OTKRIVENA ISTINA: Hardingov izveštaj srušio mit o Šolakovim "nezavisnim" medijima!

Foto: youtube.com/SerbiaBroadbandSBB

Dragan Šolak

Džejms Harding, bivši direktor BBC News, bio je angažovan od strane rukovodstva fonda KKR kako bi sačinio internu analizu uređivačke politike TV N1. U svom izveštaju Harding je izneo izrazito negativne zaključke o uređivačkoj politici beogradskog studija N1, kvalifikujući je kao neizbalansiranu, neobjektivnu i neprofesionalnu, o čemu piše www.anti.media.

Brutalna kampanja koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih ljudi srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka. Kao što je Antidot već pisao, Dragan Šolak je u svet medija i telekomunikacija krenuo iz rodnog Kragujevca i male firme koja se bavila uvozom, pakovanjem i preprodajom VHS kaseta, da bi posao ubrzo proširio i na distribuciju i prodaju filmova, koji su 90-ih uglavnom bili bez legalnih dozvola i plaćenih licenci. Uvidevši prednosti koje je ovaj posao nudio, Šolak je distribuciju proširio i na Sloveniju, gde je takođe osnovao firmu, da bi krajem devedesetih godina među prvima u Srbiji krenuo u stvaranje kablovskog operatera SBB. Zahvaljujući saradnji sa velikim investicionim fondovima, kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, za svega 15-ak godina od osnivanja, poslovna imperija Dragana Šolaka dostigla je vrednost od neverovatnih 2,6 milijardi dolara.

Foto: youtube.com/Sky News

Džejms Harding

Ogromna finansijska moć i snažne veze sa moćnim međunarodnim fondovima, učinili su od ovog regionalnog tajkuna i njegove poslovne imperije, jednog od najmoćnijih, ne samo ekonomskih, već i političkih aktera na prostorima Zapadnog Balkana. Kolika je realna moć pomenutog konglomerata, postalo je jasno ne samo iz toga što je Šolakova firma uspela da dominantno zagospodari regionalnim tržištem telekomunikacija, već i po tome što je u nekoliko navrata bila u stanju da ucenjuje čak i vlade država regiona, kako bi ishodovala ustupke i realizaciju svojih interesa.

Strategija razvoja SBB: Uništenje Telekoma i stvaranje apsolutnog monopola na Balkanu

Kako je Telekom Srbija bio državna firma, najlakše je bilo iskoristiti je kao sredstvo sopstvenog razvoja. Niske zarade zaposlenih na ključnim funkcijama glavnog konkurenta, bile su lak izazov za menadžment SBB-a, firme koja je zahvaljujući para-finansijskoj mreži povezanih firmi i naplaćivanja svojih usluga u inostranstvu u kešu, o čemu je Antiodot pisao u prethodnom nastavku, imala ogromne količine gotovinskog novca. Tako je napravljen pakt između novoosnovanih malih operatera i SBB-a, na osnovu koga su svi napadali Telekom koristećii njegovu tromost i korumpiran menadžment za podizanje sopstvenih sistema. Tako su novonastali operateri dolazili do desetina hiljada korisnika, SBB do stotina hiljada, a Telekom je ubrzano gubio svoje ranije tržište.

U takvoj situaciji, Telekomu je pretilo potpuno uništenje, slično brojnim primerima iz okruženja, a onda je na scenu stupio novi menadžment koji je uz podršku države doneo odluku da zaustavi i preokrene dotadašnje trendove ubrzanog propadanja. Na liniji nove poslovne strategije, Telekom je u jesen 2018. godine objavio nameru da preuzme nekoliko manjih operatera, među kojima se na prvom mestu našao Kopernikus kao trećepozicionirani akter na srpskom tržištu. Još i pre nego što je Telekom zvanično obelodanio svoje poslovne namere, protiv nove poslovne politike ovog operatera, u delu javnosti povezanom sa konkurentskim SBB, započela je brutalna kampanja sa ciljem da se političkim i medijskim pritiscima Telekom onemogući u svojim namerama.

Prepoznajući cilj vlasnika SBB, rukovodstvo Telekoma je započelo dramatičnu operaciju tržišnog repozicioniranja koja je uključivala nastojanje da se državnom kablovskom operateru pripoje preostali manji operateri, kako bi se bar donekle poboljšala tržišna pozicija firme. Međutim, onog trenutka kada je ta namera javno obelodanjena, Telekom se našao na udaru medijske kampanje koju su inciirali i predvodili mediji povezani sa Šolakovim poslovnim sistemom.

Činjenica da je Telekom u tom trenutku na tržištu učestvovao sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama idanas drži oko 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama, u čemu je prednjačila Televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Šolakove „United Group“ (UG). Radi postizanja pomenutih ciljeva, ta televizija postala je platforma za napade na konkurenciju Šolakovih firmi, a u kampanji koju je ona lansirala, svoj doprinos dali su i drugi povezani mediji i paramedijske strukture poput listova Danas, nedeljnika Vreme i NIN, te portala KRIK, BIRN, Istinomer... Posredstvom tih medija, u kampanji je učestvovao i veliki broj javnih ličnosti i organizacija poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Zorana Živkovića, Dragoljuba Žarkovića, Milana Ćulibrka, Dragoljuba Petrovića, Radeta Veljanovskog, Biljane Stepanović, Nedima Sejdinovića, Demokratske stranke, Saveza za Srbiju, Nove stranke, Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), bivšieg guvernera NBS Dejana Šoškića, Slobodana Georgieva (BIRN), Stevana Dojčinovića (KRIK), Gorana Ćirića, Gorana Radosavljevića i mnogih drugih.

