KRADU IM HRANU, MAŠINE, GRAĐEVINSKI MATERIJAL, SITNICE, MA SVE ŠTO VIDE! Srbi povratnici trpe teror na Kosovu! Od početka godina samo u Ljuboždi opljačkano sedam kuća!

Foto: Printskrin/Tviter

KRADU IM HRANU, MAŠINE, GRAĐEVINSKI MATERIJAL, SITNICE, MA SVE ŠTO VIDE! Srbi povratnici trpe teror na Kosovu! Od početka godina samo u Ljuboždi opljačkano sedam kuća!

U selu Ljubožda, kod Istoka, povratnici se i dalje suočavaju sa strahom od pljački i provala. Od početka godine, sedam kuća je opljačkano, a među njima je i kuća povratnika Žarka Zarića, koji je nedavno uhapšen pod optužbom za navodni ratni zločin. Ovo samo dodatno pogoršava situaciju i stvara osećaj nesigurnosti među povratnicima na Kosovu.

Nakon sukoba 1999. godine, domovi srpskih porodica u Ljuboždi su porušeni do temelja i spaljeni. Ipak, 2017. godine, blizu 17 porodica se vratilo sa namerom da izgrade nove domove i započnu život iz početka. Međutim, i pored njihovih napora, strah od novih napada i pljački i dalje je prisutan.

Porodica Milice Ristić, jedna od povratničkih porodica, suočava se sa brojnim izazovima. Njihov građevinski materijal je nestao, a život u Ljuboždi je opisuje kao težak, naročito kada je reč o perspektivi za mlade generacije. Komunikacija sa komšijama Albancima gotovo da ne postoji, a strah od pljački dovodi do toga da većina meštana čuva svoje poljoprivredne mašine u dvorištu crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Istoku.

- Sedam kuća je opljačkano od Nove godine do danas. Krali su hranu, manje mašine, sitnije stvari... Ne ostavljamo kuću praznu, uvek neko bude tu - kaže Milica Ristić za Alo i dodaje da su nedavno kupili građevinski materijal da renoviraju porodičnu kuću u Ljuboždi, ali da je i on "nestao".

Jovan Ristić navodi da se ranije ovde živelo normalno sa komšijama Albancima. Nakon sukoba stvari su se izmenile.

- Deca moja jesu za to da se vrate ovde, ali za decu i omladinu ovde perspektive nema nikakve. Ali dolaze povremeno, kao i unučad. Mi, starije generacije, koji imamo poneka mala primanja, možemo da opstanemo ovde, ali je dosta teško - kaže Jovan.

- Ovde po selu, što se tiče komšiluka, ne komuniciraju sa nama. Dvoje ili troje eventualno, a ostali ne. Odrasli smo zajedno, ali oni sa nama ne kontaktiraju. Onima koji žele, mi odgovaramo, pričamo normalno, razgovaramo. S onima koji neće, ne kontaktiramo ni mi sa njima. Do sada je tako bilo, a videćemo kako će biti od sada. Nadamo se da će biti bolje, ali videćemo - priča Ristić.

Bonus video