DOSIJE UBISTVA ĐINĐIĆA (2)! ZNAO DA MU SE BLIŽI KRAJ!? Amerika mu zapečatila sudbinu sa šest zahteva, a onda je LIKVIDIRAN!
IZVOR: Aleksandra DIMIĆ - 14.03.2024 | 16:00
Na sastanku u Vašingtonu Zoran Đinđić je dobio listu zahteva koje je trebalo da ispuni.
U maju 2002. godine Zoran Đinđić posetio je Ameriku, a samo godinu dan kasnije je ubijen. Mnogi veruju da mu je upravo ova poseta zapečatila sudbinu i šest zahteva koje je dobio u Vašingtonu.
Dobio je listu šta treba da ispuni, a po izlasku sa sastanka je rekao: "Ja ovo neću preživeti".
Kako je jednom prilikom za naš portal rekao sagovornik koji je u to vreme bio u diplomatskoj misiji u SAD, Đinđić je u Vašington doputovao s manjom delegacijom, u kojoj je od ministara bio samo šef diplomatije Goran Svilanović.
Primio ih je tadašnji dršavni sekretar SAD, Kolin Pauel, tada državni sekretar SAD.
- Amerikanci nisu zvanično dali Zoranu listu zahteva, ali je on sa sastanka izašao s papirom na kom je rukom ispisao sve što je Pauel tražio od njega. Od saradnje s Hagom, koja je označena kao prioritet svih prioriteta, uz zadate kratke rokove da se realizuje, pa nadalje. Bilo ih je šest - otkriva sagovornik našeg portala i dodaje da se videlo da Đinđića sve to muči:
Ovo su zahtevi koje je Đinđić dobio u SAD
1. Saradnja s Hagom mora da bude prioritet svih prioriteta. Za to predviđeni izuzetno kratki rokovi
2. Rešavanje kosovskog pitanja bez imalo popusta prema srpskim interesima
3. Osnaživanje nevladinog sektora, država mora da preuzme finansiranje NVO
4. Hvatanje ukoštac s korupcijom, hapšenje čak i nekih ljudi iz Đinđićevog okruženja, prvoboraca 5. oktobra
5. Približavanje EU, potpuno usaglašavanje sa zakonima Unije, bez obzira na to koliko to ekonomski koštalo Srbiju
6. Potpuna reforma pravosuđa uz konsultacije sa zapadnim mentorima
- On je doslovce na kolegijumu rekao: "Hag nam je sad trn u oku, teraju nas da to rešavamo, a narod mi to neće oprostiti." Izvadio je neki papir koji je doneo iz Amerike, na kom je zapisao te zahteve, i krenuli smo redom da analiziramo. Tada je rekao i da je rešavanje kosovskog pitanja sve bliže. Zbog toga smo, na moje insistiranje, održali niz sastanaka s Dobricom Ćosićem i napravili, na neki način, zaokret - navodi naš sagovornik, nabrajajući po sećanju ostale stavke s Đinđićevog papira:
- Osim tog Haga i strahovitog pritiska, Kosova koje smo morali da rešavamo, zapisao je i integracije i približavanje EU, kao pravac u kom bi trebalo da ide Srbija. Istakao je i da mora da se podigne nivo vladavine prava u zemlji, jačanje nevladinog sektora, zatim poboljšanje sektora pravosuđa i hvatanje ukoštac s korupcijom.