Foto: Medija centar Beograd

Stevan Dojčinović

I dok su svi pomenuti novopečeni borci za "slobodno tržište" po pravilu ćutali dok je SBB sebi pripajao manje operatere, čime je uspostavio dominantan položaj na tržištu, kojim je u opasnost doveden opstanak kompanije Telekom Srbija, koja godišnje u državni buždet uplaćuje gotovo 150 miliona evra svoje dobiti, oni su horski ustali protiv nastojanja Telekoma da sebi pripoji nekolicinu manjih operatera. Iako su, pod maskom “stručne javnosti”, u toj kampanji učešće uzeli pojedini mediji, političari, novinarska udruženja i javne ličnosti, od samog početka bilo je jasno da se iza orkestriranih napada od strane tog interesno povezanog dela javnosti, krije samo jedan akter, u liku kompanije SBB, dominantnog igrača na tržištu telekomunikacija u Srbiji, ali i regionu.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Telekom Srbija

Tokom pomenute kampanje i događaja koji su joj usledili, veze između uređivačke politike medija pod kontrolom Dragnana Šolaka i poslovnih interesa njegovih firmi postale su potpuno ogoljene. Pokazalo se da je pod plaštom nezavisnog i objektivnog novinarstva i proklamovane borbe za slobodu medija, došlo do puke instrumentalizacije medija pod kontrolom ovog tajkuna, kako bi se političke vlasti i institucije u Srbiji primorale da njegovim firmama učine ustupke koji su nespojivi sa regularnim tržišnim poslovanjem i postojećim zakonima Republike Srbije.

Instrumentalizovani mediji kao oružje za zaštitu privatnih poslovnih interesa

Medijski linč kome su bili izloženi čelni ljudi Telekoma i predstavnici vlasti u Srbiji, pokazao je drugu stranu medalje poslovne imperije Dragana Šolaka. Zahvaljujući snažnim političkim vezama sa čelnicima režima koji je bio na vlasti do 2012. godine, kršenjem svih urbanističkih pravila, divljim razvlačenjem kablova u urbanim sredinama i brojnim drugim mahinacijama vezanim za neprijavljivanje stvarnog broja korisnika i na taj način izbegavanje plaćanja poreza i prikrivanje stvarne dobiti, Šolak je uspeo da stvori poslovnu imperiju koja je pod svoju kontrolu stavila gotovo 60 odsto tržišta telekomuniakcija u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Nakon promene političke vlasti u Srbiji u junu 2012. godine, radi očuvanja do tada stečenih pozicija i privilegovanog statusa na tržištu, Šolak svoj fokus usmerava na ovladavanje medijskim tržištem na kome, stvaranjem informativnih medija i sadržaja, uporno nastoji da ostvari što snažniji politički uticaj i stekne ucenjivački potencijal kojim bi bio u stanju da se suprotstavi čak i samoj državi. Po istom obrascu, Šolak je nastupao i u državama regiona u kojima mu je, sa izuzetkom Slovenije, po pravilu polazilo za rukom da svojoj imperiji kablovske distribucije pridoda i veliki broj značajnih medija, uključujući i one sa nacionalnim frekvencijama.

Kako bi se dokopao nekog od medija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, Šolak je preko svojih medija godinama unazad vodio intenzivnu kampanju u čijoj se osnovi nalazi negativno izveštavanje o stanju u Srbiji i potezima srpskih vlasti. Ta kampanja svoj vrhunac doživela je u hajci koja je vođena protiv nastojanja Telekoma da izvrši akviziciju manjih kablovskih operatera, kako bi svoju tržišnu poziciju učinio održivom i na taj način uspeo da izbegne uništenje koje su mu "United Group" i njen vlasnik bili namenili.

Foto: youtube.com/N1

Dragan Šolak

Kako je N1 zapravo vrh medijskog koplja Dragana Šolaka u Srbiji i svojevrsni stožer velikog broja drugih instrumentalizovanih medija i paramedijskih struktura, uređivačka politika ove medijske kuće (N1) bila je predmet brojnih internih analiza koje je, suočeno sa prigovorima na neprofesionalnost i pristrasnost u izveštavanju TV N1, zahtevalo rukovodstvo fonda KKR. Među internim dokumentima koji su sačinjavani tim povodom, posebno se ističe "Hardingov izveštaj" koji je krajem prošle i početkom ove godine izavao ozbiljne potrese unutar te medijske kuće.

Potres unutar imperije: "Hardingov izveštaj" i ostavka Brenta Sadlera

Da zbog uređivačke politike beogradskog ogranka TV N1 postoji ozbiljno nezadovoljstvo i unutar same “United Group”, posebno kod ljudi koji su ispred donedavnog vlasnika, fonda KKR, bili zaduženi za profesionalni monitoring programskog sadržaja ove televizije, potvrdio je slučaj “Hardingovog izveštaja” koji su menadžment TV N1 i “United Group” na sve moguće načine pokušali da sakriju od očiju javnosti.

