BRAVO ZA VUČIĆA, OVAKO SE POMAŽE ZADUŽENIMA!
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 12.09.2023 | 11:42
Građanima će zbog ograničenja kamata na stambene kredite ostati 154 miliona evra u džepovima
Građani Srbije uštedeće 154 miliona evra u narednih 15 meseci zahvaljujući odluci Narodne banke Srbije (NBS) o privremenim merama kojima bankama u Srbiji nalaže da ograniče kamate za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita! Srpskim bankama, inače, sada stambeni kredit otplaćuje oko 160.000 građana.
Iako je ovim novcem država mogla i da popuni budžet, kao što su učinile neke zemlje EU, poput Italije, uvodeći poseban dodatni porez na profit banaka, u Srbiji je doneta odluka da te pare ostanu građanima. Kako saznaje Republika, inicijativu da se primeni ovaj model dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon konsultacija sa stručnjacima.
Prema računici NBS, ova mera doneće klijentima banaka koji imaju stambene kredite značajno olakšanje u otplati budući da im mesečne rate mogu biti niže i preko160 evra! (pogledajte okvir)
Generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS Darko Stamenković izjavio je da centralna banka još jednom pokazuje kako odgovorno i blagovremeno pristupa rešavanju problema:
- Fokus je na preventivnom delovanju, a uzimajući u obzir trenutne okolnosti rasta referentnih kamatnih stopa, a u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema sa jedne strane ali i zaštite građana NBS je donela ovakvu odgovornu i blagovremenu odluku.
U slučaju da dođe do pada Euribora, Stamenković naglašava da će banke morati da se usklade sa padom:
- U slučaju da dođe do smanjenja kamatnih stopa, ovo želim posebno da naglasim - da je kamatna stopa ograničena samo u slučaju njenog daljeg rasta, dok će banke u slučaju da dođe do snižavanja promenljivih kamatnih stopa biti obavezni da izvrše usklađivanje rata kredita građana u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu. Takođe želim da naglasim da banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.
Foto: www.profimedia.rs
Podsetimo, NBS je na jučerašnjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.
Tim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za period od narednih 15 meseci, a počevši od oktobarske rate.
Banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene odluke.
Kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. - nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto (prosečna ponderisana kamatna stopa na stanje stambenih kredita odobrenih u Srbiji koju je objavila NBS sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine uvećanu za 30 odsto).
Ovo znači da će tim dužnicima biti umanjena rata kredita od 10 odsto do više od 25 odsto.
Kod stambenih kredita koji su odobreni od 31. jula 2022. do stupanja na snagu Odluke, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, korisnici će zaključno sa decembrom 2024. plaćati umanjenu ratu kredita sa kamatom iz prvobitnog plana otplate.
Takođe, NBS je ovom odlukom omogućila da svi korisnici stambenih kredita, uključujući i korisnike sa fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno da otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu.
PRIMER KREDITA
Reprezentativni primer kredita odobrenog 1. decembra 2021. godine u iznosu od 100.000 evra sa nominalnom kamatnom stopom od 6M EURIBOR+3%, na period otplate od 25 godina uz efekte primene ograničenja nominalne kamatne stope na nivo od 4,08 odsto.
SADAŠNJA KAMATA: 6,95%
SADAŠNJA MESEČNA RATA: 694 evra
NOVA KAMATA: 4,08%
NOVA RATA: 532 evra
MESEČNA UŠTEDA: 162 evra
Srbija pomaže narodu,
drugi pune kasu države
Italija je početkom avgusta uvela porez od 40 odsto na ekstraprofit banaka od viših kamatnih stopa. Banke su, naime, imale koristi od povećanja kamatnih stopa jer su ove godine skočile kamate koje naplaćuju, a smanjile su rashode za kamate koje isplaćuju štedišama.
Prethodno su slične mere uvele i Španija, Češka, Švedska i Litvanija, a odluku o uvođenju poreza na ekstraprofit banaka razmatrale su i Francuska, Nemačka, Švedska.
Ali za razliku od ovih država, državno rukovodstvo Srbije predvođeno predsednikom Aleksandrom Vučićem odlučilo je da novac ne zadržava u budžetu, već ga ostavi kod građana, što će dugoročno svakako imati pozitivan efekat, jer će građani te pare trošiti, na to će se plaćati PDV, i tako dalje...