ILI SI S ĐILASOM, ILI TE NEMA: Ovako funkcioniše surovi mehanizam lidera Stranke slobode i pravde
IZVOR: Republika - 05.02.2024 | 23:01
Đilas drži poziciju vrhunskog cenzora od koga isključivo zavisi medijska vidljivost svakog od aktera njegovog opozicionog bloka.
Autoritarni mehanizam delovanja i disciplinovanja svojih političkih saradnika Dragana Đilasa postaje sve očigledniji i suroviji. Svaki pokušaj neslaganja ili odstupanja od njegove volje nailazi na oštru političku kaznu. Lideri drugih stranaka, poput Zorana Lutovca i Nebojše Zelenovića, postali su mete Đilasovih napada zbog javnog opiranja bojkotu konstitutivne sednice Skupštine Srbije. Đilas je pokrenuo razrađenu mašineriju gušenja drugačijeg mišljenja, što je dovelo do skorašnjeg pokušaja smene Lutovca sa mesta šefa Demokratske stranke, samo zato što nije bespogovorno poslušao Đilasovu naredbu. Slična sudbina zadesila je i Savu Manojlovića iz udruženja Kreni-promeni, koji je javno kritikovao postizbornu taktiku opozicije, te postao omražena figura u Đilasovom taboru.
Đilasov modus operandi
Đilas je primenio sličan pristup i prema drugim strankama, poput Demokratske stranke, koju je polako uvlačio u dužničko ropstvo kako bi pribavio sebi uticaj u organizaciji. Slično je postupio i sa Pokretom slobodnih građana, koji je postao potpuno utopljen u Đilasov trenutni politički projekat. Ovakav način delovanja Đilas je primenio i u slučaju Narodne stranke i Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, te se pokazao kao vrhunski manipulator političkim procesima i rivalitetima unutar opozicije, prenosi 24sedam.
Politika medijske vidljivosti
Đilas drži poziciju vrhunskog cenzora od koga isključivo zavisi medijska vidljivost svakog od aktera njegovog opozicionog bloka. On koristi medijsku moć Junajted grupe Dragana Šolaka kako bi disciplinovao svoje saradnike, a bojkot izbora 2020. godine bio je politički koban za Marka Bastaća, koji je, nakon neućestvovanja na lokalnim izborima, bio smenjen po kratkom postupku. Đilas takođe pokazuje sposobnost da dodatno polarizuje društvo i gradi nezdravu klimu, razarajući opoziciono tkivo samo zato što mu takvo stanje odgovara.
Ovaj autoritarni mehanizam delovanja nudi tri opcije - poslušnost, razbijanje i proglašavanje za saradnike aktuelne vlasti. Đilas nastoji da oko sebe postroji bespogovornu i ucenjenu grupu ljudi, jer jedino u takvom okruženju, bez konkurenata, on može da se uzdigne kao glavni opozicionar koji čeka priliku da dođe na vlast.