Otkrivamo! U Vašingtonu iscrtali nove granice na Balkanu: Ovako izgleda mapa podele Kosova

Foto: Tanjug/AP

Donald Tramp i Vladimir Putin

Razgraničenje koje je Ivica Dačić prekjuče pomenuo kao stav Beograda za rešenje kosovskog pitanja ima nedvosmislenu podršku američkog predsednika Donalda Trampa, a sa takvim modelom saglasan je i lider Rusije Vladimir Putin.

Mada nikakvi detalji zvanično nisu objavljeni, Srpski telegraf otkriva da su stratezi u Vašingtonu iscrtali predlog novih granica na Balkanu i da ta mapa figurira kao čvrsta polazna osnova za predstojeće konkretne razgovore koje bi, kako Amerikanci sugerišu, trebalo direktno da vode Beograd i Priština, uz međunarodno posredovanje.

Ovakva podela podrazumeva, između ostalog, da Srbija dobije četiri opštine na severu KiM, dok bi zauzvrat Albancima pripao deo preševske opštine, odnosno uzak pojas teritorije zapadno od auto-puta E-75, bez prilaza toj saobraćajnici (pogledajte mapu).

- Nije slučajno šef Bele kuće za kratko vreme dvaput pisao predsedniku Srbije i Tačiju niti je Putin slučajno rekao da je spreman da se uključi u dijalog koji će za rezultat imati kompromis. Probleme i dalje pravi Nemačka, ali i američka duboka država, koja bi Trampov neuspeh da reši Kosovo iskoristila protiv njega - navode izvori našeg lista u diplomatskim krugovima u Beogradu.

SRCE ILI RAZUM?

Podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u načelu dao ideju o razgraničenju, kao jedinim realnim načinom da se dođe do kompromisa.

- Kad je Vučić počeo da priča o tome, o razgraničenju, svi su skočili i napali ga. Do sada su postojale samo dve opcije: ili je Kosovo pokrajina ili je nezavisno, ni o čemu drugom se nije govorilo. Razgraničenje je naš predlog. Eventualna linija razgraničenja još nije napisana ni utvrđena - poručio je šef diplomatije Ivica Dačić.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ Dačić: Naravno da će se narod izjasniti Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić precizirao je juče da je razgraničenje jedna od ideja za rešavanje kosovskog pitanja, da predsednik Srbije i Vlada vode državnu politiku, a da će se o dogovoru s Prištinom, ako do njega dođe, svakako konačno izjasniti najviši državni organi i građani Srbije. Na pitanje ko je doneo odluku da je razgraničenje zvaničan predlog, pošto skupština nije odlučivala o tome, Dačić je uzvratio pitanjem: "Da li je Zoran Đinđić izlazio pred parlament kada je iznosio takav predlog?" - Predsednik Srbije i predsednica Vlade vode državnu politiku i naravno da će se izjasniti najviši državni organi i narod Srbije ako se dođe do nekog dogovora - objasnio je Dačić. Ukazao je da se radi o jednoj od ideja koje postoje, da nije zvaničan predlog niti ga je neko u ime Srbije poslao, već je samo pomenut na sastancima.

U izjavi za Srpski telegraf spoljnopolitički novinar Jakša Šćekić napominje da će Vučiću i Dačiću biti mnogo teže da to rešenje plasiraju građanima Srbije nego da postignu dogovor sa Prištinom.

- Srbija će biti stavljena pred dilemu da li izabrati srcem ili razumom, a ja sam uvek za razum, zbog budućnosti. Jer, ako Srbija izabere zamrznuti konflikt, biće, da tako kažem, izgubljena u prevodu i izgledaće kao ona životinja što se vrti u krug jureći svoj rep i tonuće sve dublje, a svet će da napreduje. Vučić je potpuno u pravu da će dugoročno biti katastrofa ako se ne napravi racionalan sporazum. Mi moramo da vodimo računa o generacijama koje dolaze - ocenjuje Šćekić.

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić tvrdi da Tramp i krug ljudi oko njega sigurno nisu protiv podele.

