IVICA DAČIĆ U INTERVJUU ZA REPUBLIKU OTKRIO: Evo kada ću u penziju i zašto tvrdim da sam sladak!
IZVOR: Republika - 17.09.2024 | 11:13
Što se mene tiče, imam 58 godina....
Gost emisije "Intervju" na Jutjub kanalu sajta Republika bio je Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova i lider SPS. On je u razgovoru s autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom otvoreno, bez dlake na jeziku, pričao o detinjstvu u Prizrenu, počecima u SPS, greškama Slobodana Miloševića, zdravstvenim problemima, tajni dugotrajnog opstanka na političkoj sceni i uzroku sukoba s Aleksandrom Vučićem.
Na pitanje da li je razmišlja o penziji i šta ćete raditi kad se penzionišete, Dačić je odgovorio
- Ako odem u penziju s mesta ministra policije, uz beneficirani staž kao policajac, onda bih mogao da odem za nekoliko godina.
Da li političari ikad odu u penziju dok ih ne nateraju glasači? Foto: ST/Nemanja Pančić
Foto: ST/Nemanja Pančić
- E, to se onda radi o prisilnoj penziji. Onaj koji je prava vrednost nikad ne ide u penziju. On samo promeni model funkcionisanja i način delovanja. Što se mene tiče, imam 58 godina i još mi je rano za penziju.
Bavljenje politikom deluje kao stresan posao. Imate problema s dijabetesom, da li je to povezano sa stresom koji se u vama nagomilava svih ovih godina?
- Ne opterećujem se time. Mislim da je najlekovitije od svega da ne ideš kod doktora. Naravno da je ovo najprimitivnije, ali je u psihološkom smislu mnogo važno. Pazite, ne postoji partija koja je preživela državni udar i nastavila da postoji. Ne postoji partija koja nikome nije potrebna, a da se ovoliko dugo zadržala da bude u vlasti. Osim nas. I sve to zahvaljujući dobrim političkim odnosima, partnerstvu i ciljevima koje imam s predsednikom Vučićem. Naravno, sve to treba da isprati i vaš organizam. E tako ja imam problema sa šećerom. Ali, dobro, tešim se da imam zvaničnu potvrdu da sam sladak.
Foto: ST/Nemanja Pančić
Ceca u prvom, ja u osmom
Zbog vašeg uspeha vas vezuju za Žitorađu, kao i Cecu, vašu zemljakinju...
- Često se šalim s njom i kažem da smo mi školski drugovi. A oni mi kaže: "Što stalno lažeš ljude, kakvi smo mi školski drugovi?" Ja joj kažem: "Ćuti, šta te briga, ti si bila prvi razred, a ja osmi, znači da smo školski drugovi." Druga su to vremena bila. Sećam se da je tada bila manifestacija Susreti sela, na kojoj je učestvovalo 55 sela. U okviru ove kulturne manifestacije učestvovao sam u kvizu znanja, a ona se takmičila u pevanju.
x Čudno da se i vi niste takmičili u pevanju?
- Tada još nisam imao tih afiniteta.
Slučajno rođen u Prizrenu
Sigurno znate onu pesmu od Luisa "U tvome oku slike su jasne". Kakve su slike kad se setite ranog detinjstva?
- Moj otac je milicioner, iz sela Pretrešnja kod Blaca, a posao je dobio u Prizrenu, gde sam i rođen. Živeli smo u selu Žur, koje je kasnije bilo sedište albanskog separatističkog pokreta. Godinu dana nakon mog rođenja izbila je epidemija žutice ili šarlaha, pa su milicioneri dobili mogućnost da dobiju prekomandu. Moj otac je izabrao mesto najbliže rodnom kraju - Žitorađu. Tako da se uopšte ne sećam svog detinjstva u Prizrenu. Kasnije sam, jer me je interesovalo, obišao Prizren. Da su oni bili svesni da sam rođen u Prizrenu i živeo tamo, mislim da bi me odmah skembali.
BONUS VIDEO