Hrabri Rus branio Srbiju od šiptarskih terorista

IZVOR: Jelena JOKANOVIĆ - 21.08.2017 | 18:45

Rus iz Južne Osetije Albert Ahsarbekovič Andijev rame uz rame sa srpskim vojnicima na Paštriku branio je Srbiju od šiptarskih terorista.

Foto: youtube.com/texom7878

Veliki borac: Albert Andijev

Prešao je hiljade kilometara da pomogne braći Srbima, a žarku želju da pomogne odbranu Kosova od brojčano daleko moćnijeg neprijatelja nije mu ugasila ni teška povreda desnog oka u jednoj od borbi, posle čega je ostao trajni invalid. Sada je pokrenuta peticija da se Albertu da srpsko državljanstvo.

Mrze vas jer ste prkosni

Ostaće upamćen Albertov govor na tribini "U doba rata pravo utihne" na Pravnom fakultetu povodom godišnjice bombardovanja.

- Sedim tu zajedno sa vama i gledam ovo (naziv tribine): u doba rata pravo utihne. Prava prema vama nikada nije bilo! Uvek su vas mrzeli i ima da vas mrze dok god postojite. Ne zbog toga što ste loši ili dobri, već zbog toga što ste prkosni. Ako jednog dana u očima bar jednog Srbina od hiljadu vas ja ne budem video taj prkos, ja ću znati da vas više nema: postali ste robovi, ono što su želeli od vas da naprave. Nisam se ja borio za robove, nisam se borio uz robove i niste vi ovde mali Rusi na Balkanu, kako neki vole da kažu, već ste veliki Srbi kod sebe kući. I to treba da zapamtite - ispričao je tada Andijev.

Vaš neprijatelj je i moj

- Redovno sam pratio situaciju na Kosovu i do poslednjeg trenutka mislio da Rusija neće dozvoliti da se desi to što se desilo. U to vreme sam bio u Kijevu i otišao sam pravo u vašu ambasadu sa zahtevom da mi odmah daju vizu za Srbiju ili ću u nju ući drugim putem. Jednostavno, vaš neprijatelj je bio i moj neprijatelj. Odnos Rusa prema Srbiji je uvek bio poseban - objasnio je Andijev kako se našao u Srbiji u aprilu 1999. godine.

Raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi, koja je branila samu državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji u dužini od 150 kilometara, a ubrzo po dolasku na Kosmet, 5. maja, teško je ranjen.

- Bio sam na izbačenom položaju, meci su pljuštali na sve strane. Osetio sam jak bol u glavi, metak mi je ušao kroz desnu slepoočnicu i izašao kroz obraz. Osetio sam kako su mi komadi kosti prošli kroz oko. Ipak, prebacio sam snajper na drugo oko i nastavio da pucam sve dok nisam osetio da se gubim. Nekako sam stigao do svoje jedinice, previli su mi oko i sledeće čega se sećam jeste da sam se probudio u Prištini u bolnici - priča Andijev.

Bežao iz bolnice

Ali hrabri borac jedva je dočekao da se vrati na ratište. Iako su lekari savetovali da miruje, on je posle mesec dana ponovo uzeo snajper u ruke.

- Nekoliko puta su me vraćali iz bolnice jer sam hteo da bežim. Na kraju se me odveli u Beograd, ali sam se vratio ranije nego što je trebalo. Morao sam da pomognem saborcima - zaključuje ruski dobrovoljac koji je branio državu do poslednjeg trenutka i povukao se zajedno sa srpskom vojskom. Danas živi u Beogradu, oženjen je Srpkinjom, a peticiju da dobije državljanstvo potpisalo je 1.000 ljudi.

Delić: Zdravlje dao za Srbiju

Ruski dobrovoljac bio je pod komandom generala Božidara Delića, koji za njega ima samo reči hvale.

- Sećam se prvog trenutka kada sam ga ugledao, 24. aprila 1999. Tada je iz rejona Košara došao u moju brigadu. To je izuzetan čovek i veliki borac koji se, iako nije morao, do poslednjeg trenutka borio za našu državu, dao svoje zdravlje i gotovo život. Nije mi drago kad vidim da neki sportisti i manekenke tako olako dobijaju državljanstvo Srbije, a on još nije. O kakvom čoveku je reč, govori i to što su mu na VMA rekli da sačeka protezu dva meseca, a on im je odgovorio: "Ako nemate više nekih medicinskih tretmana, ja idem da pomognem mojim ratnim drugovima, pa ću se vratiti". Sutradan se pojavio u jedinici sa povezom na oku, spreman da bije nove bitke. Neki Srbi koji su mnogo lakše ranjeni iskoristili su to kao priliku da se više ne vrate - kaže Delić.