- Naprotiv, oni samo žele da kontrolišu čitav proces. Takođe, Tramp nije protiv ni da Rusija bude učesnik tih pregovora. Stoga ne verujem da će Srbija nešto postići oko razgraničenja ako bude sama, a ako iza nas stoje Rusi, druga je priča - navodi Perišić:

Kako ističe, od geostrateškog interesa je da u eventualnom razgraničenju nipošto ne damo Albancima auto-put.

Foto: pixabay.com

U Vašingtonu već podelili Kosovo

- Tu ne smemo biti slepi, njima treba auto-put. To je pravac njihove ekspanzije u poslednjih 150-200 godina.

SLOMITI OTPORE

Karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava da se podeli najviše protive Evropljani sa Nemačkom i Velikom Britanijom na čelu, te da u suštini Vašington treba njih da slomi.

- Evropljani misle da bi to otvorilo Pandorinu kutiju. Razgraničenje je ponuda da se pregovori otvore, pa ćemo da vidimo šta će iz toga izaći. Rusija ne pravi problem, oni će prihvatiti sve što odgovara našoj strani - ocenjuje Milivojević.

Bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović smatra da ipak ne treba žuriti sa rešenjem.

- Ako je Evropa nestabilna, ako je Amerika nestabilna, ako rastu globalne tenzije, to nije ambijent za pravedno, stabilno i održivo rešenje za KiM. Srbija treba da ostane otvorena za dogovor, ali nikako izvan Rezolucije 1244 i svog Ustava - poručuje Jovanović.

Foto: Republika Srbija Cen­tral­ni deo Sr­bi­je plus če­ti­ri op­šti­ne na se­ve­ru KiM:  Se­ve­r­na Ko­so­v­ska Mi­tro­vi­ca, Zve­čan, Le­po­sa­vić i Zu­bin Potok Kosovo Sa­da­šnja te­ri­to­ri­ja Po­kra­ji­ne, uma­nje­na za ono što pri­pa­d­ne Sr­bi­ji, plus deo Pre­še­va, uzak po­jas uz ad­mi­ni­stra­ti­v­nu li­ni­ju ko­ji ne­će izla­zi­ti na au­to-put, kao i manji deo opštine Bujanovac, tamo gde su Albanci većina. Tako bi Srbi bili apsolutna većina u preostalim delovima tih mesta. Te­ri­to­ri­je sa po­se­b­nom za­šti­tom za Srbe Ra­di se o seo­skim sre­di­na­ma i op­šti­na­ma u Ko­so­v­skom po­mo­ra­vlju, gde Sr­bi či­ne ve­ći­nu ili ih ima u znat­nom bro­ju. To su se­la oko Gnji­la­na, Ra­ni­lug, Par­teš - Pa­sja­ne, Klo­kot - Vr­bo­vac, Ko­so­v­ska Ka­me­ni­ca i Vi­ti­na. Na toj te­ri­to­ri­ji va­žio bi po­se­ban re­žim za­šti­te Sr­ba i oni bi bi­li or­ga­ni­zo­va­ni u ne­ku vr­stu za­jed­ni­ce či­ja bi ovla­šće­nja bi­la de­fi­ni­sa­na u di­ja­lo­gu Beo­gra­da i Pri­šti­ne. Ima­li bi pra­vo na spe­ci­jal­ne ve­ze sa Sr­bi­jom, ne­što po­put ono­ga što sa­da ima Re­pu­bli­ka Sr­p­ska. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ga­ran­to­va­la bi za po­što­va­nje svih nji­ho­vih pra­va. Deo Preševa i Bujanovca Albanci se uzalud nadaju da bi mogli da dobiju celo Preševo, Bujanovac i Medveđu. Njima bi po ovom planu pripao samo mali deo opštine Preševo, uzak pojas, bez auto-puta, kao i deo opštine Bujanovac gde su Albanci većina. Ek­ste­ri­to­ri­jal­ni deo Sr­p­ski ma­na­sti­ri i osta­le sve­ti­nje na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je do­bi­li bi ek­ste­ri­to­ri­jal­ni sta­tus. Osim u ko­mu­nal­nim pi­ta­nji­ma, ne bi ima­li ni­ka­kvih do­di­r­nih ta­ča­ka sa ko­so­v­skim vla­sti­ma. Ta­kav sta­tus, ta­ko­đe, ga­ran­to­va­la bi me­đu­na­rod­na zajednica.