IMAMO PROBLEMA! Hil obeshrabren situacijom u kojoj se dijalog nalazi, KURTIJA NE SPOMINJE ali ZA SRBIJU IMAO SAMO REČI HVALE
IZVOR: Republika - 29.06.2024 | 05:00
Svima je odavno jasno ko sabotira dijalog Beograda i Prištine.
Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da je dijalog Srbije i tzv. Kosova očigledno u teškoj situaciji, ali da je sveobuhvatna normalizacija je preduslov za sve, te da je potrebno ostvariti napredak u tom procesu.
"Trenutno smo malo obeshrabreni. Zaista podržavamo i nastavljamo da podržavamo briselski dijalog. Smatramo da je to pravi put, zapravo jedini pravi put. Mislim da treba uložiti stvarne napore da se postigne neki napredak jer je prošlo mnogo meseci tokom kojih nismo videli mnogo dešavanja. Tako da mislim da imamo nekih problema s tim trenutno. Drago mi je što vidim da je srpska strana došla spremna za razgovor. To je važno", rekao je Hil u intervjuu za Blic.
Na pitanje očekuje li da se situacija u bliskoj budućnosti promeni, kaže da ne može da predvidi budućnost, jer jedva da razumem i prošlost ovde, ali da veruje da ono što je na stolu ima smisla.
"Ima smisla imati Zajednicu srpskih opština. Ima smisla smanjiti tenzije. Zaista ima smisla truditi se da Priština i Beograd imaju bolji odnos nego što ga imaju sada. Dakle, to je pravi cilj, ali očigledno je dijalog trenutno u teškoj situaciji", konstatovao je Hil.
Upitan može li se onda govoriti o bilo kakvom konstruktivnom dijalogu bez formiranja ZSO, ponavlja da bi, ne želeli da se meša u posao Miroslava Lajčaka, voleo da vidi trud i napor.
"Znam da neki takvi razgovori postoje preko različitih fondacija ili institucija, ali mislim da treba da bude više toga - da se razume logika zašto dijalog zaista treba da napreduje", dodao je američki ambasador.
Na pitanje da li politiku Zapada prema pitanju tzv. Kosova vidi kao uspešnu, s obzirom na situaciju sa dinarom, zabranom uvoza srpske robe, nekoliko bezuspešnih rundi dijaloga u Briselu, konstatuje da je ovo bila teška godina za dijalog, a i kada dijalog ne funkcioniše, koriste se druge metode, koje su uvek lošije.
"Dakle, nema sumnje da postoji mnogo zabrinutosti zbog toga, ali opet, dok neko ne ponudi bolju ideju, a ja nisam čuo bolju ideju od dijaloga, mislim da ga treba podržati još jače. Nadam se da će to biti ono što ćemo videti u narednim nedeljama i mesecima", kazao je Hil.
Na podsećanje da je nedavno rekao da smatra da formalno priznanje tzv. Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU, već normalizacija odnosa, kaže da on samo ponavlja ciljeve Evropske unije za dijalog, a oni su jasni - traže sveobuhvatnu normalizaciju, normalizaciju koja je pravno obavezujuća.
"Drugim rečima, ne može biti normalizacije u utorak i da to ne funkcioniše u sredu. Dakle, sveobuhvatna, pravno obavezujuća normalizacija. To je veliki zadatak. Zaista je teško to postići, kao što sugerišu događaji poslednjih nekoliko meseci. Što se tiče budućnosti, videćemo šta će se dogoditi. Mislim da je sveobuhvatna normalizacija apsolutni preduslov za bilo šta drugo. Nadam se da ćemo to moći da vidimo ostvareno", rekao je Hil.
Komentarišući dešavanja oko festivala "Mirdita, dobar dan", kazao je da ne razume zašto se umetnička manifestacija koju finansira EU smatra bezbednosnim problemom, dodajući da je taj festival bio vrlo uspešan tokom prethodnih deset godina.
"To je vrlo dobar primer za Srbiju, jer govori o tome kako sarađivati sa drugima u regionu. Dakle, za mene je to razočaravajuće i iznenađujuće. Jednostavno ne razumem zašto bi se propustila ova prilika. Znam da postoje mnoge tenzije. Znam da su politički uslovi teški trenutno, ali kada govorimo o mladim ljudima koji učestvuju u umetničkoj manifestaciji, nadam se da će se događaj održavati", rekao je ambasador SAD.
Na konstataciju da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali da se više ne čuju tako glasna insistiranja SAD i EU na tom polju, te pitan šta se promenilo, odgovorio je da nije siguran da se tu bilo šta promenilo.
"Mislim da je EU jedan od najizuzetnijih eksperimenata na evropskom kontinentu u poslednjih nekoliko vekova. Mislim da pokušavaju da usklade članice u pogledu spoljne politike i bezbednosnih obaveza. Stoga je sasvim razumljivo zašto je ovo pitanje vrlo važno za Evropsku uniju. Mislim da mi pokušavamo da se šire fokusiramo na to gde je Srbija u nekim od ovih ključnih međunarodnih pitanja. Srbija je bila vrlo korisna u vezi sa Ukrajinom. Srbija je bila vrlo korisna u UN. Pomagali su i u drugim oblastima, posebno u oblastima humanitarne pomoći. To je vrlo važno za nas. I nadam se da mogu pronaći način da napreduju ka EU jer mislim da je jedan od glavnih američkih ciljeva ovde u Srbiji - da se uveri da Srbija shvati svoje interese u postizanju članstva u EU. Želimo da taj proces ide napred. Izgleda da to žele i srpski građani, i mi želimo ono što oni žele", rekao je Hil.
Kada je reč o odnosima Beograda i Vašingtona, kaže da mu je drago što je napravljen napredak, ali da se sa druge strane, može uraditi i više.
"Napredak ne znači da se morate složiti u svemu, ali napredak znači da morate imati poštovanje za stavove drugih. Dakle, mislim da može biti urađeno više, iako sam veoma zadovoljan što često vidim Nacionalnu gardu Ohaja ovde. Bio sam veoma zadovoljan što sam nedavno video komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi, zapravo komandanta Vazduhoplovnih snaga NATO-a u Evropi, generala Hekera, četvorozvezdanog generala, koji je nedavno bio ovde. Dakle, mislim da dosta sarađujemo", rekao je Hil.
Dodao je da nije ovde da kaže Srbiji šta treba da radi.
"Nismo ovde da im kažemo da rade stvari koje ne žele da rade. Srbija treba da dođe do zaključka, kako jeste, da može imati vrlo produktivne, uspešne odnose sa SAD. I još jednu stvar bih dodao, a to je u ekonomiji. SAD su najveći trgovinski sa Srbijom, i to mnogo znači. Naše kompanije su veoma zadovoljne, ovde imamo dobru Američku privrednu komoru", dodao je ambasador.
Kad je reč o odnosima među državama na Zapadnom Balkanu, kaže da su ti odnosi jedna stvar u kojoj bi želeo da vidi mnogo više uloženog truda, kao i više regionalne saradnje u procesu evropskih integracija, nalik na Višegradsku grupu.
"Mislim da je Otvoreni Balkan vrlo pozitivan primer, ali jasno je da treba učiniti još mnogo toga. Moramo biti iskreni, na Balkanu postoji dosta nepoverenja, ali mislim da mora biti više regionalne saradnje, kao i situacija u kojoj predsednik jedne zemlje može nazvati predsednika u susednoj i imati dobar razgovor. To ne može doći samo od SAD ili EU, mora postojati svest samih država, one moraju razgovarati međusobno, ne preko posrednika ili sličnih procesa", rekao je Hil.