OTKRIVAMO: KAKO JE SVE NEMAČKA PRITISKALA DRŽAVE ŠIROM SVETA DA BI GLASALE ZA SRAMNU REZOLUCIJU
IZVOR: Republika - 26.05.2024 | 00:30
Dijapazon se kretao od obećanja preko ekonomskog uslovljavanja do suočavanja s najgorim scenarijima koji bi mogli da ih snađu
Ključni igrač koji je pokušao da nametne celom svetu sramnu rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici bila je, znamo to svi, Nemačka. Zvanični Berlin (kakvog li paradoksa) učinio je sve da Srbima stavi lažni žig genocidnosti i tako, između ostalog, pokuša da minimizira sve ono što su Nemci, pre svega, radili u dva svetska rata.
Glavnu ulogu u tome, ni to nije tajna, imala je Analena Berbok, nemačka šefica diplomatije, inače, jedna od perjanica Zelenih, stranke koja je, između ostalog, i 1999. prednjačila u traženju da se mučki bombarduje SR Jugoslavija. Republika u ovom dodatku, a na osnovu pouzdanih saznanja iz diplomatskih izvora, otkriva kako je sve Nemačka pritiskala države širom sveta da bi glasale za sramnu rezoluciju. Bilo je tu, videćete već, svega, a dijapazon se kretao od obećanja preko ekonomskog uslovljavanja do suočavanja s najgorim scenarijima koji bi mogli da snađu neposlušne.
I nemački mediji pišu o malom broju glasova za
Čak i nemački mediji konstatovali su da je cela akcija u UN neslavno prošla, s obzirom na to da su rezoluciju podržale samo 84 zemlje, dok je čak 106 bilo protiv, uzdržano ili namerno nije bilo u sali.
Evo šta je rekao Srećko Matić, novinar državnog servisa Dojče vele, o pisanju medija u Nemačkoj.
- Mediji u Nemačkoj tematiziraju i činjenicu da je rezoluciju podržalo, kako ih ja tumačim, samo 84 zemlje. Portal javnog servisa kaže da je to neobično jer za usvajanje drugih dana sećanja na neke zločine je običaj da bude gotovo jednoglasno i između redova se čita da je mali broj zemalja, manji od očekivanog, podržao usvajanje ove rezolucije. U medijima se prenosi i stav predsednika Vučića, za njih je neobično da jedan predsednik dolazi u Skupštinu UN da spreči usvajanje ovakve rezolucije.
IZNENAĐENI
Kako za Republiku kaže jedan prekaljeni zapadni diplomata, koji je već dugo u Beogradu, prema informacijama kojima on raspolaže iz razgovora s kolegama iz nekih drugih zemalja, pritisci su bili fokusirani na one zemlje za koje se procenjivalo da bi možda mogle da budu uzdržane ili protiv, a posebno su intenzivirani otkako se videlo da se Srbija i predsednik Aleksandar Vučić, koji zemlju prevodi, ni slučajno neće pomiriti s onim što je spremljeno.
- Iskreno, autori rezolucije i oni koji su je najpre podržali očekivali su lagan posao, kao i u mnogim ranijim slučajevima, u odnosu na neke druge zemlje. Nisu se nadali nikakvom otporu, kako bi se to slikovito reklo u sličnim situacijama, već su stavili šampanjac da se hladi i samo su čekali da ga otvore i nazdrave što su uspešno završili posao. A onda su doživeli prvi šok. Srbija je započela veliku diplomatsku akciju, preciznije rečeno, ofanzivu da se suprotstavi rezoluciji - objašnjava naš sagovornik diplomata i nastavlja:
Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ
- Tog trenutka počinju problemi. Njima treba neko vreme da se snađu jer im se plan ruši kao kula od karata. Naravno, radi se o velikima, Nemačka je izvela mnogo sličnih akcija i, kada su se u Berlinu pribrali, pokrenuli su kontraofanzivu. Upravo zbog toga je odlagano glasanje, upravo zbog toga je u igru uključena Crna Gora da poturi kao kukavičje jaje dva amandmana. Ti amandmani svakako su doprineli da jedan broj država pomisli da je, eto, sad sve u redu i onda odluči da ipak glasa za rezoluciju o Srebrenici.
Guraju se uporno za stalnog člana Saveta bezbednosti
Dugo već Nemačka pokušava da ojača svoj uticaj u Ujedinjenim nacijama i to na više paralelnih frontova. Jedan od njih predstavlja težnju da se izgura za stalnog člana Saveta bezbednosti UN (stalni članovi su, inače, zemlje pobednice iz Drugog svetskog rata, koje su porazile upravo Nemačku). Do sada Berlinu tako nešto nije pošlo za rukom, međutim, ne treba gajiti iluziju da će od toga odustati.