Iako se javno već neko vreme nezvanično spekulisalo o postojanju "Hardingovog izveštaja", potvrdu o tačnosti te informacije javno je dao Bogoljub Pješčić, bivši vlasnik kablovskog operatera Absolut solution (kasnije Absolut Ok), koji je do skoro sarađivao sa Šolakovim firmama, posebno sa SBB. Nakon prijave programskog direktora TV N1 Jugoslava Ćosića da mu je putem telefonskih poruka “nepoznato lice” pretilo, ubrzo se ispostavilo da je u pitanju bio Bogoljub Pješčić, čovek koga Ćosić već duže vreme lično poznaje i lice koje je sarađivalo sa vlasnikom televizije kojom Ćosić upravlja. Tokom rada na prvom delu istraživanja o poreklu i razvoju poslovne imperije Dragana Šolaka, novinari istraživačkog tima Antidota došli su do informacija o tome da je Pješčić igrao veoma važnu ulogu u širenju Šolakove kablovske mreže, posebno u onom delu gde je za njeno nesmetano poslovanje bilo potrebno obezbediti političke veze i odluke i urgencije tadašnjih vlasti.

Tokom gostovanja u emisiji Fokus  emitovanoj 8. aprila 2019. na televiziji O2, Pješčić je istakao da je lično imao priliku da pročita Hardingov izveštaj, u kome je ovaj medijski stručnjak, koji je radio za britanski BBC, izneo izrazito negativne zaključke o uređivačkoj politici beogradskog studija TV N1, kvalifikujući je kao neizbalansiranu, neobjektivnu i neprofesionalnu zbog izrazite naklonjenosti samo jednoj strani. Ovaj izveštaj ozbiljno je uzdrmao saradnju između CNN i TV N1 kao regionalnog partnera te globalne televizijske mreže, a Pješčić je tom prilikom naveo da se deo Hardingovog izveštaja odnosi čak i na sumnje da se preko N1 pere novac.

Zbog iznetih tvrdnji Pješčić je bio izložen najpre šikaniranju od strane uredništva N1, koje je putem društvenih mreža i sajta te televizije objavilo njegov privatni broj telefona i kućnu adresu, a hajci su se pridružili i Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, koji su uglas osudili televiziju O2 što je uopšte dozvolila Pješćiću da gostuje u pomenutoj emisiji.

Od izvora bliskih menadžmentu kompanije “United Group” novinari istraživačkog tima Antidota imali su priliku da vide izvorni sadržaj nacrta "Hardingovog izveštaja", koji potvrđuje tvrdnje da je između dela Upravnog odbora investicionog fonda KKR, predvođenog predsednikom UO Dejvidom Petreusom i rukovodstva kompanije “United Group” već neko vreme pre angažovanja britanskog medijskog stručnjaka, postojalo ozbiljno neslaganje po pitanju uređivačke politike TV N1.

Foto: Tanjug/AP

Dejvid Petreus

Prema tim informacijama, Nil Braun, direktor za strategije i istraživanje u Globalnom institutu KKR, smatrao je da Brent Sadler, direktor Uredničkog kolegijuma N1, nema dovoljnu kontrolu nad uređivačkom politikom srpske ispostave te televizije, odnosno da rukovodstvo UG na čelu sa Draganom Šolakom (predsednikom Savetodavnog odbora) ostvaruje značajan uticaj na programskog direktora N1 Jugoslava Ćosića. Zbog toga je Sadler već duže vreme bezuspešno nastojao da rukovodstvu KKR ukaže da Šolak preko Ćosića sprovodi medijsku kampanju usmerenu protiv srpskog državnog rukovodstva. S druge strane, tokom 2018, rukovodstvo UG je angažovalo navodno nezavisnu komisiju za izradu izveštaja o radu TV N1 u čijem zaključku je ustanovljeno da “UG nema uticaj na uređivačku politiku pomenute televizije”.

U cilju provere tih zaključaka, a zbog sve češćih, javno izentih sumnji u profesionalnost i nezavisnost u radu TV N1, rukovodstvo KKR je u maju 2018. angažovalo stručnjake iz britanske medijske kuće BBC čiji je zadatak bila izrada nezavisnog izveštaja o vođenju, upravljanju, uredničkoj kontroli i kredibilitetu mreže N1 na teritoriji država regiona. U sačinjavanju tog izveštaja učestvovali su Džejms Harding, nekadašnji direktor informativnog programa BBC News i Kit Blekmor, glavni urednik programa BBC News.

Prema navodima naših izvora, u toku juna 2018. godine, Dragica Pilipović Čefi, potpredsednica korporativnih poslova UG, nastojala je posredstvom Sadlera da dođe u posed nacrta izveštaja kako bi njegov sadržaj bio “ispeglan” pre slanja rukovodstvu KKR. Prema Sadlerovoj proceni, Šolak i njegovi ljudi iz UG, bili su zabrinuti da bi komisija BBC u svom izveštaju mogla da sugeriše KKR neophodnost da se poslovanje UG jasno razgraniči od novinarske delatnosti N1. Zbog toga je Šolak sa svojim saradnicima podelio strahovanje da bi KKR ubuduće mogao da insistira na razdvajanju komercijalnog od uređivačkog sektora, čime bi vlasnik SBB bio lišen dotadašnjeg uticaja na direktore i uređivačku politiku TV N1.

