KUKAO NA SVE STRANE, TRAŽIO SAVEZNIKE ZA SVRGAVANJE VLASTI! Četiri pisma komandanta JSO pred ubistvo premijera zapalila Srbiju!


IZVOR: Republika - 17.11.2024 | 04:30


Pretresom Legijine kuće policija je zaplenila njegov kompjuter i pronašla poruke upućene tad važnim ličnostima

Foto: Tanjug/AP, Profimedia, Emil Conkic
KUKAO NA SVE STRANE, TRAŽIO SAVEZNIKE ZA SVRGAVANJE VLASTI! Četiri pisma komandanta JSO pred ubistvo premijera zapalila Srbiju!

Milorad Ulemek Legija napisao je četiri pisma uoči ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića i adresirao ih na tadašnjeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, lidera Nove Srbije Velimira Ilića, šefa G17 plus Miroljuba Labusa i predsednika Narodne demokratske stranke Slobodana Vuksanovića. Bivši šef "crvenih beretki" smatrao je da su oni imali motiva i hrabrosti da mu pomognu u rušenju vlasti koju je smatrao nezahvalnom.

Pretpostavlja se da ih je pisao od kraja 2002. do marta 2003, a da je poslednje završeno samo desetak dana pre fatalnog hica koji je presudio Đinđiću.

Legija se u njima žalio na nezahvalnost vlasti i medijsku kampanju koja se vodi protiv JSO. On je smatrao da je izigran i da su ideali 5. oktobra 2000. izdati zbog ličnih interesa. Navodio je da je razočaran rasprodajom Srbije stranim kapitalistima i vrlo zabrinut za sudbinu naroda.

U najdužem pismu, koje je pisao Montgomeriju, otvoreno nudi pomoć Amerikancima u borbi protiv Al Kaide. Ova pisma otvorila su pitanje da li političari koje je Legija molio za podršku mogu da dovedu do rasvetljavanja političke pozadine atentata.
Slobodan Milivojević, advokat Milorada Ulemeka, najavljivao je novinarima da će Legija poslati "novo, bombastično pismo" 12. marta 2003. Tog dana "zemunski klan" je ubio Zorana Đinđića, a Milivojević je bio van sebe.

Pismo Vilijemu Montgomeriju: Uključiću se u borbu protiv Al Kaide

Ni sam ne znam koja je prava svrha ovog obraćanja, ali osećam da je ono istovremeno i važno i potrebno. Reč je o kontinuiranim medijskim napadima na JSO i na mene kao njenog bivšeg komandanta. JSO optužuju za to što je (kao svaka za to obučena i određena služba) bila neka vrsta operativnog servisa države i njenih ondašnjih odluka i interesa. A mene prozivaju za navodno saučešće u različitim kriminalnim radnjama, fantastičnog obima i težine. Kao da ništa loše u Jugoslaviji nije rađeno, a da u to nisu aktivno bili umešani Legija i njegovi momci iz JSO. Želimo da Vi, kao ovdašnji reprezent najveće svetske sile i nepobitnog lidera svetske zajednice SAD, ne dobijete pogrešnu sliku i netačnu informaciju.

Naš prevashodni cilj je, iznad svega, nemilosrdna borba protiv međunarodnog terorizma, posebno kroz suprotstavljanje islamskom radikalizmu i fundamentalizmu. Jer, ako bismo tražili otelotvorenje svega onoga što mi tretiramo kao neprijatelja, to bi onda bila upravo Al Kaida. U situaciji pripreme velikog, uistinu globalnog obračuna međunarodne zajednice (pod vođstvom demokratske Amerike) s užasom terorizma, mi, bivši i sadašnji pripadnici JSO, mislimo da možda postoji i razlog za razmišljanje na temu našeg mogućeg uključivanja u ovu borbu. Ukoliko smatrate da nešto od svega dosad navedenog može da Vam bude na bilo koji način interesantno i od koristi, mi smo naravno spremni na susret i eventualni razgovor.

Za zajedničku budućnost Srbije sa svetom.

Pismo Velimiru Iliću: Veljo, izigrani smo!

