TEŠKE REČI POSVEĆENE DECI: Dvadeset pet godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije
IZVOR: M.V.B. - 24.03.2024 | 20:00
Danas se obeležava 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije .
24. marta 1999. godine u 19:45 časova, NATO je započeo vazdušne napade na vojne ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ). Ovi napadi kasnije su se proširili i na privredne i civilne ciljeve širom zemlje. Ovaj događaj obeležen je kao početak operacije "Milosrdni anđeo", koja je trajala 78 dana i predstavljala je važan momenat u istoriji SRJ i regiona.
Sećanje na bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ostaje duboko urezano u pamćenju mnogih ljudi, posebno onih koji su prošli kroz tu traumatičnu situaciju. Bombardovanje je izazvalo mnoge strahote, gubitke i patnje širom zemlje.
Naučnici su istraživali kako se deca sećaju traumatičnih događaja, posebno u ranom uzrastu, i utvrdili su da se loše stvari često bolje pamte zbog straha i povređenosti. Upravo zbog toga, sećanja na bombardovanje mogu biti posebno duboka i emotivno intenzivna, naročito za one koji su tada bili deca.
Važno je da se sećanja na ove događaje poštuju i da se pruži podrška onima koji su ih doživeli. Takođe je važno učiti iz prošlosti kako bismo izbegli slične tragedije u budućnosti i gradili mirniju i sigurniju budućnost.
DETE KOJE JE UPOZNALO "MILOSRDNOG ANĐELA": Proleće 1999. godine se NE ZABORAVLJA!
"Bila sam srećna taj dan, čekali smo prinovu. Moja mačka Mica se ceo dan vrzmala oko nas, gledala u nebo i nervozno mjaukala, kao da je znala...Bila sam srećna taj dan...Mama je rekla da će se Mica uskoro omaciti i ja sam ozbiljno shvatila ulogu "babice", te sam ceo dan spremala sve za mačiće, i nakon toga mirno zaspala, a onda...SIRENA...Mama me zove i panično upada u sobu, tata za njom, umotavaju me u ćebe, tata me uzima i smiruje mamu koja se brine za brata jer nije tu, ali ne plače da me ne bi uznemirila. Silazimo u podrum, doveli su i brata...Počinje sve da se ljulja, tresu se prozori, nestaje struja, mama grli brata i mene i gleda u tatu kod koga se Mica sakrila...SIRENA...prošla opasnost.
PAMTIM SVE...
PAMTIM ploču sa koje smo gledali "vatromet". Znala sam da me lažu, da to nije "poseban vatromet", znali su i oni da ih lažem da se ne plašim.
PAMTIM leteće papiriće koje nisam smela da diram, jer su mi rekli da su opasni.
PAMTIM dramu i uplakanu komšinicu koja se porodila i koja je
izgubila mleko od stresa.
PAMTIM naš šporet na drva koji smo sneli u podrum i SLOGU
ljudi, delili smo zajedno parče hleba.
PAMTIM kada se Mica omacila, taj dan nije pala nijedna bomba.
PAMTIM vojnike Šilju, Mladena i Zolju, koji su bili kod mene u
školi, preko puta kuće. Oni su se igrali sa mnom i davali mi rum
čokoladice. Majka im je odnosila ručak i davala telefon da se jave
porodici.
PAMTIM vrisak za ubijenima.
PAMTIM terene.
PAMTIM da tata nije mogao uvek da bude tu i da je mama krišom
plakala dok ne dođe.
PAMTIM kako sam trčala da pobegnem od našeg aviona, jer sam
mislila da će da me ubije...
PAMTIM VAM SVE!!!
Šestogodišnja devojčica je bila svesna svega, dugo posle toga je sanjala da nije prošlo...24.03.1999."
Autor: Maja Bogavac
Dobrica Erić, naš poznati pesnik, napisao je pesmu "Čiko ja tebe gledam s neba", u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.
ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe... i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
BONUS VIDEO: