NA GODIŠNJICU "OLUJE" ŠOLAK EMITUJE HVALOSPEVE HRVATSKOJ I HRVATIMA! Bolesno pljuvanje po sopstvenom narodu, SRBI SAMI KRIVI ŠTO SU PROTERANI I UBIJANI?!
IZVOR: Republika - 06.08.2024 | 08:48
Kada čovek pomisli da ne može niže, Šolakovi mediji daju novu definiciju onoga što zovemo DNO DNA
Na dan sećanja na zločinačku operaciju "Oluja", u kojoj je 220.000 Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, a njih gotovo 2.000 ubijeno ili nestalo, tajkun Dragan Šolak je naredio svojim urednicima da naprave veliki prilog iz Knina, u kome se Hrvatska i Hrvati moraju predstaviti kao zemlja i ljudi mira i pomirenja.
U skoro pola Dnevnika na svojoj TV Nova, na kojoj vrši svakodnevno ispiranje mozgova svojih gledalaca antisrpskim idejama, Šolak je pustao hvalospeve o Hrvatskoj, nakon kojih bi prosečan gledalac trebalo da zaključi da su Srbi krivi za sve, pa i za svoje proterivanje i stradanja!
Istovremeno, na svojoj drugoj televiziji tajkun Šolak je ceo dan emitovao priloge s hrvatske proslave zločina nad Srbima!
Kada čovek pomisli da ne može niže, Šolakovi mediji nekako uvek uspeju ponovo da definišu ono što znamo kao dno dna, a ovim najnovijih antisrpskim gestom prevazišli su i same sebe, te je samo pitanje kada će početi da emituju Tompsonove koncerte ili možda izbace kompilaciju njegovih diskova. Od njih nas više ništa ne treba začuditi.
Operacija "Oluja"
Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.
Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima, 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.
Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.
Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN, kao sektori "Jug" i "Sever", po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor "Istok" OUN.
Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije "Oluja", doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.
Foto: www.profimedia.rs
Prema brionskim transkripatima zapisnika sa tog sastanka, Franjo Tuđman, ratni predsednik Hrvatske, precizno je izrekao šta je osnovni cilj, naglasivši: "Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu." Govorio je o odstranjivanju "remetilačkog faktora", komentarišući pritom da je reč o "stranom, istorijski odvojenom" elementu, koji će, kako je naveo, dovesti do neophodne, pozitivne, etničke homogenizacije. Poručio je da pritom treba širiti priču da će svima biti zagarantovana građanska prava.
Ukupna brojnost hrvatskih vojno-policijskih snaga koje su učestvovale u agresiji bila je veća od 130.000, a ponegde se pojavljuje i broj do 150.000. Postojalo je takođe njihovo sadejstvo sa približno 25.000 pripadnika muslimanske tzv. armije BiH. Učestvovale su takođe jedinice Hrvatskog veća odbrane, odnosno vojske Hrvata u BiH.
U to vreme, ukupna brojnost pripadnika Vojske Srpske Krajine bila je najviše 34.000. Bili su to ogromnom većinom rezervisti, koji su, po smenama, već pune četiri godine držali položaje, odnosno čuvali svoje domove i porodice.
Foto: printskrin
Agresija je započela, 4. avgusta, u pet časova ujutro, žestokim dejstvima artiljerije i raketnih formacija, a prva meta bili su sistemi veza RSK koji su brzo onesposobljeni.
Tokom popodneva ili večeri tog dana, postupno započinje evakuacija civila. Izvlačenje je uglavnom išlo u dva pravca, preko Srba, i severnije preko Dvora.
Oko podneva narednog dana, 5. avgusta, pojavljuju se informacije da su hrvatske trupe ušle u Knin, koje se ispostavljaju kao tačne. Pad Knina imao je ogroman psihološki efekat.
Četvrtog dana od početka operacije u večernjim satima Gojko Šušak, tada ministar odbrane Hrvatske, inače poznati prvak ustaške emigracije u Kanadi, objavio je da je vojna akcija "Oluja" okončana.
Istražna Komisija OEBS u izveštaju od 10. avgusta navela je: "Postoje direktni dokazi o sistematskom paljenju kuća civila i društvenog vlasništva, uključujući preduzeća, od HV, civilne policije i pripadnika specijalnih formacija policije".
Savet bezbednosti OUN doneo je Rezoluciju br. 1009 10. avgusta 1995, kojom je od Hrvatske tražena zaštita civila i njihove imovine. Pomenuto je i kažnjavanje onih koji su počinili zločine.
Hrvatske snage dejstvovale su i po civilima u izbegličkim kolonama, a najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, kada je na civile, žene, decu i starce, pucano iz aviona ratnog vazduhoplovstva Hrvatske. Usmrćeno je 10 osoba, među kojima četvoro dece, a ranjeno je preko 50 osoba.