JUGOSLAVIJA JE MOGLA DA UMRE I PRIRODNOM SMRĆU! Uloga američke obaveštajne službe u fatalnom raspadu bivše države nije do kraja razjašnjena
IZVOR: Republika - 01.09.2024 | 03:00
Najpoznatija analiza pod brojem 15-90 najavljuje krvavi rasplet, međutim, ima i izveštaja u kojima se favorizuje opstanak SFRJ
Američka obaveštajna agencija oduvek je držala na oku Balkan. Ključna tačka bila je Jugoslavija, kasnije Srbije. Od osnivanja, koje se inače poklapa s vremenom kada je Jugoslavija raskinula vezu s Informbiroom, Josip Broz je bio karta na koju je igrala CIA. Razlog je bio vrlo prost, njihov lični interes u hladnoratovskom okršaju sa Sovjetskim Savezom.
Već tih godina imali su analize koje su se ticale raspada Jugoslavije. U najpoznatijoj analizi pod brojem 15-90 precizno su predviđena dešavanja posle Titove smrti, raspada države i građanski ratovi. Istovremeno, najavljeno je da će se najgori sukobi voditi u BiH i na Kosmetu.
PO STAVKAMA
U sve ono što se dešavalo na prostorima nekadašnje zajedničke države, američke službe su i te kako bile uključene. Kreirali su atmosferu, pomagali različitim stranama u sukobima protiv Srba, pa čak i uticali na izbor nove vlasti u Srbiji posle svrgavanja Slobodana Miloševića.
Američki ambasador Voren Cimerman poslat je 1989. u tadašnju Jugoslaviju sa specijalnim zadatkom. Poruka koju je doneo, a koju je iz Vašingtona poslao zamenik državnog sekretara SAD Lorens Iglberger, glasila je da je Jugoslavija odslužila svoje i da više za Ameriku nema onu važnost koju je imala tokom Hladnog rata. Tako se SFRJ, odjednom, od mezimice američke spoljne politike, pretvorila u suvišno i nepoželjno 13. prase.
Posle smrti Josipa Broza, Jugoslavija je puštena niz vodu. Ipak, različita su tumačenja i verzije o tome da li je Vašington, iako mu nije bilo previše stalo do opstanka SFRJ, baš direktno uticao na njen krah ili su u tome prednjačili neki drugi, poput Nemačke.
Foto: Wikipedia
Uglavnom, evo kako je dokument 15-90 predvideo zbivanja:
- Sve kreće iz Slovenije početkom 1990.
- U Sloveniji, a u manjoj meri i u Hrvatskoj, niče novi nacionalizam, okrenut zapadu
- Otcepljenjem Slovenije i Hrvatske, Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao federalna država
- U roku od godine verovatno će se raspasti sve
- Ekonomske reforme neće sprečiti raspad
- Srbija će blokirati pokušaj Slovenaca i Hrvata da od Jugoslavije formiraju konfederaciju
- Raspad će biti nastavljen i posle odlaska Slovenije i Hrvatske
- Nasilje će biti žestoko i dugotrajno
- BiH predstavlja najveću pretnju za prerastanje fundamentalnih etničkih podela u Jugoslaviji između Srba i Hrvata u nasilje velikog obima među zajednicama
- Etnički miks u BiH, muslimani više od 40 odsto, Srbi 32 odsto i Hrvati 18 odsto ukupnog stanovništva - uvek je bio potencijalno opasan
- Uslediće vojna pobuna Albanaca na Kosovu koji će imati podršku albanske manjine u Crnoj Gori i Makedoniji
S druge strane, da je Amerika želela da Jugoslavija opstane navodi se u izveštaju pod naslovom "Smisao zajednice - izveštaj o Jugoslaviji", koji je Martin van Huven, službenik nacionalnog obaveštajnog saveta zadužen za Evropu, 31. oktobra 1988. poslao direktoru CIA. U tom izveštaju se navodi, uprkos jasnim separatističkim namerama Slovenije i Hrvatske, da najveću pretnju opstanku Jugoslavije predstavlja "agresivna kampanja Slobodana Miloševića, kojom želi da uspostavi srpsku dominaciju u federaciji".
- U našem je interesu da Jugoslavija opstane kao nezavisna, stabilna i jedinstvena - navodi se, između ostalog, u Van Huvenovom izveštaju, s kojeg je, zajedno s još 12 miliona dokumenata, CIA skinula oznaku tajnosti i objavila ga decenijama kasnije.
FAKTOR MOSKVA
Zašto onda Sjedinjene Američke Države nisu učinile više da pomognu opstanku države koja je, kako se navodi, iščekivala američku političku, a naročito ekonomsku pomoć? Odgovor je sadržan, pre svega, u proceni da ekonomski problemi Jugoslavije prevazilaze mogućnosti Amerike da joj pomogne, kao i u strahovima da bi veće angažovanje SAD dodatno raspalilo plamen sukoba unutar SFRJ, ali i izazvalo moguću reakciju Sovjetskog Saveza. Dodaćemo, mada toga nema u izveštaju CIA, da je već bila vidljiva destruktivna uloga Nemačke, koja je gurala Slovence i još više Hrvate ka otcepljenju.