Što se tiče pritisaka na neposlušne i kolebljive zemlje, naš sagovornik ih ovako grupiše:
- Nekima, s kojima Nemačka ima dobre ekonomske i političke odnose, prosto je skrenuta pažnja da bi mogli da pretrpe određene posledice, poput povlačenja određenih fondova, uskraćivanja pomoći ili odustajanja od najavljenih investicija. Drugima je prosto obećana neka pomoć ili podrška u međunarodnim sporovima koje vode. Trećima je, međutim, najbrutalnije zaprećeno da će pretrpeti strašne posledice, bile one finansijske, političke ili neke druge. Ne zaboravite da Nemačka preko raznih investicionih i poslovnih banaka, fondacija i organizacija, pa i onih iz takozvanog nevladinog sektora, finansira mnogobrojne projekte ove ili one vrste širom sveta. I sad, kad nekom direktno kažete da će slavina biti zavrnuta, ako se radi o maloj zemlji, koja ponekad direktno zavisi od strane pomoći ili ulaganja, jasno je da su velike šanse da popusti pod pritiscima.
Sve ima i dublju pozadinu: Neka se spremi Izrael, on je sledeći na redu!
Kako je portal Republika objavio pre nekoliko dana, ciljevi Nemačke po pitanju ove rezolucije imaju i dublju pozadinu. Evo dela tog našeg teksta:
Naravno, u ovoj geopolitičkoj slagalici, prvi smo se mi Srbi našli na udaru, većim delom, očigledno, kao kolateralna šteta, mada ne treba zanemariti ni ciljeve Berlina i drugih velikih sila da drže balkanski lonac konstantno na ivici ključanja.
- Ova rezolucija deo je mnogo šire priče Berlina i motiva da ostvare neke svoje nacionalne planove. O čemu se radi? Naravno da će ova rezolucija da otvori mnoga pitanja i delovanja širom sveta. I Berlin ima svoj pik, a to je Izrael, radi se o istorijskoj osveti. Žele da im se osvete zbog etiketa koje su njima nalepili posle Drugog svetskog rata. Plan Nemaca je, dakle, da se u perspektivi njihovi arhineprijatelji osude za genocid, a sve zbog rata u Gazi - priča obavešteni sagovornik Srpskog telegrafa iz diplomatskih krugova.
Ali nije to sve jer, s druge strane, kako dodaje, Nemačka na taj način želi da obezvredi pojam i značenje reči genocid da bi njihova genocidna delovanja iz Prvog i Drugog svetskog rata zapravo bila umanjena i obesmišljena.
Imajući to u vidu, indikativna je, tvrde upućeni, i nimalo slučajna, a moguće i sinhronizovana, odluka tužioca Međunarodnog suda pravde da baš sad zatraži izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina u Gazi. Glavni tužilac MKS Karim Kan zatražio je, podsetimo, u ponedeljak izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta zbog "izazivanja istrebljenja, izazivanja gladi kao metoda rata, uključujući uskraćivanje humanitarne pomoći i namerno ciljanje civila u sukobu".
IZMENA PRAVILA
Ono što se zna jeste i da su nemačke diplomate, od najnižih nivoa, pa do onih najvišeg ranga, doslovno poslati na turneju po svetu (ili su delovali u zemljama u kojima se već nalaze) da bi oči u oči popričali s neposlušnima i suočili ih s posledicama eventualnog glasanja protiv ili uzdržanosti. Na takvu turneju, uostalom, poslata je i Antje Lenders, žena koja je stalni predstavnik Nemačke u UN i koja je održala skandaloznu uvodnu reč na početku sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija posvećene rezoluciji o Srebrenici.
Prema informacijama portala Republika, paralelno s ovakvom akcijom, Nemačka je i u samim Ujedinjenim nacijama igrala prljavu igru, menjajući u hodu pravila igre vezana za zakazivanje sednice, njenu proceduru, redosled govornika i slične stvari. Ništa, dakle, nije prepušteno slučaju, međutim, ispostavilo se da su u Berlinu pogrešili samo u jednom: potcenili su snagu Srbije i našu spremnost da se časno, ponosno i nepokolebljivo borimo za istinu, pravo i pravdu. Ta greška, na kraju, koštala ih je blamaže i fijaska o kojem pišu čak i nemački mediji.