Gubitak koji nisu prežalili! Ovo je 5 najvećih akcija srpske vojske protiv NATO

AKCIJA "STRELA"

26. maj 1999.

General-major Vojske Srbije u penziji Božidar Delić za Srpski telegraf opisuje podvig naših kopnenih jedinica, operaciju "Strela".

- Operacija je počela 26. maja na Paštriku, a završila se našim izvlačenjem sve do primirja 10. juna 1999. Tada je prvi put protiv nas primenjena američka doktrina vazdušno-kopnene bitke, gde su snage terorista i vojske Albanije uz pomoć plaćenika napadale uz artiljerijsku podršku vojske Albanije i istovremene udare NATO - objašnjava Delić.

Cilj neprijatelja bio je, kako kaže, prodor u dolinu Drima, zauzimanje Metohijske kotline, Prizrena i dalje dejstvo preko Suve planine, prema Prištini.

- S druge strane, naše snage imale su zadatak da ne dozvole zauzimanje ijednog pedlja naše teritorije - navodi Delić.

AKCIJA "TROMEĐA" ("UDAR GROMA")

sredina maja 1999.

Najmanje 17 aviona i sedam američkih helikoptera ah-64 apač oborila je srpska avijacija u odbrani zemlje od NATO. U tajnim akcijama naših heroja, od kojih je jedna bila na tromeđi Srbije, Albanije i Makedonije, sprečen je prodor NATO na Kosmet i ometanje kopnenih operacija srpske vojske, koja je branila granice zemlje od ulaska OVK.

Grupa heroja iz 72. specijalne brigade "Sokolovi" Vojske Jugoslavije, pod komandom potpukovnika Srbobrana Radića, sprovela je tajnu akciju nazvanu "Tromeđa" ili "Udar groma". U njoj je, kako je Radić potvrdio za Srpski telegraf, uništeno više NATO letelica.

- Među njima su bili jedan apač i veliki transportni helikopter činuk. Prodor na Kosmet planiran je sa improvizovanog helidroma, na tromeđi Srbije, Albanije i Makedonije, a obezbeđivali su ga makedonski vojnici. Odatle je sve vreme agresije Šiptarima na Kosovu pružana podrška. Nismo imali izbora, morali smo da zaštitimo našu zemlju - opisuje naš sagovornik.

AKCIJA "BOMBARDER"

19. maj 1999.

Situaciju koja se dešavala noći 19. maja na nebu šireg područja Beograda opisao je do detalja pukovnik Slaviša Golubović u svojoj knjizi "Pad noćnog sokola". Dvadesetak minuta pre ponoći treći raketni divizion 250. raketne brigade PVO VJ je sa komandnog mesta, po naređenju načelnika grupe za borbeno komandovanje, preveden u pripravnost najvišeg stepena. Nekoliko minuta posle ponoći potpukovnik Đorđe Aničić usmerio je sve vojnike na cilj koji se približavao iz vazduha, na daljini od 16-17 kilometara. Oficir za vođenje raketa, poručnik Tiosav Janković, izvestio je da je otkrio cilj, da bi usledilo lansiranje dve rakete i njihov susret sa ciljem na daljini oko 11 kilometara. Pogođen je bio moćni strategijski bombarder, američki ponos B-2. Divizion je do te misteriozne noći lansirao ukupno sedam raketa i osim B-2 oborio još dva neprijateljska aviona.

AKCIJA "RINAS"

26. april 1999.

Na aerodromu "Rinas" pored Tirane bila je smeštena američka borbena grupa "Soko", koju su činila 24 moćna helikoptera apač. U ranu zoru 26. aprila u akciju napada na ove ciljeve krenulo je sa aerodroma Golubovci kraj Podgorice šest aviona G-4 supergaleb, jugoslovenskog RV i PVO. Kako je zabeležio vojni komentator Miroslav Lazanski, našim avionima trebalo je manje od 20 minuta da stignu do cilja.

Oni su leteli veoma nisko, na samo tri metra iznad morskih talasa, kako bi izbegli neprijateljske radare. Prvo je raketama i bombama napadnut logor za obuku terorista OVK kraj aerodroma "Rinas", da bi zatim supergalebovi gađali američke helikoptere na zemlji. Tada je uništeno devet apača, dok su još tri bila ozbiljno oštećena. U znak odmazde, dan posle ove akcije, NATO je u tri navrata žestoko bombardovao aerodrom "Golubovci", posebno gađajući podzemni objekat gde su bili smešteni avioni G-4.

AKCIJA "KONVOJ"

kraj marta 1999.

Kretanje većih jedinica i formacija Vojske Jugoslavije tokom agresije, pogotovo mehanizovanih, bila je jedva izvodljiva misija. Naši stratezi dovijali su se na razne načine, najčešće organizujući transport po mrklom mraku, bez ijednog upaljenog svetla i po teško prohodnim putevima.

Tako je krajem marta, nekoliko uzastopnih noći, organizovana tajna akcija prebacivanje velikog broja tenkova iz Kraljeva u Klinu na KiM. Zahvaljujući tom manevru otklonjena je neposredna opasnost od kopnene invazije, a veliki broj terorista OVK sprečen je da izvede planiranu akciju udara na Srbe u Metohiji.