Đurić o prištinskoj rezoluciji: Odraz paničnog straha


IZVOR: Tanjug - 06.05.2019 | 18:44


Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je danas da najava usvajanja nove rezolucije u Prištini kojom bi se od Beograda tražilo da prizna navodne zločine na KiM predstavlja odraz paničnog straha albanskog rukovodstva od lične odgovornosti za zločine koje su počinili ne samo tokom ratnih sukoba već i kasnije.

Foto: Tanjug/D. GOLL

Marko Đurić

Đurić je u izjavi za Tanjug rekao da ta incijativa pokazuje kontinutitet neodogovorne politike Prištine koja ne može da donese rešenje za odnose Srba i Albanca i koja albansko društvo gura ka novom konfliktu.

- Albansko rukovodstvo pokazuje da ne želi dijalog i normalizaciju, da uporno svakodnevno radi, ne na bilo čemu, već na produbljivanju sukoba među nama - rekao je Đurić, povodom najave da je ad hok komisija kosovske skupštine pripremila nacrt rezolucije kojom će od vlasti u Beogradu zatražiti da "priznaju počinjen genocid na KiM" tokom 1998. i 1999. godine.

Đurić je ocenio da je ideja o rezoluciji u stvari odraz paničnog straha albanskog rukovdstva da bi se i sami mogli suočiti sa odgovornošću zbog počinjenih zločina ne samo tokom sukoba 1998. i 1999 već i kasnije, 2004.

 

 

Direktor Kancelarije Vlade Srbije dodao je da nikoga ne treba da podseća da je 247.000 Srba proterano, da danas Srba nema na ulicama Prištine, Peći, Prizrena...

- Neko je odgovoran za sve to, za sve te ubijene ljude i taj neko na paničan način pokušava da spere odgovornost sa sebe gurajući albansko društvo na KiM kroz ovakve rezolucije u pravcu novog konflikta i novog produbljivanja sukoba sa Srbima i institucijama i njima matične države Srbije - rekao je Đurić.

On je izjave pojedinih albanskih političara kojim pokazuju pretenzije ka tri opštijne na jugu centralne Srbije ocenio kao tragične i opasne.

- Da nisu tragične i opasne, bile bi smešne. Moga bih da se našalim i pitam zašto samo tri a ne svih 160 opština na celoj teritoriji Srbije, pa da onda ponovo svi, kao što bi trebalo po našem ustavu i međunarodnom pravu, budemo u jednoj nedeljivoj i jedinstvenoj državi Srbiji - zaključio je on.