POVODOM OBELEŽAVANJA DANA DRŽAVNOSTI: Selaković položio venac i upisao se u spomen knjigu na grobu Neznanog junaka
IZVOR: Republika/D.B. - 15.02.2024 | 08:21
Venac je položio u pratnji načelnika Generalštaba generala Milana Mojsilovića i komandanta Garde brigadnog generala Nikole Dejanovića.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Srbije, upisao se u Spomen knjigu, nakon polaganja venaca kod Spomenika Neznanom junaku na Avali, a povodom obeležavanja Dana državnosti.
Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Venac je položio u pratnji načelnika Generalštaba generala Milana Mojsilovića i komandanta Garde brigadnog generala Nikole Dejanovića.
Selaković je i prošle godine predvodio državnu delegaciju koja je položila vence na grob Neznanog junaka.
Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Srbija danas obeležava Dan državnosti - Sretenje, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak novovekovne srpske države.
Na Sretenje 1804. godine, pre 220 godina, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.
Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Podsetimo, na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije, a njegov tvorac je Dimitrije Davidović, Povodom Dana državnosti Srbije - Sretenja, brojni muzeji i ustanove, poput Narodnog muzeja Srbije, Galerije Matice Srpske i Državnog arhiva Srbije, održali su juče izložbe u prisustvu državnih zvaničnika.
Predsednik Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti.
Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić, Shutterstock
Centralnu državnu ceremoniju kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu predvodiće izaslanik predsednika, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević.
Premijerka Srbije Ana Brnabić će govoriti na Sretenjskoj akademiji "Kulturna diplomatija“ u Kragujevcu, a događaju će prisustvovati i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković prisustvovaće kao izaslanik predsednika Republike i predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti na grobu Neznanog junaka na Avali.
Uz prisustvo državnog rukovodstva, državni praznik biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija u zemlji, najavljeno je iz ministarstava.
Vojska Srbije organizovaće ceremonije polaganja venaca u Kruševcu kod Spomenika kosovskim junacima, u Kraljevu na Trgu srpskih ratnika, u Leskovcu kod Spomenika Narodnom heroju Kosti Stamenkoviću, kao i u Gornjem Milanovcu kod Spomenika vojvodi Živojinu Mišiću, u Vranju kod Bareljefa voždu Karđorđu, i u Požarevcu kod Spomen-obeležja „Miloš Obrenović“.
Danas je sa Kalemegdanske, Petrovaradinske i Niške tvrđave u 16 časova izvršena počasna artiljerijska paljba Garde Vojske Srbije, povodom obeležavanja Dana državnosti uz defile brodova u Beogradu i Novom Sadu.
Povodom Dana državnosti brojni muzeji i ustanove poput Narodnog muzeja Srbije, Galerije Matice Srpske i Državnog arhiva Srbije otvorili su izložbe u prisustvu državnih zvaničnika.Za Sretenje su vezana dva događaja – prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka.
Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski.
Njegov tvorac je Dimitrije Davidović, a ustrojen je po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske i Belgije, dok većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave.