SASVIM LIČNO: Ministar Đerlek priznao - Ja sam i mangup i dragulj! (VIDEO)
IZVOR: Tanja KOVAČEVIĆ - 09.10.2023 | 20:00
Za dame koje ga prate na Instagramu on je Sandžački dragulj, dok njegovi prijatelji kažu da je u stvari beogradski mangup. Edin Đerlek, ministar za ravnomerni regionalni razvoj je u intervjuu za Srpski telegraf i Republiku odgovorio na ova pitanja, a pored toga prisetio se školskih dana i bežanja sa časova zbog devojčica.
Ministar za ravnomerni regionalni razvoj Edin Đerlek prisetio se svojih školskih dana, a u razgovoru za Srpski telegraf i Republiku je otkrio da je najlepše dane proveo u školskom dvorištu, međutim nije krio da je zbog devojčica znao da pobegne iz škole.
- Odrastao si u dvorištu Osme beogradske gimanzije?
- Tako je. Najlepše dane sam proveo u ovom dvorištu, budući da sam tada trenirao fudbal, a u isto vreme išao sam u ovu gimnaziju. Bilo je bežanja sa časova, tako da smo puno vremena provodili u ovom dvorištu, možda čak i više nego u školi. Ali ne samo u ovom već i u dvorištu Druge ekonomske i frizerske škole, koje su ovde u blizini… Nekako nam nisu bile dovoljne aktivnosti i podsticaji u ovoj školi
pa smo išli dalje.
- Zbog devojčica?
- Naravno! Šta je muškarcima u tom periodu zanimljivo osim devojčica, fudbala i ostalih aktivnosti koje vole muškarci u srednjoj školi. Bili smo jako mladi, bilo nam je zanimljivo, bili smo radoznali... Želeli smo da upoznamo što više ljudi zato smo se kretali u našoj, ali i u drugim školama u okruženju.
- Sandžački dragulj, kako te nazivaju dame na Instagramu govori da su
ti i dalje naklonjene.
- Hvala. Sandžački dragulj je nadimak koji je proistekao iz nekih drugih mojih kvaliteta, obrazovanja, delovanja i svega onoga za šta se zalažem. Pretpostavljam da me ljudi u Sandžaku, odakle je proistekao taj nadimak, doživljavaju kao uglednog čoveka koji doprinosi etabliranju Bošnjaka unutar Srbije i na međunarodnom nivou u mnogo lepšem svetlu. E, sad, za taj nadimak, nisam siguran da li je to zasluga ženske populacije ili je od medija, to je na vama da procenite.
- Po onome što ti pišu, dopada im se tvoj stil oblačenja. Koliko je to bitno za mladog političara?
- Vidi, izgled je svakako sekundarna ili tercijalna stvar. Nije suštinski važan. Ali ako bih se osvrnuo na garderobu, na estetsko, to je refleksija onoga što imate unutra. Tako da je stil odraz moje ličnosti. Kada je reč o izgledu, on jeste bitan u politici u smislu da treba da budete reprezentativni, da lepo i ugledno izgledate.. Ali,
suštinski je važno da imate potpru u obrazovanju i etičkim vrednostima koje baštinite, tako da je to presudno i važnije od izgleda.
- Zalažeš se za jačanje položaja žena. Dame po tom pitanju mogu da
računaju na tebe..
- Smatram da su žene naš ključni resurs, samo žene mogu raditi nekoliko poslova istovremeno i to na kvalitetniji i uspešniji način od muškaraca. Zato smatram da su neiskorišćen resurs te da trebaju biti na odlučujućim pozicijama. Imamo pozitivne primere u praksi, u našoj zemlji, ali se zalažem da one budu još više prisutne u društvenom i političkom životu.
- Koje osobine mora da ima devojka da bi privukla tvoju pažnju?
