KOD SRBOMRSCA I NOŽ I POGAČA! Zagreb još od prijema u članstvo Evropske unije na sve načine pokušava da ukoči evrointegracije Srbije
IZVOR: Republika - 26.10.2024 | 23:00
Imenovanje Tonina Picule za izvestioca EP za Srbiju jasna poruka kakve sve ucene čekaju našu državu
EU je još jednom širom otvorila vrata Hrvatskoj da se iživljava nad našom zemljom i narodom. Imenovanje Tonina Picule, funkcionera Socijaldemokratske partije i dokazanog srbomrsca, za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju izazvala je očekivano negodovanje u Beogradu i likovanje svih koji bi da zaustave napredovanje Srbije.
SPOR NAPREDAK
Uporedo s ovom odlukom, usledila je informacija koja je "slučajno" procurila baš iz zagrebačkih medija, da će Zagreb blokirati otvaranje klastera tri u pregovorima s Evropskom unijom. Ovaj klaster je veoma značajan jer bi doneo finansijsku korist, što Hrvatska uporno pokušava da minira.
- Na strani Zagreba su i Finska, Nemačka i Holandija. Glavni razlog što Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje jeste njeno stalno odbijanje usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije kad su u pitanju sankcije protiv Rusije, a u međuvremenu i nedostatak mera u Srbiji protiv odgovornih za napad na selo Banjska na severu Kosmeta - "otkrio" je juče Jutarnji list.
Srbija je status zemlje kandidata dobila u martu 2012, a pregovore o pristupanju s EU počela je 2014, otvorena su 22 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove sedmice rekao da pregovori EU i Srbije sporo napreduju i dodao da to nije zbog vladavine prava. Kakva će mu biti politika, Picula je brzo pokazao, reagujući na Vučićevu izjavu.
CINIČNA PORUKA
- Da priznamo Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU - rekao je predsednik, na šta je Hrvat ekspresno i cinično odgovorio da ni to nije dovoljno:
- Pored toga, postoji ceo niz elemenata specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo redukovati to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni.
Tragično je što je zemlja, koja i dan-danas slavi fašistički ustaški pokret i u kojoj Srbi, kao najbrojnija manjina, nemaju nikakva prava, od ulaska u EU u poziciji da blokira Srbiju na njenom puta ka Evropi. Zbog toga još grotesknije deluje Piculina izjava o "kriterijumima iz Kopenhagena, koje svaki kandidat za priključivanje mora da ispuni, od vladavine prava, pa do ekonomskih".
Premijer Vučić 2016: Nikom nećemo dozvoliti da nas ucenjuje
Istorija hrvatskog miniranja puta Srbije ka Evropi datira maltene od trenutka kada je ova zemlja primljena u članstvo u EU. Tako su u decembru 2016. otvorena poglavlja pet i 25, dok je poglavlje 26, u vezi s obrazovanjem i kulturom, blokirano na inicijativu nekoliko zemalja, među kojima je bila i Hrvatska.
Verovali ili ne, Zagreb je imao primedbe u vezi udžbenika na hrvatskom jeziku, zamerajući Srbiji da to sporo ide. Poređenja radi, u Hrvatskoj su Srbi potpuno obespravljeni, a o posebnom školskom programu mogu samo da sanjaju.
Zbog ove blokade srpska delegacija je napustila Brisel, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić je rekao da mu je dosta hrvatskog iživljavanja.
Foto: STRAHINJA AĆIMOVIĆ (STF)
- Vlada Republike Srbije zaprepašćena je odlukom Hrvatske da ne podrži evropski put Srbije. Za takvu odluku, Republika Hrvatska nije imala ni jedan jedini valjan razlog. Srbija je primila k znanju stav Republike Hrvatske i Srbija neće dozvoliti da je bilo ko u Evropi i svetu, pa ni Republika Hrvatska, na bilo koji način ucenjuje, ponižava i nipodaštava - naveo je Vučić u saopštenju.
