"MOJ HOBI JE MOJ POSAO" MINISTAR TOMISLAV MOMIROVIĆ OTVORIO DUŠU U NAŠOJ EMISIJI "INTERVJU"
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 01.07.2024 | 20:00
"Kad na čelu imate takvog čoveka kakav je predsednik Vučić, onda zaista ima smisla raditi i dati celog sebe"
Ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu Tomislav Momirović bio je gost u emisiji "Intervju", koja se ponedeljkom u 20 časova emituje na Jutjub kanalu Republika news. On je prvi put govorio o borbi s opakom bolešću i još nekim stvarima iz privatnog života o kojima se malo zna.
Navikli smo da vas slušamo o političkim temama. Ko je Tomislav Momirović van politike?
- Sve je to Tomislav Momirović, naravno, mnogo više i drugačije od toga u jednom segmentu. Kao i sve moje kolege i ja imam život, porodicu i trudim se da sačuvam suprugu i troje dece van svega toga. Često me ljudi pitaju šta mi je hobi, kažem im da mi je hobi moj posao. Ne znam da li je pravi termin da uživam u njemu, ali ne shvatam olako to što imam priliku da radim za svoju zemlju i svoj narod, već želim da dam celog sebe da se neke stvari poprave i promene, da ljudi žive bolje, da dam podršku politici Aleksandra Vučića, koja je zemlju potpuno promenila. Najbolji primer jeste ova lokacija, gde radimo intervju, a to je Beograd na vodi. Živeo sam preko puta, u Durmitorskoj ulici. Kad se setim kako je to izgledalo, pa to je bila jeza. Mi, koji smo tu živeli, nismo smeli da priđemo ovom delu, to je bilo rezervisano za ljude koji su imali problem s drogom, za otpad starih brodova, lokomotiva i to je decenijama bilo tako. Danas, umesto svega toga, imamo jedan od najatraktivnijih delova grada, gde kad god dođem zapitam se kako je ovo bilo moguće uraditi i kakva je to snaga volje da se ovakav jedan projekat implementira. To mnogo govori o predsedniku, on je to odlučio, napravio je kompletnu strategiju i zato danas imamo ovu, zaista nestvarnu promenu u srcu Beograda. Stoga, kad na čelu imate jednog takvog čoveka kakav je predsednik, onda zaista ima smisla raditi i dati celog sebe ovom poslu.
Foto: Tamara Pavišić
Imao sam mnogo operacija na onkologiji, ali zaista ne volim o tome da pričam
Bili ste onkološki pacijent, možda to mnogi ne znaju. Kako ste prošli kroz taj period?
- Iskreno, ne volim da pričam o tome. Imao sam mnogo operacija na onkološkom institutu i ljudi koji nisu prošli kroz to ne mogu da razumeju, ne mogu s tim da se poistovete. To je bila jedna jako podmukla bolest, mnogo je drugačije lečenje danas nego što je bilo pre 10 godina. Napreduje nauka, a mi kao država obezbeđujemo najbolje terapije, ali ono što je važno i što sam naučio jeste da ljudi treba redovno da idu na kontrole, stoga bih i priču o ovome iskoristio kao neku vrstu apela. Imamo zaista dobre terapije, izvrsne stručnjake, lekare i ljude koji rade na Institutu za onkologiju, oni su za mene anđeli, imao sam priliku da se uverim šta i kako rade. Doktor koji je mene operisao je Radan Džodić, zovem ga Beli anđeo, on je, nažalost, preminuo i sećam se kad je bila njegova sahrana, to je bio period korone, toliko sam plakao i bio slomljen da me je njegova žena tešila. Mnogo sam se vezao za njega. I opet kažem, ne volim da pričam o tome, samo želim da skrenem pažnju da je redovna kontrola ključna stvar.
Rekli ste nam da pamtite lokaciju Beograda na vodi iz dečjih dana. Kakvo je bilo vaše detinjstvo?
