DA LI ZNATE KO ĆE SVE UČESTVOVATI NA IZBORIMA 17. DECEMBRA?! U ponoć istekao rok za prijavu lista - borba za Beograd u punom jeku! (FOTO)
IZVOR: Republika - 27.11.2023 | 06:55
Kako trenutno stoje stvari, na parlamentarnim izborima ćemo imati 15 takmaca, dok smo ih prošle godine imali 19, a 2020. kada je dobar deo opozicije bojkotovao glasanje - čak 21 izbornu listu.
Sinoć, tačno u ponoć, istekao je rok za predaju izbornih lista za parlamentarne, pokrajinske, beogradske i lokalne izbore (65 gradova i opština) koji će se objedinjeno održati u nedelju, 17. decembra, piše Blic.
Konačan spisak učesnika biće, ipak, poznat tek za par dana kada nadležne izborne komisije registruju ili odbiju liste koje su stigle u poslednji čas.
Ono što je već sada jasno, jeste da će ove izbore obeležiti najmanji broj izbornih lista u poslednjih 15-20 godina. Sa jedne strane došlo je do formiranja različitih koalicija i ukrupnjavanja političke scene, koje bi bilo još drastičnije da je cenzus vraćen sa tri na pet odsto, ali i jer su određene partije, pokreti i dugovečni lideri otišli u istoriju.
Rekord iz 2018. godine
Kako trenutno stoje stvari, na parlamentarnim izborima ćemo imati 15 takmaca, dok smo ih prošle godine imali 19, a 2020. kada je dobar deo opozicije bojkotovao glasanje - čak 21 izbornu listu.
Slično je i sa beogradskim izborima na kojima je do sada prijavljeno devet izbornih lista, dok ih je prošle godine bilo 12, a 2018. godine duplo više, rekord ie 24?!
Podsetimo, da bi izborna lista na parlamentarnim izborima bila proglašena, bilo je potrebno prikupiti 10.000 overenih potpisa građana koji podržavaju listu, dok je za manjinske stranke dovoljno 5.000 potpisa. Za proglašenje izborne liste na lokalnim izborima potrebno je da listu svojim potpisima podrži od 200 do 3.000 birača, u zavisnosti od broja registrovanih birača u jedinici lokalne samouprave na dan raspisivanja izbora.
Foto: ATA Images
Sumnjivi potpisi i manjine
I pre nego što su zaključene izborne liste podignuta je velika bura zbog navodno falsifikovanih potpisa, ali i zbog činjenice da su neki političari naprasno postali zaštitnici pojedinih nacionalnih manjina, pa je Rade Basta, bivši ministar privrede, kada mu je propao pokušaj da izađe na birališta kao Jugosloven, pokušao da se skući kao deo Saveza bačkih Bunjevaca.
- Bilo je za očekivati da na glasačkom listiću bude manje izbornih lista u odnosu na nekoliko proteklih ciklusa, jer smo na nekoliko prethodnih izbora imali 19, 20 ili više izbornih lista. To je jednostavnije za birače jer mogu da lakše pronađu opciju kojoj pripadaju i lakše da se identifikuju - objasnio je nedavno Bojan Klačar, direktor Cesida.
Kako je rekao, odluka opozicije da izađe u više kolona nosi sa sobom određene rizike kojih moraju biti svesni.
- To nije dramatično loša odluka, ali ta odluka sa sobom ima određene izazove koje oni moraju da reše. Izlazak na više lista može da znači da će se neka od tih lista naći ispod cenzusa. To nosi rizik za te stranke, a i za čitavu opoziciju, jer sa povećavanjem procenta rasutih glasova, povećavaju se možda i šanse vladajućoj koaliciji za veći broj mandata u Narodnoj skupštini ili u Skupštini grada Beograda - kaže.
Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ
Najjača bitka za Beograd
Predrag Lacmanović, direktor agencije Faktor plus, nedavno je istakao da će najjača biti “bitka za Beograd”.
- Videćemo kako će se tu snaći jedni i drugi. Ujedinjena opozicija, govorim o prodemokratskoj opoziciji, u žargonu puca na Beograd, odnosno da ostvare najveći rezultat u Beogradu. Međutim, pitanje je kako će oni koordinirati između sebe i kako će uskladiti svoju politiku. SNS je napravila koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom na beogradskim izborima. Svaki glas se računa, a mislim da je to ujedinjenje sa Srpskom radikalnom strankom prirodnije nego sa ove druge strane. Tako da ako im radikali nešto mogu doneti, zašto da se ne ujedine? A siguran sam da ne mogu nijedan procenat da im oduzmu tom koalicijom, odnosno zajedničkim nastupom - podvukao je Lacmanović.
Neće biti glasanja na Kosmetu
Ni ove godine građani sa Kosova i Metohije neće biti u prilici da glasaju u južnoj pokrajini, već će, kako je saopštila Republička izborna komisija, to moći da urade u Vranju, Kuršumliji, Raškoj i Tutinu, gradovima i mestima na jugu Srbije.
Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević, rekao je da su ih iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije obavestili da “nije moguće realizovati izborni postupak na Kosovu koji bi bio u skladu sa zakonskim propisima”.
Premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti ranije je izjavio “da Kosovo i Srbija moraju da postignu poseban dogovor kako bi pripadnici srpske zajednice na Kosovu, koji imaju dvojno državljanstvo, mogli da glasaju na srpskom parlamentarnim izborima na teritoriji Kosova”.
