MOŽEMO LI NA IZBORE 17. DECEMBRA? Dok opozicija nagađa, zakon jasno određuje rokove: Ovi koraci se moraju ispoštovati pre zvaničnog raspisivanja
IZVOR: Republika - 30.09.2023 | 11:03
Rokovi su jasno određeni Ustavom i zakonima Republike Srbije pa se datum samih izbora ne može proizvoljno odrediti već se oni moraju poštovati.
Od jesenjih, pa zimskih izbora do izlaska na birališta naredne godine, najglasnije pitanje koje se poslednjih nedelja čuje u Srbiji možda je već dobilo odgovor da ćemo rukovodstvo države birati najverovatnije 17. decembra. Datum koji je pominjao i predsednik Aleksandar Vučić, na neki način kao najizvesniju opciju potvrdile su i ostavke gradonačelnika i predsednika opština koje se poslednjih dana nižu.
Ipak, rokovi su jasno određeni Ustavom i zakonima Republike Srbije pa se datum samih izbora ne može proizvoljno odrediti već se oni moraju poštovati.
Opozicija predala zahtev, zaboravila da pročita zakon
Deo opozcionih stranaka uputio je početkom septembra zvaničan zahtev Predsedniku Republike Srbije za raspisivanje parlamentarnih i beogradskih izbora, praveći circus i pre toga blokirajući rad Parlamenta.
Pre predaje zahteva, čini se da su zaboravili da pročitaju zakon jer su upravo svoj zahtev sastavili tako da je sasvim moguće (I legitimno) da se "vanredni" parlamentarni i gradski izbori koje traže opozicionari poklopi sa redovnim terminom izbora koji bi trebali da se održe u martu naredne godine.
Među potpisnicima dokumenta su Demokratska stranka, Ekoliški ustanak, "Zajedno - Moramo", Zeleno levi front Ne davimo Beograd, Narodni front - Novo lice Srbije i Pravac Evropa.
Od tada ne prestaju napadi na predsednika Srbije, upućeni sa adrese dela opozicije, pa se tako Zdravko Ponoš, lider pokreta Srce, tvrdio da će se predsednik pozivati na krizu u zemlji da bi izbegao raspisivanje vanrednih izbora.
Beogradski izbori
Da bi se beogradski izbori održali 17. decembra, gradonačelnik Aleksandar Šapić morao je da podnese ostavku najkasnije do 2. oktobra, ali je on to učinio tri dana ranije. Prema zakonu, od podnošenja ostavke mora da prođe minimum 75 dana da bi se izbori održali – 30 dana je zakonski rok da se izabere novi gradonačelnik, što se gotovo izvesno neće desiti i 45 dana koliko minimalno traje kampanja za izbore.
Ako se ovi izbori održe istog dana kao i parlamentarni, svi rokovi važeći za izbore za narodne poslanike primenjuju se i za izbore za gradske odbornike.
Redovni izbori 2024. godine
Po izbornom kalendaru, ipak, redovni lokalni izbori bi trebalo da budu održani u junu 2024. godine. Zajedno sa lokalnim, sledeće godine trebalo bi da se održe i redovni pokrajinski izbori. Za sve rokove mora da se u obzir uzme činjenica da od njihovog raspisivanja do izbornog dana ne može da prođe manje od 30, niti više od 60 dana.
Ako se pak vlast opredeli da na izbore ipak ide u martu naredne godine, na raspolaganju su joj četiri termina: 3, 10, 17 i 24. mart.
Da bi bili, recimo, održani 3. marta izbori bi mogli najranije da budu raspisani 3. januara.
Ista procedura za raspisivanje izbora odnosi se i na lokalne, a raspisuje ih predsednik Narodne skupštine. Predsednici opština i gradonačelnici 170 jedinica lokalne samouprave u Srbiji moraju da podnesu ostavke minimum 75 dana pre izbornog dana. To znači da, ukoliko je namera da se izbori održe 17. decembra, oni se moraju povući najkasnije do 2. oktobra.
Rokovi duži za parlamentarne izbore
Kada je reč o parlamentarnim izborima, rokovi su duži i procedura se razlikuje u odnosu na ostale. Na obrazloženi predlog Vlade predsednik Srbije može da raspusti skupštinu. Između predloga i odluke dovoljno je da prođe samo jedan dan.
To znači da Narodna skupština može da se raspusti 2. novembra, te da se uz kampanju od 45 dana izađe na izbore 17. decembra.
Postoje četiri scenarija za vanredne izbore:
- Raspuštanje parlamenta na predlog Vlade
- Izglasavanje nepoverenje Vladi
- Vlada sama traži, i ne prođe, proveru legitimiteta
- Predsednik Vlade podnosi ostavku, a novi premijer ne bude izabran u roku od 30 dana
Vučić raspušta Narodnu skupštinu
Narodnu skupštinu Srbije raspušta predsednik države, dok je sa pokrajinskom Vladom nešto drugačije - tamo sledi tzv. samoraspuštanje.
Foto: Printskrin: RTS
Skupština može prevremeno da prestane mandat na predlog jedne trećine poslanika, dok će konačnu odluku doneti većinom od ukupnog broja poslanika. To znači da vlast u pokrajini, koju čine SNS i SPS može da donese odluku da se samoraspusti, što znači ubrzan put ka izborima.
Uz kampanju koja u pokrajini traje između 30-45 dana, ovi izbori mogu da budu spojeni sa beogradskim i parlamentarnim.
Šapić i više od 20 čelnika opština podneli ostavke
Gotovo siguran termin izlaska na birališta ove godine dali su nam i gradonačelnici i čelnici više opština u Srbiji, koji su prethodnih dana podneli ostavke.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ostavku je, kaže, podneo kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora u glavnom gradu, koji bi se održali zajedno sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima krajem godine.
- Kad Vlada uvede privremeni organ i kada se konačno steknu svi pravno-formalni uslovi za raspisivanje izbora 17. decembra, očekujem da kao predsednik tog tela takođe nastavim da vodim Beograd, do dana izbora - izjavio je Šapić.
Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ
Ostavke su krajem septembra podneli čelnici Kragujevca, Pirota, Novog Pazara, Kraljeva, Smedereva, Šapca, Topole, Velike Plane, Lapova, Velikog Gradišta, Kučeva, Malog Crnića, Žabara, Petrovca na Mlavi, Žagubice, Bogatića, Vladimiraca, Koceljeve, Despotovca, Rekovca, Trstenika, Požege i Priboja.
I predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je da je "njena ostavka na stolu" te da opozicija, ukoliko želi izbore, krene u razgovore oko tehničkih detalja
- Što se mene tiče, ja verujem i nadam se da će biti u decembru. Mi smo uvek spremni za izbore, ja sam govorila da mislim da je bolje da se održe pre - rekla je ona.
BONUS VIDEO