Tokom monitoringa u regionalnim ispostavma N1, Harding i Blekmor su preko Sadlera i Amira Zukića došli do do saznanja da je Šolak pod pretnjom gubitka posla primoravao članove sarajevske redakcije da svoje aktivnosti usmere na priče o korupciji kako bi pritiskom na tamošnje vlasti ishodovao određene političke i finansijske benefite. Prema proceni stručnjaka iz BBC, u slučaju da su pomenute informacije dospele do javnosti, to je moglo negativno da utiče na proces preuzimanja većinskog udela u kompaniji UG od strane investicionog fonda “BC Partners” do koga je došlo krajem septembra 2018. godine. Zbog svega navedenog, Harding je u nacrtu svog izveštaja rukovodstvu KKR dao preporuku da se Šolak i njegovi saradnici udalje iz uređivačkog sektora, a da se na uredničkim pozicijama angažuju profesionalni novinari iz svetskih medijskih kuća na koje Šolak ne bi mogao da ima uticaj.

Pošto je Harding sa nacrtom izveštaja upoznao Šolaka pre nego što ga je dostavio rukovodstvu KKR, vlasnik SBB je iz daljih poslovnih aktivnosti udaljio Sadlera i Zukića, dok je sam izveštaj drastično izmenjen pre nego što je 2. jula u Londonu predstavljen Ludu Bamensu, direktoru korporativnih poslova KKR za područje Evrope.

Nezadovoljan sadržajem drastično izmenjene finalne verzuje Hardingovog izveštaja, Sadler je u decembru 2018. godine informisao potpredsednika CNN Grega Bajčmena o Šolakovim brojnim zloupotrebama, pozivajući se pri tome i na tekst Medijske mreže Antidot koji je objavljen u decembru 2018, a u kome smo se bavili nastankom i načinom funkcionisanja Šolakove poslovne imperije. Sadler je tom prilikom rukovodstvu CNN ukazao da N1 pod uticajem Šolaka krši novinarske kodekse i otvoreno se stavlja u funkciju pojedinih opozicionih struktura u Srbiji, zbog čega bi čak i CNN mogao biti doveden u vezu sa ovim aktivnostima, s obzirom da N1 ima licencu za korišćenje brenda CNN.

Najzad, u aprilu 2019, Sadler je uputio pismo Draganu Šolaku i predstavnicima investicionog fonda “BC Partners” o odluci da napusti N1 zbog brojnih zloupotreba i neprofesionalnog ponašanja direktora i urednika te televizije. Nakon toga u javnosti su se pojavile spekulacije da CNN razmatra odluku o oduzimanju licence za koirišćenje svog brenda televiziji N1, do čega za sada ipak nije došlo.

Kako nam je veći broj sagovornika iz same TV N1 i "United Group" potvrdio, iako je izazvao najveće potrese do sada, "Hardingov izveštaj" nije bio ni prvi niti jedini izveštaj te vrste, koji su rađeni za interne potrebe rukovođenja od strane menadžmenta KKR-a. Prema jednoj takvoj analizi, koju su nam naši sagovornici dali na uvid, rukovodstvu KKR-a sugerisano je da je informativni program TV N1 izrazito pristrasan, neobjektivan i neizbalansiran što, kako se navodi, ima pogubne posledice po kredibilitet tog medija i njegovo tržišno pozicioniranje.

Neobjektivna i neizbalansirana uređivačka politika glavni krivac za nizak rejting TV N1

U internoj stručnoj Analizi sadržaja TV N1, iz 2016. godine, koju je istraživački tim Antidota dobio na uvid, iznose se jasni dokazi o neobjektivnosti, pristrasnosti i značajnom odstupanju od profesionalnih standarda u uređivačkoj politici televizije u vlasništvu Šolakove “United Group”. Prezentovani podaci u analizi utoliko su nepovoljniji po uređivačku politiku N1 ukoliko se zna da je u studiji prevashodno analiziran sadržaj Dnevnika u 19, centralne informativne emisije te televizije, uz analizu vremenski ograničenog uzorka emisije “Pressing” koju iz beogradskog studija vodi Jugoslav Ćosić, direktor programa TV N1. Ukoliko bi se analizirao sadržaj i svih ostalih autorskih emisija, uočeni trendovi stvaranja neobjektivne i netačne slike o stanju u Srbiji bili bi daleko izraženiji.

U studiji je prvenstveno analiziran sadržaj centralne informativne emisije Televizije N1 u različitim periodima 2016. godine – tokom predizborne kampanje, perioda pre sastavljanja nove Vlade Srbije i prvih mesec dana rada novoformirane vlade. U cilju poređenja sa odgovarajućim sadržajem informativnih emisija Radio televizije Srbije u istom posmatranom periodu, u okviru studije urađena je i komparativna analiza strukture, vrednosne konotacije i balansiranosti programa u centralnim informativnim emisijama ovih dveju televizija.

U zaključku studije se navodi da jedna od najuočljivijih tendencija u informativnom programu televizije N1 jeste značajno prisustvo ličnog i obojenog mišljenja novinara i urednika te televizije, koje je vidljivo u preko 25% svih analiziranih priloga, čime se stiče utisak o jednodimenzionalnom prikazivanju pojedinih tema i aktera.

“To je posebno uočljivo kada priloge iz Dnevnika u 19 TV N1 uporedimo sa prilozima iz Dnevnika 2 RTS, koji su analizirani prema istoj metodologiji, a gde dominira odsustvo ličnog i obojenog mišljenja u informativnom programu. Tako, u odnosu na sve priloge iz uzorka od sedam dana na RTS, samo 2 ili 3,92% sadrži jasan stav, dok je na TV N1 u 21 ili 38,28% priloga iz uzorka vidljivo mišljenje novinara/redakcije”, navodi se u analizi.

Kao primeri jednodimenzionalnog prikazivanja u kojima se plasira jasan vrednosni sud novinara i uredništva, ističu se sledeći primeri: slučaj Savamala kod koga postoji čak 84,21% negativno konotiranih priloga, u izveštajima o aktivnostima lokalne samouprave postoji 45,45% negativnih priloga, prilozima o slobodi medija i aktivnosti Vlade Republike Srbije uočeno je 51, odnosno 56% negativnih priloga, dok je u okviru teme o socijalnim pitanjima i politikama u negativnom kontkestu izveštavano u čak 50% priloga.

Pored plasiranja negativnih stavova u prilozima informativne prirode, visok procenat neprofesionalnog izveštavanja uočen je i kada se posmatra balansiranost priloga koji su u više od polovine od ukupno analiziranih priloga neceloviti. To je posebno uočljivo u poređenju sa Dnevnikom 2 RTS, gde se može uočiti velika razlika u pristupu kada su u pitanju različite grupacije aktera, naročito kada je reč o akterima koji pripadaju grupi "pozicija" (vlast). Ukoliko se sagleda celokupan uzorak oba medija od sedam dana, prisustvo balansa je gotovo obrnuto proporcionalno, odnosno 64,71% priloga na Radio televiziji Srbije je balansirano, naspram 38,18% na TV N1.

Autori analize zaključuju da svi navedeni problemi utiču na smanjenu informativnu ubedljivost Televizije N1, zbog čega se sužava opseg gledanosti i uticaja, a publika svodi na usku ciljnu grupu slične vrednosne percepcije o čemu, uostalom, svedoči i relativno niska gledanost TV N1 u odnosu na televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Zbog navedenih razloga, povećanju gledanosti Šolakove televizije nije značajnije doprinelo čak ni to što se na listi kanala kablovskog operatera SBB ta televizija mimo svih kriterijuma našla na mestu broj 1.

“Rezultati analize jasno ukazuju da problemi većeg prisustva vrednosnog konteksta, nedostatka balansa i iznošenja jasnog stava novinara/urednika u prilozima u informativnom programu TV N1 (koji je prisutan češće nego što je uobičajeno za ovakvu vrstu programa), doprinose slici o smanjenoj objektivnosti ove televizije”, stoji u zaključku studije.

U odnosu na ionako nepovoljne pokazatelje koji se odnose na informativne emisije TV N1, još nepovoljniji pokazatelji uočeni su prilikom analize emisije “Pressing” čiji je autor i voditelj Jugoslav Ćosić, programski direktnor ove televizije. U okviru analiziranog uzorka od 10 emisija "Pressing" iz marta i septembra 2016. uočeno je nekoliko jasnih obrazaca:

1. Novinar voditelj se trudi da nametne određenu (svoju) temu koja je obično kritički intonirana u odnosu na delatnost aktuelne vlasti, što je manir koji je posebno bio zastupljen tokom marta – perioda predizborne kampanje.

2. Voditelj često povezuje teme koje nemaju direktne veze sa sagovrnikom pozivajući se na položaj medija (pad helikoptera, pritisci na medije, Beograd na vodi...).

3. U situaciji kada postoje dva suprotstavljena sagovornika, voditelj je pokazao različit pristup u moderisanju emisije i to tako što je u nekim slučajevima intervenisao prilikom vređanja ili nepriličnog pominjanja lica koja nisu bila prisutna, dok u nekim slučajevima to nije činio.

4. Isticanje nepovoljnog medijskog položaja TV N1 u odnosu na aktuelnu vlast.

5. Korišćenje neimenovanih izvora (glasina) od strane voditelja u formi: “mnogi kažu”, i to najčešće kada je u pitanju kritička primedba (ilustracija) na račun aktuelne vlasti.

“U celini, kada govorimo o ovih deset emisija Pressinga, uočava se jasna razlika između tipa učesnika – da li su oni iz političkog, medijskog ili ekonomskog miljea. Ličnosti koje dolaze iz poltičkog miljea, obavezno su izložene zahtevu da iznesu svoje mišjenje o aktuelnoj vlasti, odnosno stranci ili premijeru (u to vreme Aleksandar Vučić, primedba autora), dok se od drugih učesnika traži da komentarišu neuspešnost aktuelne vlasti u odnosu na ekonomske reforme i medijske slobode. Ubedljivost i vrednost svake emisije u mnogome zavisi od gostiju i događaja koji mogu biti povod. U medijskom poledu, ova emisjija ume da bude atraktivna i uzbudljiva, ali povremeno pada u preteranu politizaciju, koja se čini da je bez opravdanog razloga”, navodi se u zaključcima analize sadržaja informativnih programa Televizije N1.

Zaključci koje su izneli autori analize u potpunosti su potvrđeni podacima dobijenim u istraživanju. Tako je od 676 posmatranih i analiziranih priloga, emitovanih u okviru 91 emisije Dnevnika u 19, balans bio prisutan u manje od polovine, odnosno u svega 47,93% slučajeva, dok je stav novinara vidljiv u 24,85% priloga čiji bi sadržaj prema pravilima profesije trebalo da bude čisto informativnog karaktera. Autori su, takođe, ustanovili i da su upravo oni prilozi kod kojih je bio prisutan izražen stav novinara ili pak odsutan izbalansirani pristup u izveštavanju, od strane uredništva u visokom procentu bili procenjivani kao posebno značajni, pa su u čak 46,75% slučajeva bili najavljivani u hedovima vesti N1.

Kada se posmatra sadržaj vesti prema akterima, od ukupnog broja posmatranih priloga Aleksandar Vučić se pojavljuje u čak 33%, od čega je čak 17% negativno intoniranih priloga iako je reč o vestima i sadržajima informativne prirode. Istovremeno čak 71% negativno intoniranih vesti o lideru SNS i tadašnjem premijeru, a kasnije i predsedniku Srbije, posebno je bilo istaknuto u hedovima i vestima dana TV N1.

Negativan stav novinara vidljiv je i kada su u pitanju vrednosno konotirana pojavljivanja aktera iz grupacije prethidni i novi sazvi Vlade i predsednik Republike Srbije i iskazan je u čak 91,3 odsto slučajeva. Za razliku od tretmana predstavnika vlasti i državnih institucija, u delu koji se odnosi na aktere iz grupacije opozicija, negativan pristup je utvrđen u svega 4% slučajeva od kojih se trećina odnosi na lidera SRS Vojislava Šešelja, koji se percipira kao deo opozicije lojalne vlastima, dok se ostatak negativnih priloga uglavnom odnosi na manje poznate funkcionere opozicionih stranaka.

Kada se posmatra balansiranost priloga u odnosu na sve posmatrane aktere (vlast, opozicija, predstavnici državnih institucija) ona je podjednako niska i prisutna u svega 52,9% kada je u pitanju tretman Vlade i predsednika Republike, odnosno u 54,68% slučajeva kada je u pitanju izveštavanje o akterima iz redova opozicije.

Kada se uporede različiti periodi u kojima su posmatrani prilozi, uočljivo je da su pomenuti trendovi najizraženiji bili u toku predizborne kampanje i uoči formiranja nove vlade, dok je do njihovog opadanja došlo u periodu neposredno nakon njenog formiranja, što jasno ukazuje na nameru da se određenom vrstom izveštavanja utiče na izbornu volju građana i kasnije na donosioce političkih odluka.

O stepenu neprofesionalnosti i neobjektivnosti u informativnim emisijama TV N1, jasna slika se dobija tek kada se informativni programi te televizije uporede sa programima Radio televizije Srbije. I dok je u posmatranim periodima RTS o svim akterima govorio u neutralnom kontekstu, sa izuzetkom samo jednog pozitivno konotiranog priloga o Vladi Srbije, na TV N1 Vlada i predsednik su pominjani u negativnom kontekstu u čak 17,95% slučajeva, opozicija u 11%, vlast 17,65%, a državni organi i institucije u čak 30% negativno intorinarinh priloga.

I dok se u vestima RTS akteri pominju isključivo u neutralnom kontekstu, u slučaju N1 prisustvo iznošenja stava nvoinara kreće se od 38% priloga o Vladi i predsedniku, pa sve do 60% slučajeva kada su u pitanju državne institucije. U gotovo svim slučajevima iznošenja stavova novinara o vladajućim akterima, ti stavovi su bili negativno konotirani.

Iako zastupanje i promovisanje određenih političkih i vrednosnih stajališta i pozicija, predstavlja potpuno legitimno pravo uređivačke politike medija, ono što je problematično u informativnoj delatnosti televizije N1 jeste proizvodnja lažnih vesti i sugestivno plasiranje unapred kreiranih okvira za interpretaciju događaja, koji konzumente često navode na pogrešne zaključke i predstave koje nemaju mnogo dodirnih tačaka s realnošću. Zbog toga su prilozi u informativnim emisijama TV N1 često pristrasni, neobjektivni i neizbalansirani,a u nedopustivo visokom procnetu, dok informišu javnost, novinari ove televizije iznose svoje političke i vrednosne stavove čime konzumentima nameću sopstvene zaključke i poglede na svet. Kako funkcioniše pomenuti mehanizam koji je Dragan Šolak instrumentalizovao u cilju zaštite svojih privilegovanih tržišnih pozicija, građani Srbije imali su priliku da vide u slučaju hajke protiv Telekoma Srbija i akvizicije kablovskog operatera Kopernikus u jesen 2018. godine.

"Hardingov izveštaj" u praksi: Hajka protiv Telekoma Srbije

Odmah po zvaničnoj potvrdi o postignutom dogovoru o akviziciji, usledila je široka orkestrirana kampanja u kojoj su, pored Televizije N1, učešće uzeli list Danas, sajtovi javno.rs, istinomer.rs, raksrinkavanje.rs, brojni politički i javni delatnici poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Nedima Sejdinovića, predsednika NDNV, Radeta Veljanovskog, Zorana Živkovića i Dejana Šoškića, bivšeg guvernere NBS u vreme vladavine Demokratske stranke i mnogih drugih.

