PREDAO SE MRTAV PIJAN, BIO JE ČUPAV I BRADAT! Prava istina o kraju potere za Legijom
IZVOR: Republika - 17.11.2024 | 00:19
Nije znao ni s kim razgovara, nije mogao da se seti ko je Bulatović, koji je u to vreme bio direktor BIA, objašnjava dobro obavešteni izvor
Legija se nikada ne bi predao da nije bio mortus pijan! Da te noći 2. maja 2004. nije pozvao Gorana Radosavljevića Gurija, bivšeg komandanta Žandarmerije, možda ne bi bio ni živ.
Dobro obavešteni izvor kaže za Srpski telegraf da je istina o predaji Legije mnogo prostija nego što se pripoveda u legendama o komandantu koji je danas u Zabeli, odnosno u Alkatrazu, najčuvanijem delu ovog zatvora.
- Ne postoji misterija oko potrage i njegove predaje. Čovek se toliko napio da gotovo nije znao kako se zove. Sam se javio policiji, nikakvih pregovora nije bilo, što svedoči činjenica da u noći kada je odlučio da se preda niko od glavešina policije i BIA nije bio u Srbiji. Hitno smo obavestili tadašnjeg ministra Dragana Jočića i Radeta Bulatovića, a Legiju smo sproveli u zgradu MUP. Kosa, brada, sve je bilo zapušteno i zaraslo - priča naš sagovornik.
Bulatović: Tražio samo da mu porodica bude zaštićena
Rade Bulatović je u razgovoru za Srpski telegraf ispričao svoju verziju predaje.
- Svašta se pisalo. Istina je da sam tada bio na odmoru na Svetom Stefanu. Treći dan. Zovu me, kažu Legija se predao. I šta ću, prekinem odmor. Isto je bilo i s ministrom Jočićem, koji je bio na odmoru na Zlatiboru.
Bivši šef BIA negirao je Legijine tvrdnje da su pregovori trajali satima. Kaže, imao je samo jedan uslov.
- Da mu porodica bude zaštićena.
Na pitanje koliko su tačne priče da se često sastajao s Legijom, te da su bili u dobrim odnosima, Bulatović je odgovorio:
- Neistine. Legiju sam sreo tri-četiri puta. To su bili službeni kontakti posle bačene bombe na sedište DSS i kada je pomogao da se nađe ukraden službeni automobil audi A6 koji je pripadao kabinetu predsednika SRJ i kada se predao. Bio je korektan, obraćao se s poštovanjem prema instituciji koju predstavljam.
Foto: ST/Nebojša Mandić
NIJE BILO SVAĐE SA ŽENOM
Međutim, problem je nastao kada su došli Jočić i Bulatović.
- On je znao Bulatovića, nekoliko puta su sreli dok je bio na čelu JSO. Ali na tom sastanku nije mogao da ga prepozna. Toliko je bio pijan da nije znao ni s kim razgovara, nije mogao da se seti ko je Bulatović, koji je u to vreme bio direktor BIA - navodi naš sagovornik.
Na pitanje da li je tačna verzija po kojoj je na Ulemekovu odluku uticala svađa koju je prethodno imao sa suprugom Aleksandrom, posle koje je navodno besan izleteo iz kuće i predao se, naš sagovornik tvrdi da Ulemekova žena nije znala za njegov plan.
- Kada su joj javili da se predao, samo je rekla: "Da li je on lud?"
Protiv Tajlanda ne bih imao ništa protiv
Sam Ulemek ispričao je da nije bio u ilegali po svetu kako se šuškalo.
- Od 14. marta, pa sve do predaje boravio sam u svojoj kući, u posebnoj prostoriji. Naravno da ta moja tvrdnja nije prihvaćena do dan-danas jer bi se onda postavilo pitanje šta je policija radila. Osim što su zavaravali javnost kako sam viđan od Bosne preko Hrvatske i Švajcarske, pa sve do Tajlanda, mada protiv Tajlanda ne bih imao ništa protiv... Ja pouzdano znam da me nisu mnogo ni tražili jer da jesu, verovatno bi me i našli.
U prilog svoje tvrdnje Ulemek postavlja pitanje zašto odmah nakon privođenja niko od nadležnih organa nije ušao u njegovu kuću da uradi uviđaj.
- U to vreme važio sam za državnog neprijatelja broj 1 i po njima sam bio najtraženiji begunac u Evropi. Zato je bilo lakše reći da se Milorad krio kojekude nego tu njima pred nosom. To je njihova sramota, a ne moja. Što se tiče mojih aktivnosti za vreme ilegale, nema tu mnogo šta da se kaže. To se nije mnogo razlikovalo od mog sadašnjeg boravka u zatvoru. Mnogo blejanja i dosade - rekao je Ulemek.
NEKI SU GA ŽELELI MRTVOG
Predaji komandanta "crvenih beretki" prethodio je jedan telefonski razgovor. Pozvao je Gurija, policijskog generala s kojim ga vežu ratišta, bitke i brojne akcije na Kosmetu.
- Bio sam s prijateljima u Karađorđevu u lovu kad su me pozvali policajci koji su obezbeđivali Legijinu kuću i rekli da on hoće da se preda. Dali su mi ga na vezu. Prepoznao sam mu glas... Rekao je: "Mislim, brate, ja sam tu s policajcima. Oću da se predam. Treba da dođeš po mene da idemo dalje..." Naredio sam Vladi Iliću, komandantu beogradskog odreda, da ga pokupi jer smo već imali informacije da bi neke grupe krenule da ga spreče - seća se Radosavljević tog razgovora.
On objašnjava da je bilo ljudi koji su želeli da Legija bude mrtav.
- Ne bih to da elaboriram. Meni je bio cilj da ga što pre sklonimo s ulice, ispred kuće. Vlada ga je uzeo, stavio u kola. Već tada sam bio na putu za Beograd, obavestio sam ministra Jočića i načelnika RDB i oni su mi naredili da ga dovedem u MUP. Tu je bio Rade Bulatović, ubrzo je stigao i Jočić. Naredili su mi da sam slobodan da idem kući i eto to je - ispričao je Radosavljević za Srpski telegraf.
Radosavljević: Bio je sjajan borac
Goran Radosavljević kaže da se s Legijom upoznao na Kosmetu.
- Postojao je štab. Bio je komandant jedinice, ja sam bio komandant štaba. Imali smo zajedničke kolegijume, akcije, obučavali smo ljude. Bio je sjajan borac. Legija i ta jedinica bili su oslonac MUP. Pored JSO, postojale su posebne jedinice policije u resoru Javne bezbednosti koje u tom momentu nisu bile dorasle zadatku. Nisu imale ratnog iskustva, a JSO je bio najobučeniji, najopremljeniji u okviru celog MUP - naveo je Radosavljević.