- Rođen sam 1983. i te prve godine detinjstva su bile, slobodno mogu da kažem, mekane. Osećali smo samo jednu sigurnost, stabilnost i bilo nam je lepo. Posle su došle devedesete, koje su bile jako teške, čudne, mnoge stvari su se menjale, mnogo ljudi je poginulo, stotine hiljada naših ljudi je došlo ovde kao posledica svih tih ratova, tako da nije bilo lako odrastati i prilagoditi se. Bilo je to vreme velikih promena. Ratovi, sankcije, ali, eto, i u svemu tome smo mi kao deca nalazili neki prostor. E, onda je došlo bombardovanje, koje sam kao klinac proveo baš ovde blizu Beograda na vodi i ovaj deo je bio najkritičniji jer je mnogo važnih zgrada tu. U svemu tome uspeo sam da pronađem bliske ljude, da izgradim iskrena prijateljstva, mnogo tih ljudi je uspelo, dobilo svoje porodice, ali jedna stvar za kojom žalim iz tog vremena je možda to što je mnogo naših ljudi tada otišlo iz zemlje. Upravo mi je to danas motivacija da koliko mogu doprinesem da se određen broj ljudi vrati i vidim da se oni vraćaju. Ako još uspemo da ostvarimo u potpunosti naš cilj iz projekta "Skok u budućnost" da prosečna plata bude 1.400 evra, da prosečna penzija bude 650 evra, mi smo završili mnoge stvari. O tome smo kao deca mogli samo da sanjamo, s obzirom na to da plate tada nisu bile faktor koji obezbeđuje život. Mogu da kažem da me je detinjstvo i sve to što sam kao dete preživeo izgradilo kao ličnost. I kad me neko pita kako gledam na sve to, moj utisak je da mi Srbi nikome ništa ne dugujemo jer smo mi te devedesete sami izgurali, niko nam nije pomogao, sve smo morali sami. Zato danas kad slušam neke evrofile, rusofile i druge, mogu da kažem samo da kad nam je bilo najteže imali smo samo naše heroje na Košarama, samo naš narod, a koliko je to bilo uspešno, neka istorija sudi.
Foto: Tamara Pavišić
S obzirom na to koju funkciju obavljate malo vremena imate za porodicu. Koliko vam to teško pada?
- Najteže mi bude kad sam u avionu i nemam internet i onda gledam slike dece. Tada zapravo shvatim šta sam sve propustio. To mi je teško. Nisam bio s porodicom na moru pet godina, oni su praktično porasli bez mene. Mojoj supruzi nije lako, treba imati razumevanja za sve to. Kada se udavala za mene, verovatno nije ovo očekivala. Često su tu i napadi, pretnje smrću od nekih neistomišljenika, što takođe nije lako istrpeti. Ipak, uveren sam da ona razume moje porive, na kraju krajeva ne možete vi porodicu posmatrati odvojeno od sebe, mi smo jedno, imamo zajednički interes i cilj, a kad je reč o zahvalnosti mojoj supruzi, naravno da sam joj neizmerno zahvalan i dugujem joj jedno veliko izvinjenje.
Ana je ozbiljan lider, Miloš može biti političar istorijskog formata
Imali ste dobru saradnju s premijerkom Anom Brnabić, sad je na njeno mesto došao Miloš Vučević. Šta očekujete od njega?
- Još se navikavam. Šalim se, naravno. S njim sam izgradio dobre odnose još dok je bio gradonačelnik Novog Sada i svi smo videli tada da se radi o čoveku koji ima veliki politički kapacitet. Pokazuje neverovatnu političku širinu, ima malo drugačiji stil od Ane Brnabić. Ona je došla iz privatnog sektora, dosta je bila operativno fokusirana, međutim, i ona je isto ozbiljan lider, s tim što smatram da je Miloš više politički tip, mnogo šire nastupa, sveobuhvatnije političke stvari sagledava, postavlja ih na svoje mesto. On je čovek s velikim iskustvom. Naravno, tek ćemo videti kako će se snaći, vreme je pred njim, činjenica je da postoje svi preduslovi da bude ozbiljan premijer i političar, nacionalnog istorijskog formata.
Kad je reč o politici, od 2020. ste u Vladi, prvo ste bili na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a sad ste ministar trgovine. Koji vam resor više odgovara?
- Meni, iskren da budem, odgovara ova politika koju vodi Aleksandar Vučić. Pre nego što sam ušao u Vladu, postao sam veliki podržavalac njegove politike jer sam video da radi ono o čemu smo svi pričali da treba, a znali smo da nije lako. Nakon toga dobio sam poziv izVlade i nije bilo jednostavno jer sam neko ko je bio u privatnom sektoru, velika kompanija, nije bilo lako napustiti tu karijeru, ali sam i tad shvatio šta je moja obaveza i šta moram. Mnogo smo uradili, ponosan sam na dosta stvari, kao što su brza pruga Beograd - Novi Sad, obilaznica oko Beograda, nastavak izgradnje auto-puta Beograd-Čačak, Čačak-Požega, kao i mnoge druge stvari. Sada, kad sam na čelu drugog ministarstva imam mogućnost da jačam veze naše zemlje s drugim zemljama, da razvijamo trgovinske odnose, ali, iskreno, nije ovde reč o resorima i nisu oni ključna stvar, ključna stvar je politika koju naša država vodi s predsednikom na čelu.
Foto: Tamara Pavišić
Sporazum s Kinom juče stupio na snagu
Istorijski Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine, koji je prošle godine u Pekingu potpisao ministar Momirović, juče je stupio na snagu.
Povlašćeni pristup proizvoda srpskog porekla tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.
SST s Kinom odnosi se na oko 20.000 artikala, a odmah bez carina moći će da se izvozi oko 60 odsto.