REPUBLIKA U ALEKSIĆEVOM SELU: Pljuvao je po nama kad god je mogao, a sad se čudi što niko ne glasa za njega

Foto: ST/N. MANDIĆ

REPUBLIKA U ALEKSIĆEVOM SELU: Pljuvao je po nama kad god je mogao, a sad se čudi što niko ne glasa za njega

U selu s manje od 1.000 duša (daj bože da ih nije samo 500) svako svakog zna. I u okolnim selima takođe. Baš kao i u omalenom Trsteniku. E to što ga svi znaju, doprinelo je blamaži jednog od lidera opozicije Miroslava Aleksića. Njegova lista je, naime, na izborima u nedelju u selu Počekovina, gde se Aleksić rodio (i makar zvanično živi), dobila 98 glasova, dok je lista čiji je nosilac bio Aleksandar Vučić dobila poverenje 198 meštana.

Čak i kada je reč o Aleksiću i ljudima njegovog profila, ovo je ipak bila svojevrsna senzacija. Prosto je teško poverovati da za tebe ne glasaju ljudi koji te poznaju celog života, oni od kojih te deli stotinak i manje metara, jedna ili dve ograde, oni s kojima se srećeš i, trebalo bi, pozdravljaš svakog dana... Da ne nabrajamo dalje, poenta vam je jasna.

JEDNA ULICA

Foto: b.jovanovic

Tragom ove priče, ekipa Srpskog telegrafa i portala Republika uputila se u Počekovinu kod Trstenika. Da vidimo i svojim očima i ušima se uverimo kako je naizgled nemoguće postalo moguće. Kako su to meštani, komšije Aleksiću praktično u lice, izjašnjavajući se na biračkom mestu, sasule šta misle o njemu. A ne misle nimalo lepo, u to sada nema nikakve sumnje...

Stigli smo rano ujutru i prvi utisak je bio taj da na ulici nema maltene nikog. Počekovina je, u suštini, jedna ulica. Uz nju kuće i prodavnica (jedino mesto gde smo videli nekog da boravi van svog dvorišta), kao i još nekoliko objekata neidentifikovane namene. I, naravno, autobuska stanica. Gde se na izborima glasalo, sam bog zna, tek glasalo se, potvrdio nam je meštanin koji je u žurbi nešto kasnije prošao pored nas, ne želeći ništa više da kaže kad je čuo da smo novinari.

Foto: b.jovanovic

Selom smo, inače, špartali dva i po sata, dok nismo nekog uhvatili za izjavu, a nismo mnogo više sreće imali ni u obližnjim selima. Ipak, nešto je simptomatično. Među tih desetak ljudi koji su pristali da se slikaju i nešto kažu, nijedan nije pohvalio Aleksića. Bilo ih je nekoliko neutralnih, koji su samo rekli da ne znaju ništa više o njemu od onog što čitaju po novinama i gledaju na televiziji, međutim, da ga je neko hvalio, to nije bilo.

Kad smo malo odmakli od Počekovine, možda kilometar ili kilometar i po, u susednom selu, ljudi su bili komunikativniji. Znaju svi Aleksića, kažu, kako da ne znaju. Vedrio je i oblačio u trsteničkom kraju. Pitamo jednu stariju gospođu da li ga pamti po dobrom?

- Ih, daleko bilo - odgovara i pravi grimasu koja sve govori, ubrzavajući korak da je ne bismo slikali.

ČISTA JEDINICA

Iza nje sredovečni čovek odmahuje rukom, ali na ponovljeno pitanje o Aleksiću zastaje. Vidi se, bira reči:

- Pa šta bih vam rekao. Ništa lepo sigurno, ali da ne grešim dušu, moj je stav u životu da ništa nije skroz crno niti skroz belo. Zato ne volim da dajem ocene o ljudima kad nisam bio u njihovim cipelama. Međutim, ako me već pitate da se izjasnim, ne bih mu dao prelaznu ocenu. Kad to kažem, mislim, pre svega, na ono što je radio dok je ovde bio na vlasti.

S Dinkićem vedrio i oblačio

Foto: ST/E. ČONKIĆ

Podsetimo, u vreme dok je bio u stranci G17 plus, kod Mlađana Dinkića, Miroslav Aleksić je bio moćan u trsteničkom kraju. Mnogo se pisalo o tom periodu i organizaciji koju je vodio s tastom i suprugom, pa da se ne ponavljamo. Ali moramo pomenuti da su meštani s kojima smo pričali, govoreći o njemu, uglavnom po lošem pominjali i to vreme i njegovu ulogu u svemu onome što se narodu tada nije dopadalo.

Oprostili mu, očigledno, jesu, ali zaboravili, još očiglednije, nisu s obzirom na rezultate koje je na izborima zabeležio u svom selu i okolnim mestima.

BONUS VIDEO