Kao izistinskom predstavniku naroda ove zemlje, na čijem ste talasu volje i neiscrpne energije i izveli demokratske promene, u čemu je bio i moj skromni udeo, obraćam Vam se jer imam utisak da smo svi izigrani i prevareni.

Zar je moguće da svi oni kojima je izistinski stalo do ove zemlje i naroda u njoj, koji su i svoje živote stavljali na panj za prave promene u njoj, sada ostaju na marginama političkih i ekonomskih zbivanja, pasivni posmatrači svega onoga što nam se danas dešava? Vi ste, gospodine Veljo, bili ona odlučujuća prevaga u sveopštem narodnom buntu i odlučnosti da krene u bolji život.

Foto: ST/E. ČONKIĆ

Velimir Ilić

Sad gledamo besomučnu rasprodaju naše privrede i svih drugih institucija za šačicu dolara. Šta će biti posle? Kako će naša deca živeti?
Pojedinci iz sadašnje vlasti imaju sasvim jasan cilj: da sve stave pod svoju totalnu kontrolu. Ja sam spreman da pomognem, koliko je u mojoj moći. Brine me jedino sudbina svoga naroda i moje porodice, moje dece koja treba da rastu u jednoj, ako ne bogatoj, onda bar dostojanstvenoj i ponositoj zemlji.

Pismo Slobodanu Vuksanoviću: Vlast uzima dušu narodu

Moram da priznam da jedan od razloga mog obraćanja Vama leži u činjenici što, kako vreme prolazi, sve više uviđam da ima mnogo dodirnih tačaka u našim sudbinama.

Da li je trebalo da neki zaista osvoje vlast da bi narod uvideo pravu njihovu prirodu kao političara bez svog nacionalnog bića, koje su izgleda odavno prodali u belom svetu. Izigravaju narodnu volju, poslednje atome snage onih koji su ih svojim telima i hrabrim srcem doveli na vlast. Uništeni moralno, sada uzimaju dušu tom istom narodu.

Nameću mu tuđa kao svoja rešenja, belosvetske interese predstavljaju kao svoje. Ako je srpski narod od postojanja do danas bio sinonim za progres, nacionalni ponos i humanizam, danas ga proizvode u taoca i jataka onih koji hoće da ga istrgnu iz njega i pošalju u Hag.

Zato je možda i najvažniji ispit pred Vama, verujem, predstavnika novog, stvarnog reformskog političkog talasa, da ovoj zemlji donesete bolje dane i vedro sutra. Znam da je taj put težak i dugačak, ali smatram da će Vam u tome pomoći i svi oni kojima je iskreno stalo do ove zemlje i ovoga naroda.

Pismo Miroljubu Labusu: Pojedinci rasprodaju zemlju

Dobro sam shvatio i uočio Vašu iskrenu želju da istrajete u svojim ekonomskim programima i političkim konceptima u kojima nema mesta ni za kakve lične aspiracije i promocije niti za bilo kakvu štetu ionako dovoljno ekonomski obespravljenog naroda. Da li zbog toga ovdašnje vlasti pokušavaju na sve načine da Vas stave na ekonomske margine zbivanja, kako unutar zemlje tako i u kontaktima spolja?

Prvi put u svom životu čujem da u ovoj zemlji postoje marševi gladnih, obespravljenih, poniženih i degradiranih u svakom pogledu. U svojoj pomami pojedinci iz vlasti rasprodaju sve i polagano preuzimaju u svoje okrilje vitalne institucije sistema, a protiv ono malo preostalih pojedinaca vode medijske harange i pozivaju na linč.

Foto: Tanjug Sava Radovanovic

Miroljub Labus

Hoću da verujem da su ipak sve to prolazne bolesti na putu ozdravljenja ovoga naroda. A za ono pravo tek predstoji vreme koje će nositi neki drugi, sa zdravim i pravim ekonomskim programima jednako dobrim za ovaj narod i svet. Verujem da ste Vi dovoljno iskusni, sposobni i hrabri za taj korak.

U tome ću i lično pomoći koliko je to u mojoj moći, snagom razuma i zdrave logike, što do sada kod mnogih nije bio slučaj.