Parlamentarni izbori
1. Srpska napredna stranka
2. Socijalistička partija Srbije/Jedinstvena Srbija
3. Srpska radikalna stranka
4. Zavetnici - Dveri
5. Koalicija Nada (NDSS, POKS)
6. Savez vojvođanskih Mađara
7. Srbija protiv nasilja
8. Stranka pravde i pomirenja/Demokratski savez Hrvata u Vojvodini
9. SDA Sandžaka
10. Koalicija za mir i toleranciju
11. Narodna stranka
12. Srpska demokratska stranka/Dosta je bilo/Otete bebe
13. „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“
14. Ruska stranka/NKPJ/SKOJ*
15. “Čedomir Jovanović - Mora drugačije”*
NAPOMENA: Lista koalicije oko Ruske stranke i “Čedomir Jovanović - Mora drugačije” nije još verifikovana.
Beogradski izbori
1. Srpska napredna stranka
2. Socijalistička partija Srbije/Jedinstvena Srbija
3. Srbija protiv nasilja
4. Zavetnici - Dveri
5. Koalicija Nada (NDSS, POKS)
6. Ruska stranka
7. Narodna stranka
8. Da se vojska na Kosovo vrati - Miša Vacić
9. Dobro jutro Beograde
Pokrajinski izbori
1. Srpska napredna stranka
2. Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
3. Srpska radikalna stranka
4. Ruska stranka
5. Koalicija Nada (NDSS, POKS)
6. Savez vojvođanskih Mađara
7. Srbija protiv nasilja
8. DS Hrvata u Vojvodini i Bošnjaci Sandžaka
9. “Čedomir Jovanović - Mora drugačije”
Koliko je bilo lista na prethodnim izborima
Parlamentarni izbori
2022. godine 19 lista
2020. godine 21 lista
2016. godine 20 lista
2014. godine 19 lista
2012. godine 18 lista
Cenzus tri odsto ili oko 110.000 glasova
Da bi neka stranka ili koalicija ušla u Narodnu skupštinu neophodno je da “preskoči” cenzus od tri odsto, koliko je propisano od 2020. iako je bilo najava da bi granica mogla da bude vraćena na nekadašnjih pet odsto.
Šta konkretno znači cenzus od tri odsto najbolje se može videti na osnovu prethodnih parlamentarnih izbora iz 2022. godine. Tada je na birališta izašlo oko 3,8 miliona glasača, a imali smo oko 3,7 miliona važećih glasova. Za ulazak u Skupštinu bilo je potrebno sakupiti tri odsto ili oko 111.000. Prvi iznad crte bili su Zavetnici sa 141.227 ili 3,82 odsto glasova, a prvi ispod Suverenisti sa 86.362 ili 2,34 odsto.
Cenzus ne važi za manjinske partije, već tzv. prirodni prag. Na primer, ukoliko glasa više od tri i po miliona birača, jedno poslaničko mesto vredi oko 12.000 glasova i to je u stvari taj prirodni prag za manjine.
Na prethodnim parlamentarnim izborima Savez vojvođanskih Mađara je sa 60.313 glasova dobio pet mandata.
Svakoj izbornoj listi po 205.000 evra
Izbori su u prvom redu trka za glasove, ali i za novcem. Prema projekcijama, svaka proglašena izborna lista može u kampanji da raspolaže sa oko 205.000 evra iz budžeta i kasnije da dobije još 23.000 po osvojenom poslaničkom mandatu. Ne treba zaboraviti da je u poslednjem sazivu 12 parlamentarnih lista delilo skoro milion evra mesečno iz budžeta.
Da bi dobile novac za izbornu kampanju iz budžeta, izborne liste moraju da polože jemstvo: novac, bankarske garancije ili hipoteku na imovinu. Stranke koje ne osvoje 1 odsto glasova (ili 0,2 odsto za manjinske liste) moraju da vrate ovaj budžetski avans, ili će im biti naplaćen iz položenog jemstva.
Stranke mogu da finansiraju izbornu kampanju i iz drugih izvora kao što su, na primer, krediti, zajmovi ili donacije, ali i tu postoje zakonska ograničenja. Maksimalni iznos donacije jednog građanina političkoj stranci je 10 prosečnih plata, dok firme izbornim listama mogu da doniraju najviše 30 prosečnih mesečnih plata.
Gde je razlika od 1,4 miliona birača?
U Srbiji živi oko 5,1 milion punoletnih građana, pokazuju podaci sa prošlogodišnjeg popisa, ali prema biračkom spisku, pravo glasa ima čak 6,5 miliona građana. Ta razlika od 1,4 miliona građana su u stvari glasači iz dijaspore.
- Jeste više od milion birača iz dijaspore, ali nisu baš dragoceni jer u dijaspori ne glasa previše ljudi. Statistika od unazad deset godina kaže da obično glasa od 15.000 do 20.000, a oni ne mogu da naprave neku razliku u izborima - rekao je za “Blic” Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
On smatra da su ovi birači nezainteresovani, ali da je problem i slaba dostupnost biračkih mesta u inostranstvu. Na prošlim izborima, održanim u aprilu 2022. godine, u inostranstvu su glasala 30.133 birača.