Obrni-okreni, Srbiji se crno piše: Izbori za Evropski parlament nama ne donose nikakav boljitak

Foto: Tanjug/AP

Nadaju se uspehu na izborima

To je potvrdila i novinarka Ljiljana Smajlović, objašnjavajući da desničare predvode ljudi koji su uglavnom protiv daljeg širenja Unije, dok njima suprotsvaljenu stranu, koja je dosad vladala Briselom, predstavlja francuski predsednik Emanuel Makron.

U pitanju je političar koji je iz dosad vladajuće briselskle garniture bio protiv ulaska Srbije u EU.

3 stvari od presudnog značaja za budućnost naše zemlje
1. Ko će biti novi komesar za proširenje - važno je da to bude osoba koja podržava ideju proširenja evropske zajednice
2. Ko će naslediti Federiku Mogerini - neophodno je bez prekida nastaviti dijalog Beograda i Prištine
3. Koliki će biti novi budžet EU - na kolika sredstva možemo da računamo u vidu pomoći iz EU za različite projekte

Foto: Tanjug/AP

- Ovi izbori su bitka za dušu Evrope jer oni koji su stvorili EU uporno žele da pokažu da su dobri, dok su svi ostali čisto zlo. A kad je reč o rezultatima glasanja, za nas gotovo da nema dobrog rešenja. Ono bi moglo da postoji samo u slučaju ako desničari budu potučeni do nogu, pa se evropski političari poput Makrona opuste i kažu: "E, sad mogu da koristim svoj politički kapital i da se borim za proširenje". Kako god da se završe izbori, naredna vlast u EU će govoriti da će nas primiti u Uniju, ali uz naglasak da moramo da sačekamo da malo ojačamo i rešimo svoje probleme - istakla je Smajlovićeva.

Aleksander van der Belen, predsednik Austrije Nacionalističke struje su opasne u gotovo svim zemljama Evrope. Postoje razne stranke koje stvarno misle da mogu same da deluju. Tu mislim na Marin le Pen u Francuskoj, koja je to više puta rekla, iako sada više ne pominje da želi da uništi Uniju. Treba biti baš naivan, pa misliti da je moguće delovati samostalno. Čak ni Nemačka to ne veruje, a još manje jedna mala zemlja poput Austrije

 

Sličnog je mišljenja i izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica, koji je za Srpski telegraf istakao kako će, bez obzira na rezultat evropskih izbora, novi poslanici parlamenta u Briselu dolaziti iz država koje se oštro protive proširenju Unije.

 

 

- Jedino je dobro što imamo neke partnere u pojedinim državama čiji bi rezultati na izborima bili povoljni po nas. Biće tu i pojedinaca srpske nacionalnosti, što bi nama predstavljalo određeni benefit, ali je i to malo važno naspram zvaničnih politika većine država koje nikako nisu za proširenje EU - naglasio je Zubenica.

Foto: Tanjug/AP

Oni brane status kvo: Emanuel Makron i Angela Merkel

Brocza: Za austrijske desničare se ništa ne menja Neposredno pred početak izbora za Evropski parlament u Austriji je odjeknuo skandal čiji je glavni akter vođa desnice u toj zemlji Hajnc-Kristijan Štrahe, sada već bivši vicekancaler i isto tako bivši čelnik Slobodarske partije Austrije (FPO). Iako se uveliko spekuliše da je ta afera podmetnuta kako bi se desničari diskreitovali na tlu čitave Evrope, ekspert za evropsko pravo Stefan Brocza smatra kako to i neće imati tako velike posledice. - Dosad je FPO imao četiri mesta u Evropskom parlamentu, a očekivalo se da će nakon ovog glasanja imati jedno više. Možda se, eventualno, dogodi da izgube tu mogućnost, pa samo zadrže četiri mesta - naveo je Brocza, ne osvrćući se, međutim, na to kakve afera "Ibica" ima posledice na stav glasača po pitanju desničarskih političara.

 

Inače, izbori za novi saziv Evropskog parlamenta počeli su juče u Britaniji i Holandiji i trajaće do nedelje, dok na birališta u svojim matičnim zemljama ne izađe oko 400 miliona građana iz 28 članica EU.

Kako teče glasanje po državama
- na birališta su izašli građani Britanije i Holandije
- sutra se glasa u Češkoj i Irskoj
- u subotu biraju Slovaci i Letonci
- nedelja je dan kad građani svih ostalih članica EU izlaze na glasanje

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, navela je kako očekuje da će i ove godine Evropska narodna partija, Savez socijalista i demokrata i liberali biti najuticajniji u EP, ali da će im možda biti potreban još neko za većinsku koaliciju, budući da se predviđa uspeh njima protivničkog desničarskog tabora.

- Desničarske populističke partije su narasle poslednjih godina, naročito posle migrantske krize, Bregzita i pobede Donalda Trampa u SAD. Zato u EU strahuju da bi oni mogli da osvoje trećinu, što je oko 250 od 751 mesta, a što bi bila takozvana blokirajuća manjina. Ona bi usporavala rad EP i uticala na donošenje ključnih odluka - objasnila je Grubješićeva i istakla kako očekuje da će blok Matea Salvinija i Marin le Pen osvojiti oko 80 mesta u EP.