"DAVALI SU MI 10% ŠANSE DA PREŽIVIM!" Potresna ispovest ministra Đorđa Milićevića: Posle teške nesreće imao sam sedam operacija, sad čekam osmu, stomak mi drži pojas, koji nikad ne skidam
IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 25.09.2023 | 20:00
Sekund i četiri stotinke bili su potrebni da mu se život preokrene.
Desila se saobraćajna nesreća posle koje je ostao bez desne strane stomaka. I danas, dok čeka osmu operaciju, s osmehom priča da će pojas nositi do kraja života jer samo on može da mu održi stomak na mestu.
U emisiji "Sa Tanjom na ti" Đorđe Milićević, ministar zadužen za dijasporu, govorio je o onom što je preživeo, o porodici, ali i malim stvarima poput sporta, koji mu je još na listi prioriteta i uvek mu izmami osmeh.
Taj 2. novembar 2018. promenio ti je život.
- Drugi novembar je dan kada su mnogi mislili da neću preživeti. Ono što se desilo tog dana izgledalo je baš loše. Pretpostavke ozbiljnih stručnjaka, ozbiljnih lekara su predviđale da je manje od deset odsto šansi da ću uspeti da preživim, a ako uspem da preživim, mojoj supruzi su to rekli posle prve operacije koja je bila u Valjevu, da ću dve godine vegetirati, te da je pod velikim znakom pitanja, ako preživim, da li ću uopšte moći da hodam.
Kako je reagovala na loše prognoze?
- Moja supruga je tada bila najsnažnija i hajhrabrija. Na sve te konstatacije je rekla: "Ja njega odlično poznajem, taj će se probuditi, a, isto tako, nemojte vi da brinete i ako ostane u kolicima, ima ko da ga gura u tim kolicima."
Foto: ST/Vladimir Lukić
Vera je mnogo pomogla.
- U jednom trenutku sam pozvao sveštenika. To je bio strah za moju porodicu jer su mislili da se opraštam. Meni nije padalo na pamet da se oprostim, pogotovo ne od ćerke. Jedva sam čekao da je vidim, što nisam mogao tri meseca, koliko sam bio u šok-sobi. Sveštenika sam pozvao da bih se pričestio jer tri meseca nisam jeo. Za ta tri meseca sam spavao možda sat ili dva, bio sam zakovan za krevet.
Šta je sveštenik rekao?
- E, moj sine, preveliki teret si prihvatio na sebe, na svoja leđa. Ne mora sve odmah, nešto može da sačeka. Znam da želiš, ali pokušaj da racionalno sve to posmatraš. Bog ti je dao drugu šansu. Vidim da se boriš, ustaćeš ti odavde, a onda malo drugačije gledaj na sve to.
Trenutak je preokrenuo ceo život.
- Za 360 stepeni. Niste u mogućnosti da više radite ono što ste dotad radili. Inače, otac me je prvi put odveo u teretanu. Nikada nisam izašao iz teretane, a da nisam otišao na fudbal. Ali desilo se tako da sam prosto morao. Ja sam neko koga su svi otpisali, ja sam neko ko je preživeo. Preživeo sam!
Foto: ST/Vladimir Lukić
Koliko je bilo operacija?
- Jedna u Valjevu, pet operacija u Kliničkom centru Srbije. Sedma operacija u "Dragiši Mišoviću". Računam samo ove velike operacije, gde je bila totalna anestezija. Nije tu kraj, očekujem osmu operaciju. Ljudi misle da sam oporavljen, ne znaju da sam od 2019. navikao da živim s bolom koji ne može da se kontroliše, ne postoji tableta koja se popije da taj bol prestane.
Sepsa je napravila haos, desni deo stomaka ne postoji.
- Moram da nosim pojas, pojas mi drži stomak, 24 časa držim pojas. Evo, pokazaću vam, to vam je pojas koji je skroz oko mene.
Trpim bolove od 2019, nema tableta ni leka koji pomažu
Sa suprugom od srednje škole
Supruga je bila najveća podrška, ta ljubav traje dugo.
- Od srednje škole smo zajedno, 20 godina braka, imamo ćerku, ima 18 godina.
Foto: ST/Vladimir Lukić
Uvek navijam za Zvezdu i Srbiju
Sport je druga ljubav, iz sve snage si bodrio košarkaše.
- Od te ljubavi ne odustajem, samo što sada ne učestvujem aktivno, već pasivno. Uvek sam na tribinama, pratim klub u kojem sam igrao. Nikada ne mogu da zaboravim podršku koju su mi ti momci pružili. Igrali su utakmicu onog dana kada se sve desilo, poslali su mi snažnu poruku koju nikada neću zaboraviti: "Đole, pobedi utakmicu života."
Ne treba, a pitam za koga navijaš?
- Ne treba! Za Zvezdu i Srbiju. Uvek!