On je potom poručio da je Srbija zemlja slobodarskog naroda i da nikada neće biti vreća za udaranje bilo kome:
- Srbija neće nikoga moliti i menjati svoje zakone samo zato što to Hrvatska traži. Nećemo uputiti nijedan telefonski poziv.
Tražili da priznamo genocid, Kurtiju dali maksimalnu podršku
Hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman je u junu 2021. poručio Srbiji da do ulaska u EU ima da uradi još dosta i nametnuo priznavanje genocida u Srebrenici kao jedan od uslova.
- Hrvatska je i u dosadašnjem procesu po pravilu postavljala uslove Srbiji u vezi s položajem manjina i pitanjima koja se odnose na događaje iz devedesetih, iako se EU ne bavi manjinskim problemima. Sada je to konkretnije specificirano s jasnom naznakom da treba očekivati konkretna uslovljavanja Srbije na osnovu direktnih specifičnih interesa Hrvatske - prokomentarisao je tada bivši diplomata Zoran Milivojević.
Foto: Profimedia Armend Nimani Afp Profimedia
On je podsetio da se i Hrvatska ranije izjašnjavala da neće koristiti bilateralna otvorena pitanja i položaj kao punopravne članice EU za uslovljavanja, ali je to bila očigledna laž:
- To dokazuje nedavna politika Prištine u njenim maksimalističkim zahtevima, što nastavak dijaloga s Beogradom čini maltene nemogućim.
Pregovori s EU kao štap zbog optužnice za zločine u "Oluji"
Krajem avgusta 2022. Hrvatska je ponovo zapretila blokadom evrointegracija Srbije, a povod je bila optužnica srpskog tužilaštva protiv četiri hrvatska pilota, odgovorna za najstrašnije zločine protiv civila u zločinačkoj akciji "Oluja".
Naime, oni su bombardovali kolonu izbeglica iz Krajine na Petrovačkoj cesti i tom prilikom ubili 13 osoba, od toga šestoro dece, a 24 ranili. Radi se o zločinu koji Hrvatska nije procesuirala čitavih 27 godina, podizanje optužnice je izazvalo gnev u Zagrebu, koji je pretio diplomatskom odmazdom.
Foto: Printscreen
- Zaštitićemo svoje građane i ovakve stvari nećemo tolerisati. Ovo je politička optužnica, a mi ćemo koristiti pregovore Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji - rekao je tada predsednik hrvatskog parlamenta Gordan Jandroković.
Komentarišući ove reakcije, poznati advokat Ante Nobilo rekao je za hrvatske medije:
- Srbija ima strašan argument, da 27 godina niko nije istražio ovaj zločin i utvrdio činjenice, pa ako ima elemenata, da bude i procesuiranja. Ne samo to, na zahteve bosanskog tužilaštva, na čijoj teritoriji se sve dogodilo, Hrvatska nije odgovarala. Teško možemo prigovarati Srbima za univerzalnu jurisdikciju kad 27 godina nismo reagovali.
Srbiji pretili sankcijama posle slučaja u Banjskoj
U oktobru prošle godine, grupa članica EU, među njima, naravno, i Hrvatska, zapretili su Srbiji sankcijama zbog slučaja "Banjska".
- Ova operacija predstavlja veliku eskalaciju - rekao je tada komesar EU za upravljanje krizama Janez Lenarčič poslanicima u Evropskom parlamentu.
Prema diplomatskim izvorima, Hrvatska se javno pridružila bloku od oko osam zemalja EU koje su pozvale na sankcije.
- Mislim da ne treba potcenjivati ono što se događa na Kosovu. Srpsku zajednicu i Srpsku listu, koju kontroliše Vučić - rekao je hrvatski poslanik Ladislav Impasić, koji je kao primer naveo "početke neprijateljstava Srbije protiv Hrvatske devedesetih godina".
BONUS VIDEO: