Ustaški teror ni posle toliko godina ne jenjava! Ulicu u kojoj žive Srbi nazvali po "Bljesku"


IZVOR: R. Ć. - 09.02.2019 | 06:15


Zatiranje Srpstva u Hrvatskoj još traje! Da bi završila sve ono što nije uspela tokom vojnih akcija devedesetih godina i oterala preostale Srbe koji su preživeli rat i ostali na svojim ognjištima, vlast u Zagrebu ne bira sredstva!

Foto: google.com/maps/prinscreen/ youtube.com/ Grad Pakrac

Ulica Bljesak nalazi se u Pakracu

Tako danas u srcu Pakraca u zapadnoj Slavoniji postoji Ulica Bljesak, u spomen na zloglasnu vojno-policijsku akciju u kojoj je 1. i 2. maja 1995. godine ubijeno ili nestalo 283 Srba i proterano više od 15.000, za šta još niko nije odgovarao.

Da li slučajno ili ne, ovakav naziv dat je ulici u kojoj, pored ostalih, kako za Srpski telegraf ukazuje Miloš Stojković, teolog koji često pohodi ono malo Srba što ih je tamo preostalo, žive i zamenik gradonačelnika Pakraca iz srpskih redova, kao i episkop pakračko-slavonski Jovan.

Stojković podseća na to i da je ova ulica do pre nekoliko godina nosila naziv Oslobodilaca za dom spremnih.

Da podsetimo, "Za dom spremni" je zloglasni ustaški pozdrav pod kojim su u Drugom svetskom ratu, ali i u ovom poslednjem, ubijani Srbi.

Brutalna provokacija

Predsednik Saveza Srba u regionu i poslanik u Skupštini Srbije Miodrag Linta kaže da je davanje imena ulici po hrvatskoj vojnoj akciji kojom su Srbi prognani sa ognjišta vrhunski cinizam.

Foto: Medija centar Beograd

Miodrag Linta

- To je brutalna provokacija hrvatske vlasti, kojoj nije dovoljno što je proterala toliki broj Srba, već hoće i da ih stalno provocira i podseća na zločin za koji dosad niko nije procesuiran - kaže Linta. 

Stojković nije mogao a da se ne osvrne na skandalozan naziv ulice u Pakracu.

- Ovo je provokacija. Ako neko teži pomirenju, onda ne može ulicama dati imena koja podsećaju na stradanje i progon. Zamislite kada bismo mi ulicu u nekom mestu u Srbiji gde žive Hrvati nazvali po Ratku Mladiću ili Draži Mihailoviću - kaže Stojković.

Govoreći o teškom životu Srba u ovom delu zapadne Slavonije, on navodi i da neke od svojih članova porodice moraju da sahranjuju po katoličkim obredima, plašeći se odmazde.