PUSTIO SAM KOLJAČE, PA ŠTA! Bezdušni sudija: I ovakav čovek drugima soli pamet!
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 22.07.2024 | 19:22
Miodrag Majić, jedan od osnivača opozicionog Proglasa, brani sramnu odluku da oslobodi ubice Srba iz Gnjilanske grupe
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice članove krvoločne terorističke grupe OVK iz Gnjilana za zločine nad Srbima i nealbancima počinjene od juna do kraja decembra 1999. Zločinci iz Gnjilanske grupe zverski su mučili i decu, trudnice, stare, silovali ih, kasapili ih, pekli. A među onima koji su ih pustili na slobodu bio je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od osnivača opozicionog Proglasa, koji ni danas ne vidi išta sporno u toj odluci donetoj pre deceniju!
Naprotiv. Ne može da se čudu načudi što predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje kritikuje takvu sramnu odluku.
"TAMO NEKI ALBANCI"
- Ja i dan-danas od predsednika Republike trpim kritike, iako on proziva da sam ja doneo odluku, a što sam učestvovao u veću koje je oslobodilo nekakve tamo Albance s Kosova, kao da je to apsolutno nedozvoljeni ishod u postupcima. Kad se sudi za ratne zločine, a sudi se onima s kojima si bio u sukobu, ti valjda nikad ne smeš da doneseš odluku koja je druga od osuđujuće - rekao je Majić gostujući u jednom podkastu.
Time što ne vidi ništa sporno u oslobađanju monstruoznih zločinaca, Majić je, prema oceni člana Predsedništva SNS i šefa poslaničke grupe naprednjaka Milenka Jovanova, i o sebi rekao mnogo više nego što bi bilo ko od nas ikada mogao da kaže.
- Ako spava mirno i ne proganjaju ga krici i suze mučenih Srba, onda mu tek ne vredi ništa govoriti - kaže za Srpski telegraf Jovanov.
A kakve monstrume Majić brani govori i optužnica podignuta u avgustu protiv 17 pripadnika ove grupe, koji su od juna do decembra 1999, posle povlačenja srpske vojske s Kosova, mučili i ubili 80 civila, pritvorili, zlostavljali i silovali najmanje 153 žrtve, a još 34 osobe vode se kao nestale.
DVE SRAMNE ODLUKE
Oni su u podrumu srednjoškolskog internata u Gnjilanu Srbe zatvarali i mučili do smrti: silovali su zarobljenice, gurali im pendreke u vaginu, urinirali po njima, pljuvali i ponižavali.
Osuđeni su 2011. na 101 godinu zatvora. Petočlano sudsko veće Apelacionog suda, u kom je bio i Majić, je, međutim, decembra iste godine ukinulo presudu i naredilo novo suđenje. Na ponovljenom suđenju šestorica pripadnika grupe su oslobođeni, a 11 je dobilo 116 godina zatvora, ali je Apelacioni sud, veće u kome je takođe bio Majić, krajem 2013. za sve donelo oslobađajuću presudu.
Kastrirali noževima, sekli dojke...
Tokom postupka svedočilo je više od 80 svedoka - žrtve, stanovnici Gnjilana i okolnih mesta, kao i rođaci ubijenih i nestalih. Žrtve su, prema iskazima, sakaćene noževima (kastracija), ženama su sekli dojke i to posle pekli, čupali nokte, premlaćivali metalnim štanglama i lupali lobanje... Jedna starica je raščerečena s dva vozila. Tela ili ono što od njih ostane, posle ekstremne torture, spaljivali su ili komadali, stavljali u džakove i bacali u Libočko jezero i kontejnere za smeće da bi prikrili tragove zločina.
Omiljeni metod mučenja: "Opaljačiti" Srbina
Miroljub Vitorović, tužilac u slučaju Gnjilanske grupe, ranije je govorio da su opisi svedoka-saradnika jezivi:
- Jedan je govorio: došao je jedan rođak koji nas je naučio kako da "opaljačimo". To je bio omiljen način mučenja. Prvo im metalnom šipkom lomimo prste, pa kolena, pa gvozdenom štanglom udaramo dok ne slomimo lobanju i onda mu zakucamo čekićem upaljač u glavu. To znači "opaljačiti" Srbina. Njih 100 su silovali svakog dana, kad je ko hteo, iživljavali su se. Čak su se i svađali jer su neki bili toliko brutalni da su žene povredili, pa su one krvarile, a onda ovi drugi nisu mogli.
Pred žrtve bacali glave rođaka
- Imali smo "Internat", u koji smo dovodili žrtve i "proceduru" mučenja. Procedura je podrazumevala da žrtvu prvo dovedemo, skinemo, a onda joj postavljamo pitanja. Šta god da kaže, uvek bismo je prebijali četvrtastom gvozdenom štanglom. Važilo je pravilo da im "uzmemo dušu polako", pa da ih raskomadamo i spalimo da ih niko ne nađe. Moj posao je nekad bio da bacam tela. Vezivali smo žrtve visoko za ruke, da vise, i samo ih bacali na pod kad dođu na red. Prostorija je jako smrdela, a bila je velika kanalizacija gde smo bacali otpatke. Bilo je toliko krvi da smo i sami morali da se skinemo goli dok ih mučimo i čistimo posle. Svima bismo odsecali glave, rasporili stomake i komadali ih, pa u džakovima iznosili. Ljudi su vrištali dok mučimo nekoga, ispred njih smo bacali glave njihovih rođaka - deo je iskaza svedoka-saradnika.