JEDNI PIŠU, DRUGI BRIŠU! ZAPAD SA SRBIJOM POTPISUJE SPORAZUME KOJE NE POŠTUJE!


IZVOR: Biljana BOJIĆ - 16.06.2024 | 19:18


Dokumenti poput Rezolucije 1244, Briselskog i Dejtonskog sporazuma sramno se krše

Foto: Profimedia Yves Logghe Afp/ John Ruthroff Afp/Nicolas Maeterlinck Afp, AP Bojan Slavkovic,
JEDNI PIŠU, DRUGI BRIŠU! ZAPAD SA SRBIJOM POTPISUJE SPORAZUME KOJE NE POŠTUJE!

Protiv Srbije uveliko se koriste moderni sistemi ratovanja kojima se pokušavaju urušiti vitalni nacionalni interesi. Naime, tzv. kolektivni zapad decenijama kao oruđe za ostvarenje svojih ciljeva, mimo rata, koristi i tzv. mirovne i druge sporazume, koje potpisuju, ali ih ne primenjuju u njihovim bitnim delovima.

Srbija je očigledan primer za ono što se radi i još nekima, imajući u vidu Rezoluciju 1244 i Briselski sporazum, čije je odredbe Beograd sve do jedne ispunio, dok Priština već 11 godina izbegava jedinu obavezu: formiranje ZSO. Istovremeno se uz takvo dezavuisanje tih dokumenata insistira na nemačko-francuskom predlogu kao najvažnijem okviru za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, iako on čak nije ni potpisan, a predsednik Aleksandar Vučić jasno je pred svima izrekao koje su crvene linije koje nećemo preći.

GODINE I DECENIJE

Slični pristup, svedoci smo godinama, a naročito ovih dana, primenjuju i na Dejtonski mirovni sporazum, u nameri da ga nasilno i protivpravno uruše, na štetu Republike Srpske, u cilju unitarizacije BiH. I, pritom, da za takvo stanje lažno optuže Srbiju, kao što to bezuspešno pokušavaju i s Kosmetom.

Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade SRJ, tvrdi za Srpski telegraf da je jasno decenijama da te sporazume, zavisno od političke konotacije, koriste kao sredstvo, oruđe ili oružje za postizanje ciljeva koje nisu uspeli da ostvare u ratnim okolnostima:

- Ti sporazumi, često ljudi kažu, jesu mrtvo slovo na papiru. Ne! Oni su sredstvo predlagača da mi ispunimo nešto, a oni ništa i da isteraju svoje ciljeve. Primer je i Minski sporazum, koji je, kako je rekla Angela Merkel, trajao samo dok su oni naoružali Ukrajinu, da se pripremi za napad na Rusiju.

Zajedničko svim tim sporazumima je što je SAD, kako dodaje, kao nosilac kolektivnog zapada, predlagala i usvajala te sporazume ne samo s ciljem da napravi trajni mir, već da ostvari svoje ambicije koje nije ispunila u ratu.

- Najgori primer je Rezolucija 1244, kojom je rat obustavljen, UN su prihvatile da izvedu svoju mirovnu operaciju, razoružaju i rasformiraju OVK i da jedina oružana snaga bude KFOR. Kršenje je počelo drugog dana od usvajanja. Tu je i Briselski sporazum, čije svako slovo je Beograd ispoštovao, a Priština ništa.

SLON OD BLATA

Konačno, ističe Šainović, sad neskriveno udaraju i na Dejtonski sporazum preko priče o secesiji iza koje se zapravo krije plan ukidanja RS i formiranja centralizovane države, a što ne postoji u tom dokumentu:

- Dejton je napravio složenu arhitekturu, par godina je to funkcionisalo dobro, a onda su formirali savet, ne za primenu sporazuma, već mira. I sve to da bi arbitrarno zaključivali šta je u interesu mira i počeli su da menjaju osnovne tekovine Dejtona, ovlašćenja entiteta, nadležnosti, da bi danas došli i do pitanja - čija je imovina. I zamislite vi stav ambasade SAD u Sarajevu da država BiH poštuje zakon o sukcesiji, odnosno podeli imovine SFRJ u inostranstvu, te da je sve njeno (?!) U prevodu, dobila je npr. jednu šestinu jugoslovsnske ambasade u SAD, pa je time stekla pravo da bude vlasnik svih livada, šuma, reka, planina u oba entiteta.

To je, slikovito zaključuje Šainović, kao kad bi našli blato na slonovom repu, pa zaključili da je ceo slon od blata.

REZOLUCIJA 1244

- Savet bezbednosti UN usvojio je 10. juna 1999.
- dan ranije u Kumanovu je potpisan vojnotehnički sporazum o završetku NATO agresije na SRJ
- rezolucijom je garantovan teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, koji uključuje i KiM
- vlasti u Prištini u međuvremenu su jednostrano proglasile nezavisnost
- rezolucija je predvidela povlačenje vojske i policije sa KiM, uz mogućnost povratka dela do 1.000 pripadnika naših bezbednosnih snaga, što do danas nije realizovano
- dokument, između ostalog, predviđao demilitarizaciju OVK i bezbedan povratak raseljenih

Foto: AP/ Bojan Slavkovic

 

 

BRISELSKI SPORAZUM

- prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, tzv. Briselski sporazum, potpisan u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, 19. aprila 2011.
- ima 15 paragrafa, od kojih se prvih šest odnosi na osnivanje, delokrug i funkcije planirane Zajednice srpskih opština (ZSO)
- naredna tri tiču se policije i bezbednosti
- dogovor je da "nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU"
- predviđa se uspostavljanje komiteta za implementaciju, uz podršku EU

Foto: Profimedia Yves Logghe Afp Profimedia

 

DEJTONSKI SPORAZUM

- posle tronedeljnih pregovora, uz posredovanje SAD, 21. novembra 1995. parafiran je Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan rat u u BiH
- sporazum su parafirali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera
- zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati, u Parizu, 14. decembra 1995.
- u svojstvu svedoka dokument su tad potpisali i predsednici SAD Bil Klinton i Francuske Žak Širak, premijeri Rusije Viktor Černomirdin i Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Španije Felipe Gonzales, u svojstvu predstavnika EU
- jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH na dva entiteta: Republiku Srpsku (49% teritorije) uz distrikt Brčko i Federaciju BiH (51%)
- upravo se dešavaju pokušaji da se sporazum revidira na štetu srpskog naroda ili čak ukine

Foto: Profimedia John Ruthroff Afp Profimedia