji, gde je policija reagovala brutalno.

Napravio je paralelu sa Srbijom i rekao da je "srećan što takve scene ne mogu da se vide kod nas jer se u Srbiji poštuju prava političkih manjina, "čuvaju kao malo vode na dlanu, čak i kada pričaju gluposti i skaču po klupama u Skupštini".

- Pustite ih da skaču po klupama i lupaju u klupe, dok možete tu štetu da nadoknadite. Da pokažu šta im je znanje i šta bi radili kada bi imali većinu. Možete da mislite kako bi to izgledalo - rekao je predsednik.

Poruka uoči sastanaka - Srbija ne odustaje od svoje politike

On se oglasio putem Instagrama uoči sastanka i iskazao zahvalnost domaćinima na srdačnom dočeku na sastanku gde će sa sagovornicima iz regiona razgovarati o nekim od ključnih principa regionalne saradnje, održivog razvoja, klimatskih promena, ali i politike proširenja, kao strateške tačke daljih odnosa unutar evropskog kontinenta.

Foto: Tanjug/ RADE PRELIĆ

 

- Srbija, kao i uvek, ostaje dosledna u iskrenom zalaganju za stvaranje atmosfere uzajamnog poverenja, razumevanja i poštovanja, što je i pokazala kroz brojne inicijative koje otvaraju velike mogućnosti za čvrstu saradnju zemalja u regionu, na dobrobit svih koji žive na Zapadnom Balkanu - napisao je predsednik Vučić na svom zvaničnom Instagram nalogu. 

Na samitu i ostali lideri regiona

Na samitu učestvuju i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Albanije Bajram Begaj, članovi trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović kao i predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani.

 

 

Za danas je predviđeno plenarno zasedanje, nakon kojeg će uslediti pres konferencija domaćina samita i izjave zvaničnika, posle čega će se razgovori nastaviti na radnom ručku i bilateralnim sastancima.

Jedna od bitnijih tema biće i nastavak sveobuhvatnih političkih, ekonomskih i socijalnih reformi, koje će zadržati mlade ljude na ovim prostorima, čime će se dodatno osigurati prosperitet, stabilnost i napredak cele Evrope.

Očekuje se da bi jedna od tema koje će se lideri regiona dotaći svakako biti i dijalog Beograda i Prištine, jer je ovo poslednji regionalni skup pred nastavak dijaloga u Briselu, koji je zakazan za 14. septembar, gde će se sastati Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

Kurti, inače, nije u Skoplju, a Prištinu predstavlja predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.

Proces Brdo-Brioni prvi put je održan 2013. godine, na inicijativu predsednika Republike Slovenije i Republike Hrvatske i zamišljen je kao inicijativa koja podstiče politički dijalog između zemalja regiona koje još uvek imaju otvorena pitanja.

Lideri učesnika procesa Brdo-Brioni sastaju se najmanje jednom godišnje.

BONUS VIDEO