JUGOSLAVIJA JE MOGLA DA IMA ATOMSKU BOMBU 1980: Raspad države bio bi izbegnut da je Tito završio posao do kraja
IZVOR: Republika - 01.09.2024 | 01:00
Dok studija iz 1958. zaključuje da Jugoslavija nema kapacitet za proizvodnju atomskog oružja, u dokumentu iz decembra 1975. CIA tvrdi suprotno. Očigledno je da je u tih dvadesetak godina snažno ojačao jugoslovenski atomski program.
Dokument iz novembra 1958. detaljna je studija CIA pod naslovom "Jugoslovenski program za atomsku energiju". Ona daje detaljan opis svih naučnih instituta u Jugoslaviji koji su se bavili atomskom problematikom.
Pominje se da je posle Drugog svetskog rata Jugoslavija uspostavila saradnju sa SAD i počela da šalje studente na specijalizaciju na američkim univerzitetima. Tako je 1952. Jugoslavija, u saradnji s naučnicima Američkog geološkog društva, obavila istraživanja širom svoje teritorije i utvrdila da postoje solidna nalazišta uranijuma u Sloveniji (Idrija) i u Makedoniji (Zletovo). U dokumentu iz jula 1979. se tvrdi da samo nalazište u Sloveniji (Žirovski vrh) može godišnje da proizvede 300.000 tona uranijuma, što je dovoljno za oko 300 tona atomskog goriva.
Međutim, bilo je teškoća oko transfera američke atomske tehnologije zbog američkog insistiranja da se Jugoslavija obaveže da će koristiti reaktore i gorivo samo za mirnodopske svrhe, a što nije bilo prihvatljivo za Tita. Zato se posle smrti Staljina Jugoslavija obratila SSSR i dogovorila da kupi atomske laboratorijske reaktore i propratne materijale. Jugoslavija je platila opremu iako je SSSR nudio da je pošalje besplatno, da bi očuvala svoju nezavisnost.
Iako su prvi reaktori stigli iz SSSR, Jugoslavija je odobrila ugovor za izgradnju svoje jedine atomske centrale u Krškom američkoj kompaniji "Vestinghaus" 1977.
Foto: Profimedia
U tom dokumentu iz 1975, koji nosi naslov "Perspektive za dalje širenje atomskog oružja", navodi se da Jugoslavija ima dovoljno rezervi uranijuma da obezbedi snabdevanje jednog nuklearnog reaktora iz domaćih izvora. CIA je zaključila da bi Jugoslavija mogla da ima atomsku bombu do 1980. ukoliko uloži u izgradnju fabrike za reprocesuiranje uranijumskog goriva iz reaktora, kao i u razvoj vojnih komponenti programa.
Da je bilo političke volje saveznog rukovodstva, Jugoslavija bi posedovala sve naučne, tehničke i resursne preduslove da proizvede sopstvenu atomsku bombu. Možda bi se tom slučaju Zapad i Istok brižnije odnosili prema mogućnosti izbijanja građanskog rata u bivšoj SFRJ i doprineli mirnom rešavanju krize.
Vrhunski kadrovi vodili program
Jugoslovenski nuklearni program začeo je dr Pavle Savić, veliko ime svetske fizike. Savić je svetski renome stekao kad je s Irenom Žolio Kiri 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana neutronima To je dovelo Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije, odnosno cepanja uranovog jezgra. Savić je s Irenom Žolio Kiri bio predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Verovatno samo zato što je Kirijeva već dobila Nobelovu nagradu za hemiju tri godine ranije.
Pavle Savić je od 1947. rukovodio izgradnjom Instituta u Vinči, čiji je bio direktor do 1960.