PET VUČIĆEVIH TAJNI, EVO ŠTA SU PORODICA I NAJBLIŽI SARADNICI OTKRILI O PREDSEDNIKU: Republika donosi nepoznate detalje iz života i rada šefa države
IZVOR: B. K. - B. B. - 05.01.2024 | 20:15
Oni koji ga najbolje znaju govore o simpatičnim stvarima koje nisu poznate javnosti.
O predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću znamo mnogo, ali sasvim sigurno ne znamo sve...
U božićnom dvobroju Republika otkriva nepoznate detalje iz života predsednika. Za njih smo saznali od onih koji ga, bez ikakve sumnje, najbolje znaju.
1. NAJBLIŽE SARADNIKE ZOVE U POLA ŠEST UJUTRU
Nemam pravo da isključim telefon, posebno nemam pravo na to zato što radim s predsednikom Vučićem, čovek bukvalno mislim da spava tri sata dnevno i uvek razmišlja o tome šta može dodatno, šta može bolje, ispričala je premijerka Ana Brnabić u jednom intervjuu. A onda je otkrila i kada je šef države zove:
- To su pozivi u jedan ujutru, u pola šest ujutru, s idejama, s pitanjima šta smo uradili s onim, zašto nismo ovo ovako, seti se da treba da uradimo ovo... Za sebe mislim da sam jako energična, volim da radim, čitav život radim i radim jako i baš sam radoholičar, ali njegova energija i posvećenost ovoj zemlji je neshvatljiva. Volela bih kada bi svi mogli da vide do koje je mere posvećen svom poslu i bez takve energije i takve posvećenosti ne bi mogla Srbija da uradi sve ovo što je uradila, u nekim drugim zemljama bi za ovo trebalo 30 godina i opet bi pomislili pa dobro, dosta dobro smo ovo izgurali. Ne postoji minut pauze, ne postoji jedan dan odmora. I ja kad idem na odmor, pita me šta ćeš posle trećeg dana da radiš?
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
2. SARAĐIVAO JOŠ 1997. S VESIĆEM I ĐINĐIĆEM
Goran Vesić, ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, otkriva za naš list da je Aleksandar Vučić još 1997. sarađivao s njim, a posredno i Zoranom Đinđićem.
- Tada je Đinđić postao prvi demokratski izabran gradonačelnik Beograda, a ja sam u njegovom timu u gradskom veću dobio resor omladine i sporta. Vučić je pak, pošto je Srpska radikalna stranka bila na vlasti u Zemunu, bio direktor hale Pinki. Mi smo bili drugari s fakulteta, a tada smo prvi put profesionalno sarađivali jer je on imao ideju kako da unapredi Pinki i osmislio je projekat sređivanja malog bazena, uvođenja noćne rasvete, renoviranja svlačionica, što je donelo dodatni prihod za halu. To smo zajednički uradili, Pinki i grad i pokazalo se kao sjajna stvar, posle mnogo vremena urađeno je nešto novo u hali Pinki - rekao nam je ministar Vesić.
Foto: ST/Nemanja Pančić
3. SA SEDAM GODINA CRTAO PUTEVE
Još kao dečak, Aleksandar je precizno vodio zapise svojih aktivnosti, ispričala je za Republiku njegova majka Angelina. Sa sedam godina imao je dnevnik, gde je upisivao šta je video, koje je gradove obišao, šta mu se dopalo.
- Dnevnik je pisao 1977, sa sedam godina, na letnjem školskom raspustu. Imao je divan rukopis. I danas ima. Iz dnevnika šta je na njega ostavilo utisak tada. Čak i tada je crtao mape, baš kao što sada crta puteve koji će biti izgrađeni. U dnevniku ima slika konja vranca iz mog rodnog Bečeja. Aleksandar je oduvek voleo životinje, ali ih nije imao jer smo živeli u stanu. To nije dolazilo u obzir - otkrila nam je Vučićeva majka.
Foto: ST/N. MANDIĆ
4. ALE, ALE, ZVEZDA, PA NA ISPIT
Anđelko Vučić, otac predsednika Srbije, otkrio je da je njegov sin uvek voleo da se takmiči.
- Recimo, kada je bio mlad, uči po celu noć, ujutru se istušira, malo viče: "Ale, ale, Zvezda" i krene na ispit. Ja ga vozim, a on u jednom trenutku kaže da mu se povraća. Stanem, on izađe iz auta, obavi to. Ja mu kažem: "Ma daj, čoveče, šta ima veze 'oće li biti sedmica, osmica ili devetka. A on meni: "Ovo je dobar predznak, i prošli put mi je bilo tako, pa sam položio ispit s desetkom." Ali je učio. Andrej je bio ležerniji.
Foto: Nebojša Mandić
5. ZAŠTO JE UVEK BOLEĆIV PREMA DEMONSTRANTIMA I PUŠTA SVE DA PROTESTVUJU KADA I GDE HOĆE
Govoreći o odnosu s predsednikom Vučićem, premijerka Ana Brnabić je rekla sledeće:
- Verujem da sam i ja njega iznervirala milion puta, iznervira i on mene nekad. On je, na primer, čovek koji je video da je jedan njegov prijatelj poginuo tokom mirnih protesta zbog prekomerne sile koju je tada upotrebila policija i mislim da je zbog toga izuzetno bolećiv na bilo kakvu vrstu protesta i on kaže da uvek, pod bilo kojim okolnostima, država mora da bude uzdržana. Opet, mislim da nekad suviše pustimo, da 50 ili 100 ljudi blokira milione drugih ljudi, ali on kaže da je to dokaz demokratije i to su, recimo, neki trenuci kad smo imali različita mišljenja, ali na kraju razumem njegov način razmišljanja. On uvek ide težim putem, uzdajući se u veru ljudi i njihovu sposobnost da razumeju i da će sve doći na svoje mesto jer on veruje u naše ljude i uvek se tako i dešavalo.