Tako je sajt Balkanske istraživačke mreže (BIRN), paramedijske strukture poznate po kreiranju i lansiranju lažnih afera “Etihad” i “Tamnava”, objavio tekst pod naslovom “Telekom Srbija kupio Kopernikus za 1.000 evra po korisniku” u kome je ovaj posao problematizovan sa stanovišta navodnih veza suvlasnika Kopernikusa, Srđana Milovanovića, sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).

BIRN je naveo da je kupovinom Kopernikusa, Telekom postao konkurencija kompaniji SBB, najvećem kablovskom operateru u Srbiji i regionu koji je nedavno promenio vlasnika kada je “KKR Group” svoj većinski paket akcija prodao investicionom fondu iz Engleske za oko 2,6 milijardi dolara. U tekstu se iznosi procena da SBB u regionu ima oko 1,8 miliona korisnika od čega preko 800.000 u Srbiji.

U reakcijama na vest o akviziciji, Televizija N1 prenela je izjavu profesora Fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog koji je za agenciju Beta rekao da je odluka Telekoma da kupi Kopernikus “u suprotnosti sa idejom izlaska države iz vlasništva u medijima i Zakonom o javnom informisanju, kao i da je cena akvizicije previsoka”.

On je podsetio da u tom zakonu postoji odredba po kojoj država, lokalne samouprave, ali i preduzeća u vlasništvu države ne mogu da budu osnivači medija. "Ta zakonska odredba je prekršena i posao je protivzakonit. To pokazuje da država ne samo da nema nameru da izađe iz medija koje je ranije imala, kao što je Tanjug, nego evo sada kupuje i nove medije", rekao je Veljanovski aludirajući da je Telekom kupio televiziju Kopernikus što će se ispostaviti kao lažna vest.

Na istom fonu našla se i izjava predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedima Sejdinovića koji je “upozorio” na "nekoliko vrsta zloupotrebe koje se mogu javiti kao posledica ugovora Telekoma Srbije o kupovini kablovskog operatera Kopernikus".

"Telekom tvrdi da nije kupio Televiziju Kopernikus, nego samo kablovski sistem. No, ako je to i tačno, na neka pitanja valja dobiti odgovor", rekao je Sejdinović ističući kao najvažnije pitanje distribucije medijskog sadržaja.

"Sami znamo koliko je već problema bilo u toj oblasti, i smatram da je veoma opasno da država kontroliše značajan procenat distributivnih kanala, jer na taj način stvara nelojalnu konkurenciju i potencijalno ugrožava slobodu medija", kazao je Sejdinović. Po njegovim rečima, pitanje distribucije i elektronskih i štampanih medija, treba da bude važna tema novih zakonskih rešenja, koja treba da isključe upliv države i moguću monopolizaciju.

"Takođe, postavlja se pitanje zašto je Kopernikus plaćen toliko koliko je plaćen, da li je zaista toliko i vredeo, odnosno da li je u pitanju svojevrsno pranje novca", naveo je Sejdinović. Iako mu je bila poznata informacija da akvizicijom nije obuhvaćena televizija Kopernikus, on je ipak podsetio da Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje državi na svim nivoima, kao i preduzećima, ustanovama i drugim pravnim licima, koji su u celini ili delu u državnoj svojini, da posredno ili neposredno budu osnivači medija.

"Prema tome, Telekom ne može da bude vlasnik medija ni po sadašnjim zakonima, a - siguran sam - ni po onima koji će proizaći iz Medijske strategije koja je u izradi", rekao je Sejdinović napominjući da se "već duže vreme u stručnoj javnosti govori o tome da će sadašnji protivzakonit položaj Tanjuga biti zamenjen drugim koji će biti takođe suprotan zakonu, a to je da će on doći pod okrilje Telekoma”.

“Takođe bi trebalo proveriti informacije o vlasništvu ili planovima Telekoma da bude vlasnik i drugih medija", rekao je Sejdinović.

U danima koji su usledili Televizija N1 nastavila je sa kampanjom osporavanja opravdanosti i zakonitosti poslovnog poteza Telekoma, navodeći da “stručnjaci smatraju da je takva kupovina problematična iz više razloga”.

Tako, uprkos navodima da precizni detalji iz ugovora o kupovni javnosti nisu poznati, N1 prenosi izjavu brokera Nenada Gujaničića, koji je ocenio da “ponašanje Telekoma nije fer prema građanima, koji u toj kompaniji imaju akcije” On je, takođe, ocenio da nije neuobičajena praksa da telekomunikacione kompanije, kako bi se širile, kupuju operatere i medije iznova ignorišući činjenicu da Telekom nije kupio medij već kablovskog operatera.

"Kada govorimo o ceni, ona nije objavljena i ne znamo kolika je, ali postoje neki parametri po kojima se u svetu kupuju te kompanije, a to je svakako cifra mnogo niža od 200 miiliona evra koji se ovde spominju. Treba poći od toga da su građani, bivši i sadašnji zaposleni akcionari. Kao što znamo nivo transparentnosti u Srbiji nije veliki, pa nije ni bilo za očekivati da ovi podaci budu objavljeni", rekao je Gujaničić.