- U svakom slučaju, mi malo toga možemo da učinimo kako bismo uticali na ishod izazova koje Srbija postavlja pred jugoslovenske federalne strukture. Pokušaji da to uradimo verovatno bi bili kontraproduktivni. Svrstavanje uz Miloševića ili protiv njega izgleda kao predlog koji nema šanse za uspeh. Na to bi se gledalo kao na mešanje u unutrašnje stvari države i verovatno bi samo podstaklo sukobe. Takvi pokušaji, samostalno ili zajedno s našim evropskim saveznicima, samo bi povećali izglednost sovjetskog uplitanja, što bi povećalo rizik američko-sovjetskog sukoba na Balkanu - navodi se u Van Huvenovom izveštaju.
Izveštaj Trumanu: Rezolucija Informbiroa kao signal za akciju
Američka obaveštajne agencija zvanično je osnovana 18. septembra 1947, sa sedištem u gradu Lengliju u Virdžiniji. Obaveštajci su dejstvovali i pre formiranja CIA, i to kroz Kancelariju za strateške usluge, kako se u vreme Drugog svetskog rata nazivala američka obaveštajna služba. Zanimljivo je da se zvaničan početak rada CIA poklapa s vremenom kada je Jugoslavija raskinula saradnju s Informbiroom.
Dan pošto je Informbiro izbacio Jugoslaviju, CIA u svojim izveštajima, koji su dostavljeni tadašnjem američkom predsedniku Trumanu, ocenjuje da je to predznak moguće pukotine u sovjetskom bloku ukoliko bude dopušteno da se svađa raširi.
CIA razradila četiri moguća scenarija
1. Batrganje federacije
Ocenjeno je da je, s obzirom na nedavnu jugoslovensku prošlost, prvi scenario najverovatniji u narednom periodu, a podrazumevao bi da bi unutar Srbije ojačala centralna vlast, ali da se ne bi proširila van njenih granica. Ostale republike nastavile bi velikim delom da idu svojim putem, iako bi i dalje držale Miloševića na oku
2. Ka prirodnijem federalizmu
Za drugi scenario, kako se navodi, postoji mala mogućnost. On bi podrazumevao da lideri u ključnim republikama ozbiljnije prihvate svoje obaveze prema saveznoj državi i rade na stvaranju održive federacije na osnovama decentralizacije i tržišnih reformi.
- Taj napor zahtevao bi prihvatanje određenih zahteva Srbije, ali ne bi nužno bio praćen ustavnim promenama. Ni ovaj, kao ni bilo koji drugi scenario, ne nudi brzo rešenje jugoslovenske ekonomske krize niti obezbeđuje formulu za eliminisanje etničkih konflikata. Ali decentralizacija bi olakšala ekonomski oporavak preko tržišta i pomogla u obuzdavanju rastućih regionalnih razlika unutar države - navodi se u opisu
3. Centralizovana federacija pod srpskom dominacijom
Treća je opcija za koju se navodi da nije nezamisliva, ali da je teško videti da se realizuje bez velikog nasilja, koje bi vodilo jedino autoritarnom režimu. Ona predviđa uspostavljanje Miloševićeve kontrole nad celom federacijom, nakon što bi prethodno silom sproveo svoju volju na Kosovu i u Crnoj Gori.
4. Alternativni scenario: sveopšte nasilje
Miloševićevo ohrabrivanje srpskih nacionalističkih snaga povećalo je opasnost od nasilnih sukoba. Uzimajući u obzir nestabilnu prošlost Jugoslavije, pravo je čudo da do većeg nasilja ili do pojave domaćeg terorizma već nije došlo. Iako se čini da su se međunacionalne tenzije zasad stišale, jedna varnica mogla bi da izazove krug nasilja i represije koji bezbednosne snage ne bi mogle da savladaju, što bi utrlo put sveopštem krvoproliću i rasulu.
Nema više Tita i partije
U jednom od izveštaja se navodi da su ranije državu na okupu držali Tito i partija.
- Sada nema Tita, a teško da ima i partije, kako bi obezbedili centralni autoritet koji bi očuvao državu. JNA ostaje jedini čuvar federalnog jedinstva, ali u njoj nema kadrova koji bi obezbedili političko vođstvo. Ekonomija je u krizi, s inflacijom koja prelazi 200 odsto, i ogromnim spoljnim dugom koji potkopava svaki pokušaj oporavka.
Ogromne razlike između severa i juga Jugoslavije
Podele između severa i juga sve su oštrije, konstatuje autor izveštaja sačinjenog 1988. Martin van Huven.
- Severne republike, katoličke i relativno prosperitetne, idu u jednom smeru. Pravoslavne (i muslimanske), istočne i siromašne južne republike, idu u drugom smeru. Na severu sve mrskije gledaju na subvencije koje daju jugu, pogotovo u vreme ekonomskih poteškoća i radničkih nemira. Nacionalno pitanje postaje stvar koliko političke autonomije, toliko i ekonomske autonomije - stoji u dokumentu.
Foto: Profimedia