POZNATI PITANJIMA REŠETALI BIVŠEG OFICIRA JNA: MILO HOĆE DA ME HAPSI KAO DA SAM ZLOČINAC
IZVOR: Marija Samojlović - 22.09.2018 | 03:23
Veselin Šljivančanin (65), penzionisani oficir Vojske Jugoslavije i haški osuđenik koji je u Sheveningenu proveo punih 11 godina, ispričao je da profesiju nikada ne bi menjao, da se ni zbog čega ne kaje. Komandant koji je bio na čelu Vojske u bici za Vukovar navodi da ga je u najtežim danima u životu držala čuvena Njegoševa: "Poginut ću, al' umrijeti neću, nije čovek onaj ko se plaši." Šljivančanin otkriva da je u zatvoru najrađe ukrštao rekete sa pokojnim Slobodanom Miloševićem, ali i zašto je ljut na Vojislava Šešelja, s kojim godinama ne razgovara.
Dragan Okuka, trener fudbalera Vojvodine
* Koju mentalnu snagu ste imali kada ste uspeli da preživite i prebrodite sve nepravde koje su vas snašle kao časnog vojnika?
- Dragi prijatelju, kada čovek veruje u sebe i ono što radi, zna da radi ispravno i časno, jasno mu je da oni koji se služe nepravdom ne mogu daleko stići. Sebi sam odavno rekao: "Poginut ću, al' umrijeti neću, nije čovek što se smrti plaši." To su me naučili moji mladi vojnici, koji su bili hrabri i ničega se nisu plašili, još tada sam rekao sebi: "Zašto bih se onda ja plašio?!"
Foto: Tanjug/AP
Branko Radun, politički analitičar
* S kim ste u Hagu bili u lošim odnosima?
- Jedini s kim sam u zatvoru delio i dobro i zlo jeste Miroslav Radić. Njega sam poznavao odranije, bio je kod mene u jedinici i zadesila nas je zajednička nepravda. U ostalima koje sam tamo upoznao nisam tražio prijatelje, ali sam sa svima imao korektan odnos i poštovanje. Pred kraj mog boravka u zatvoru desio ipak jedan incident, Hrvati su o meni tada snimili jedan lažni film i pokušali ružno da me prikažu, čuo sam generala Ivana Čermaka da o tome priča okolo, jednom prilikom i sa Vojislavom Šešeljem, i tada sam vikao na njih, posle toga prekinuli smo svaki odnos i tako se završilo.
NEDOSTAJE MI TENIS SA SLOBOM | |
---|---|
Milošević i ja smo igrali jedna na jedan, nikada nismo brojali poene i pobede. U dublu, u tandemu sa Milanom Lukićem, bio sam nepobediv, poručuje Šljivančanin. |
Bogdan Obradović, teniski stručnjak
* Volite li tenis, da li ste gledali neki meč uživo?
- Volim tenis, rado gledam mečeve, a dok sam bio u Hagu, imao sam vremena da se oprobam na terenu i još više zavolim taj sport, koji je savršen spoj snage i bistrog mozga. Igrao sam najčešće jedan na jedan sa Slobodanom Miloševićem, nismo nikada brojali poene i pobede, ali odlično smo se zabavljali. Igrali smo ponekad i dubl mečeve, e tu sam u tandemu sa Milanom Lukićem bio nepobediv.
Ljiljana Habjanović Đurović, književnica
* Koje knjige ste čitali tokom boravka u Hagu?
- Čitao sam svakodnevno, šetao i čitao, pa su često kada me vide sa knjigom govorili: "Eno ga Šljiva, poludeo." Nisam se obazirao, između ostalog, pročitao sam dve vaše knjige, kao i više od deset knjiga Isidore Bjelice koje mi je poslala u zatvor.
Foto: facebook/Darko Stanic
Darko Stanić, rukometna legenda i državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta
* Ponosan sam kao Srbin na vojskovođe kao što ste vi bili. Zanima me koliko često idete u svoje rodno mesto na Žabljaku?
- Na Žabljaku nisam bio od 2015. godine i nemam nameru zbog neprijatnosti koje sam doživeo prilikom poslednje posete. Naime, Hrvati su nakon što sam pušten iz zatvora u Hagu napisali novu tužbu za mene i izdali crvenu Interpolovu poternicu za mnom i crnogorske vlasti su me upozorile da me moraju zbog toga privesti kod sudije, a ja se ni na čije uže neću spuštati. Poternica nema nikave osnove. Žao mi je jer je narod tamo divan, ali političari imaju druge aršine i neću se s njima prepirati.
Vjerica Radeta, Srpska radikalna stranka
* Izjašnjavate se kao Crnogorac. Da li ste svesni da je to izmišljena nacija koju forsiraju antisrpski separatisti Mila Đukanovića?
- Gospođo Radeta, nije lepo da me na taj način prozivate. Više puta sam rekao i ponovio da sam Srbin, da su se svi moji preci isto tako izjašnjavali. Okolnost da sam rođen u selu koje danas teritorijalno pripada Crnoj Gori ne mogu da promenim niti bih to želeo. Ponosan sam na svoje poreklo i na to što sam potomak slavnih Hercegovaca, časnih i dobrih ljudi.
Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret
* Da li sa ove istorijske distance mislite da je JNA mogla realno da učini nešto što bi sprečilo krvavi raspad SFRJ?
- Da budem iskren, teško. JNA je bila sačinjena od pripadnika različitih naroda, možda da su svi bili verni i odani državi, kao što je to bila Gardijska brigada, možda bi se nešto i moglo sprečiti. Međutim, tu nije bilo nikakvog jedinstva, neki su se izdvajali, bežali, plašili, drugi dezertirali.
Božidar Kljajević, istoričar
* Zanima me da li ste napustili ideje komunizma, koje su izdale ovaj narod?
- Ne stidim se članske knjižice Saveza komunista i danas je čuvam. Bilo je to vreme kada drugačije nije moglo i kada su svi oficiri bili članovi partije. Sećam se još uvek 28. februara 1971, kada sam kao učenik trećeg razreda srednje škole u Sarajevu primljen u Savez komunista na predlog jednog nastavnika koji je pohvalio moje ponašanje i uspeh u školi. Ostao sam član sve do raspada i sećam se lepih trenutaka iz tog perioda, a to što su posle došli nacionalisti čekajući trenutak da sve razore o tome treba da govore istoričari.
Nikola Šainović, bivši premijer Srbije
* Šljivo, druže, kaži šta bi uradio kada bi se ponovo rodio?
- Nikada nisam razmišljao o tome šta bi bilo kad bilo. Reći ću samo - ne kajem se za sve što sam radio i da mogu da biram, ponovo bi izabrao Vojsku i svoj poziv. Naučio sam da su nepravde za čoveka, da je to normalno u sklopu života i posla, ali da je najvažnije da čovek pobedi i da sam zna ko je i šta je.
Toma Fila, advokat
* Kakav vam je trenutno ljubavni život?
- Svaki je čovek stvoren za ljubav. Bog je Adamu stvorio Evu, nije ga ostavio samog, odatle je sve jasno. Moj ljubavni život je uvek dobar i ja sam zadovoljan, hvala na pitanju.