- Meni je najbitniji kvalitet ličnosti. Ovo što je vizuelno, stavljam u drugi plan. Naravno, vizuelno je bitno u onolikoj meri koliko je neophodno da vas privuče ta osoba. Međutim, akcenat, bar za mene, jeste na kvalitetu ličnosti, koliko je to pre svega dobro stvorenje, koliko delimo zajedničke vrednosti..
- Zabluda je da si rođen u Sanžaku. Ti si beogradsko dete, prijatelji
kažu i da si mangup...
- Da, poreklo mi je iz Sandžaka. Moj otac je iz Sandžaka, majka mi je iz Beograda, ovde sam rođen i ovde sam odrastao. Po osam meseci sam provodio ovde, četiri meseca letnjeg i zimskog raspusta provodio sam u Novom Pazaru. Može se reći da sam i Beograđanin i Novopazarac. Što se tiče mangupluka, moj otac jeste bio mangup, to mu je bilo svojstveno u Beogradu i u Pazaru, pretpostavljam da sam puvukao te neke crte na svog oca.
- Posle gimanzije, školovanje si nastavio u Siriji?
- Tako je, studirao sam arapski jezik u Siriji, tamo sam proveo tri godine, završio Institut za arpski jezik, što je ekvivalent višoj školi. Nakon toga sam završio teologiju, fakultet za islamske stidije i nakon toga sam završio prava. Nekako u to vreme sam ušao u politiku, a kasnije sve bilo istorija
- Tada si privukao pažnju muftije Muamera Zukorlića. Koji njegov savet
pamtiš?
- Da budem originalan i autentičan. I on je sam bio takav. Od mene je tražio da ispoljim svoju prirodu uvek budući da je u meni video određene talente, znao je da male sredine, pogotovo Novi Pazar, čak i Beograd mogu da vas ograniče. Tražio je da budem to što jesam, da nikada ne fejkujem, ne foliram, da ispoljive sve kvalitete, kapacitete i sposbnosti koje imam i da je to onda najbolja verzija Edina Đerleka koju verujem da ljudi mogu da vide danas u javnosti.
- Kakvi su odnosi u Vladi i sa predsednikom države?
- Sa predsednikom imamo jako dobre odnose, naročito zbog činjenice da
imamo rekordna ulaganja u sandžačke opštine od kako je on predsednik
države i pre toga premijer.
Šerijatsko pravo i višeženstvo
- Bavio si se šerijatskim pravom. Postoje zablude, pa objasni, koliko
žena može da ima muškarac?
- Šerijatsko pravo je satanizovano u našoj javnosti. Ono ima sličnosti sa drugim pravima, a ono što je jako važno jeste da je šerijatsko pravo bazirano na univerzalnim principima i da je 98 odsto dozvola i tek dva odsto su zabrane. Zabranjene su samo stvari koje su štetene za pojedinca ili za kolektiv odnosno zajednicu. Kada je u pitanju višeženstvo, to je takođe izuzetak iz pravila. To nije manir u islamu da imate više žena, tačno postoje određeni uslovi pod kojima možete imati više žena. Jako je bitan kontekst, kada pogledate
kontekst vremena u kojem je propis o više žena došao, to je zapravo
bilo redukovanje, u to vreme ljudi su imali po nekoliko žena, žene ne
bi imala nikakv staus, nikakva prava. Islam dolazi i zabranjuje
višeženstvo, redukuje ga u potpunosti na jednu ženu i sa izuzecima na
više žena zbog različitih faktora daje ženama prava koje ona do tada
nikada nije imala.
Želimo da ljudi ostaju u svojim sredinama
- Kada je regionalni razvoj u pitanju, na kojim opštinama je akcenat
- Na nerazvijenim opštinama, u regionima južne, istočne i zapadne Srbije i sandžačkim opštinama. Želimo da nadokandimo ono što smo propustili prethodnih godina da dodatnim ulaganjima u infrastrukturu privučemo više investitora, kako bi se otvarala nova radna mesta i kako bi ljudi ostajali u tim malim, ruralnim sredinama ...
BONUS VIDEO: