ZARĐALA MILOVA GVOZDENA PESNICA: Agonija crnogorskog ANB posle smene režima
IZVOR: Republika - 27.01.2024 | 23:46
U ratu za Đukanovićevo nasleđe za tri godine promenjena trojica direktora.
DB Crne Gore preimenovan je 2005. u Agenciju za nacionalnu bezbednost (ANB), što je bio deo priprema za uništenje zajedničke države sa Srbijom, te su je odlikovali antisrpski karakter i delovanje. Ipak, glavni zadatak ove službe je bio da čuva i održava na vlasti Mila Đukanovića i njegov režim, posle čijeg pada je ova služba u agoniji.
SERIJA ČISTKI
Milovi direktori ANB trajali su po pet godina i planski menjani, a jedan od njih, Duško Marković, s te funkcije progurao je bez posledica po režim referendum o nezavisnosti, priznanje Kosova i ulazak u NATO bez opšteg glasanja naroda. To je bila dovoljna preporuka da Marković kasnije postane i premijer, istina poslednji iz redova Milovog DPS.
Od sloma Đukanovićevog režima, vodi se grčevita borba da se ANB očisti od njegovih ljudi, a pritom pod velikim pritiskom pre svega iz Amerike, da se ne zaljulja članstvo Crne Gore u NATO i ne dopusti ruski uticaj. Stoga ostaci Milovog političkog, obaveštajnog i švercersko-poslovnog klana prilikom svake kadrovske promene u ANB zavape o srpsko-ruskoj špijunskoj zaveri. Ipak, ovu poziciju potkopalo je otkrivanje kriminalnih šema unutar ANB, kao što je bilo hapšenje Petra Lazovića, optuženog s grupom Radoja Zvicera za šverc droge i brojna druga nedela.
U poslednje tri godine promenjena su tri direktora ANB, a bilo je najava da će biti smenjen i poslednji Boris Milić. Pre njega se na tom mestu nalazio Savo Kentera, u čije vreme su uhapšena dvojica crnogorskih državljana, proterana šestorica ruskih diplomata i zabranjen ulazak u zemlju za 28 stranaca.
- Nemojte da mislite da ovde Rusija može bilo šta da traži. Ni Rusija, ni Srbija, niti bilo koja zemlja koja ne misli dobro Crnoj Gori - rekao je Kentera.
Podržala ga je ambasadorka SAD u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke, koja je rekla da je za mandata Kentere videla značajne iskorake ANB da odbije uticaj Rusije. Ipak, ona se pomirila sa smenom Kentere, ali je poslala poruku da Podgorica mora da nastavi da se bori protiv uticaja Rusije u Crnoj Gori i na zapadnom Balkanu. U tom smislu oglasio se i Milo Đukanović, tada još predsednik, koji je govorio o delovanju u korist ruske obaveštajne službe.
UVEK U BEOGRAD
Ipak, u Podgorici se rasplamsala borba za uticaj u ANB koji nije imao veze s Rusima. Dritan Abazović predložio je za direktora Artana Kurtija. Međutim, ministar odbrane na sednici vlade rekao je da je Kurti osuđivan za pokušaj ubistva, pa je kasnije izabran Boris Milić. U isto vreme je internetom kružila fotografija Kenterinog prethodnika, bivšeg direktora ANB Dejana Vukšića, kako šeta Beogradom i razgovara preko telefona.
Propast kontraobaveštajnog sektora
Slučaj "Tunel", kad je obijen depo Višeg suda u Podgorici, otvorio je pitanje kontraobaveštajne zaštite crnogorskih institucija, čime se bavi ANB. Prilikom istraživanja, podgorička Borba je uvidom u Akt o sistematizaciji saznala da sektor za kontraobaveštajnu zaštitu ANB čine svega četiri osobe. Još 2014. u AN bilo je zaposleno 306 ljudi.
OPASNOST OD UCENE TAJNIM DOSIJEIMA
U Crnoj Gori je posle pada Milovog režima obećavano da će se raskrstiti s prošlošću, ali se ANB postarao da zatre svoje tragove. Bivši direktor ANB Dejan Peruničić, smenjeni načelnici sektora Luka Bulatović i Srđa Pavićević, kao i službenik Mihailo Martinović, saslušani su na osnovu sumnji da je u toj službi postojao tajni odred koji je mimo zakona prisluškivao i pratio građane, a potom uništio tu dokumentaciju.
Međutim, mnogo je onih koje više interesuje dokumentacija izneta iz centrale ANB u vreme pada Đukanovićevog režima. Priča se da je odneto oko 30 fascikli i ko zna koliko još papira. Ali ništa od toga nije bilo deo zvanične dokumentacije. Očigledno je unutar ANB vođeno paralelno knjigovodstvo. Prema nekim informacijama, sve je spaljeno na Žabljaku, ali ima i onih koji se boje da bivši pripadnici ANB još imaju čime da ih ucenjuju.