Evo šta se dešavalo 71. dana NATO agresije, tačno pre 20 godina

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Bombardovanje SRJ 1999.

NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. 

Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih.

Evo kako je protekao 2. jun 1999. godine, 71. dan Nato agresije.

Gađana su skladišta "Naftagas prometa", desetak kilometara udaljena od Sombora. Na ovaj objekat ispaljene su dve rakete koje su potpuno razorile ostatke skladišta. Oštećenja su naneta i kućama u obližnjem selu Čonoplja.

Gađani su TV repetitori: Radio-televizije Srbije na Besnoj Kobili kod Vranja,  predajnik TV Kraljevo na Borči kod Kraljeva, repetitor na Crnom vrhu u opštini Jagodina, repetitor na brdu Kozarica iznad Dimitrovgrada i repetitor RTS na Iriškom vencu nedaleko od Novog Sada. Bombardovano je i poljoprivredno dobro "Dobričevo" u opštini Ćuprija. Avijacija NATO dejstvovala je u opštinama Prizren, Lipljan, Peć i Priština, uglavnom po civinim ciljevima.

Najavljivali okončanje agresije do 13. juna Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> NATO agresija 1999. Grčki premijer Kostas Simitis izjavio je da se okončanje rata u Jugoslaviji može očekivati do 13. juna kada su izbori za Evropski parlament. Posle višednevnog dogovaranja i odlaganja, ruski posrednik Viktor Černomirdin i predstavnik Evropske unije Marti Ahtisari doputovali su u Beograd da bi predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću predstavili konačni plan za okončanje agresije, prethodno usaglašen u Bonu. Černomirdin je pre polaska za Beograd izjavio da postoje - realistične šanse da mirovni plan usaglašen u Bonu dovede do prekida sukoba na Kosovu -. Foto: youtube.com/TV Center Viktor Černomorodin - Upravo smo završili vrlo težak pregovarački proces. Došli smo do zajedničkog pristupa - rekao je Černomirdin. - Naglasili smo princip da je KiM deo Jugoslavije. Mirovni proces treba da bude pod okriljem UN. Naglasili smo da moramo stvoriti uslove za povratak izbeglica i bezbedan život - istakao je ruski izaslanik. Prema njegovim rečima, najvažnije je bilo da se sačini dokument između Jugoslavije i NATO "o povlačenju srpskih snaga i rokovima za razmeštanje mirovnih snaga". Posle toga, rekao je Černomirdin novinarima - proglasiće se primirje posle koga će uslediti rezolucija UN -. Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a> Tadašnji predsednik Slobodan Milošević

Međunarodni sud pravde odbio je zahtev SRJ da naredi prekid bombradovanja. Sud je ocenio da nije nadležan za izricanje takve privremene mere, koju je Jugoslavija tražila nalazeći da je žrtva flagrantnog kršenja međunarodnog prava nelegalnom upotrebom sile.

NATO bombe nisu zaobilazile decu Foto: youtube.com/Eternal Belgrade Bombardovanje SRJ 1999. NATO avioni su raketirali glavnu gasnu stanicu u Srbobranu, posle čega su bez osnovnog energenta ostali svi vitalni gradski sistemi. Pogođen je predajnik RTS između Srbobrana i Siriga, a u selu Lipe kod Smedereva NATO je pogodio privatnu kuću i ranio dvoje dece.

Pogođeni su objekti puta Beograd - Niš, most na Jesenici i nadvožnjak pruge Velika Plana - Mala Krsna. Na udaru NATO bili su i Kuršumlija i Merošina kod Niša.