U kampanju se uključio i Dejan Šoškić, bivši guverner NBS iz vremena vladavine Demokratske stranke, koji je primetio da su “sa ekonomskog stanovišta takve akvizicije očekivane, ali postavlja se pitanje, kako kompanija za koju je najavljivana privatizacija, sada širi svoje poslovanje”.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Dejan Šoškić

"Ono što je meni zanimljivo i neočekivano je to što je pre nekoliko godina bilo rečeno da Telekom u državnom vlasništvu nema dovoljno sredstava da investira u sopstveno poslovanje da bi održao sopstvenu konkurentnost, a da se sada ide u širenje poslovanja, u investiranje u neke druge oblasti. Takođe, bilo bi dobro da se uspostavi praksa da sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu, gde je u krajnjoj instanci poreski obveznik suvlasnik tih preduzeća, da se sve transakcije dobro argumentuju i da budu potpuno transparentne", naveo je Šoškić.

Istog dana akvizicija je bila i glavna tema u Skupštini Srbije gde su opozicioni poslanici od čitavog posla nastojali da naprave političku priču. Poslaničko pitanje o kupovini Kopernikusa postavio je bivši premijer i lider Nove stranke Zoran Živković.

"Moje pitanje je ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja - zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, Telekom Srbija, postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju mediji. Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija... Zašto je za to morao da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se neviđeno velikim parama kupi baš kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije, SNS", upitao je Živković.

Foto: Tanjug/D. Kujundžić

Zoran Živković

Na Tviteru je reagovao i lider SDS i bivši predsednik Boris Tadić, ocenjujući ovu kupovinu kao "jednu od tri najveće finansijske malverzacije". "A sve te tri najveće pljačke dogodile su se pod istom vlašću, devedesetih i danas. Prva je hiperinflacija 90-tih i otimanje stare devizne štednje od građana i prelivanje tog novca građana u ruke SPS i SRS tajkuna, što je Srbiju unazadilo za nekoliko decenija u odnosu na Evropu. Druga je besplatna dodela frekvencije na 1800MHz Karićevom Mobtelu 1999. od strane radikala, koja je posle 5. oktobra oduzeta i prodata na tenderu austrijskom VIP-u za 360 miliona evra. To je bila besplatna predaja nacionalnog resursa u ruke tajkuna, sadašnjih Vučićevih partnera", napisao je Tadić.

Iako se retko pojavljuje pred medijima, Boris Tadić se u svega sedam dana nekoliko puta obraćao javnosti ovim povodom. On je tom prilikom optužio Telekom da želi da uspostavi monopol na tržištu telekomunikacija, iako mu je itekako bila poznata činjenica da SBB ima 54% učešća na tržištu i da ima nameru da preuzimanjem Kopernikusa dostigne čak 70 odsto učešća. U svojim javnim nastupima, Tadić je tvrdio da kompanija, čijih je 51% vlasništva pre tri godine bilo prodato investicionom fondu Abris za 51 miliona evra, sada vredi svega 20 miliona.

Nešto pre njega, takođe na tviteru, oglasio se i Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, objavivši da je Telekom kupio Kopernikus iz kredita od 600 miliona evra koji je ova kompanija podigla. „Telekom uzeo 600 miliona evra kredit. Kupio Kopernikus za 190 miliona evra, ali i Kurir za 25 i dao ponudu za kupovinu O2 i Prve“, deo je tvita Dragana Đilasa.

Nešto kasnije on je upitao Vladu Srbije i kompaniju Telekom “kako je moguće da jedan kablovski operater u Srbiji bude plaćen čak 190 miliona evra i da se državne pare uplate na ofšor račune na Kipru”?

"Pozivam gospođu Brnabić da objasni kako jedan kablovski operater čiji su godišnji prihodi svega 17,3 miliona evra i dobit 1,5 miliona evra, vredi skoro duplo više od PKB-a koji ima 17.000 hektara najplodnijeg zemljišta sa 700 kilometra kanala za navodnjavanje, ogromnom mehanizacijom, silosima i laboratorijama. Gospođo Brnabić, kako je moguće da jedan kablovski operater vredi više od celokupnog RTB Bor za koji kineska kompanija ZI Jin ima obavezu da u prvoj godini kroz dokapitalizaciju, dakle kroz plaćanje sebi samima, a ne državi Srbiji, uplati svega 85 miliona evra?", naveo je Đilas u pisanoj izjavi.

On je dodao da se, dok Telekom daje ponude za kupovinu TV Prva i O2, sprema prodaja MSK iz Kikinde za desetak miliona evra, iako ta kompanija na računu u ovom trenutku ima duplo više novca.

"Javno obaveštavamo sve učesnike ovakvih mahinacija da će sva imovina ovako oteta građanima Srbije, posle smene ove štetočinske vlasti biti nacionalizovana i da će svi akteri biti predmet istrage nezavisnih tužilačkih i pravosudnih organa", naveo je Đilas.

U istom duhu oglasio se i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Goran Ćirić i to pitanjem koja konsultantska kuća je procenila da Kopernikus Technology vredi 200 miliona evra? Ćirić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekao da vlasništvo u Telekomu ima država, te da građani imaju pravo da znaju na koji način je doneta odluka da se za kompaniju “čija bi maksimalna cena mogla biti 40 miliona, plati čak 200 miliona evra”.

"Ovakav način kupovine za 200 miliona evra je finansijski iscrpljivanje i iznurivanje Telekoma kao najvažnijeg državnog sistema koji treba da nosi u budućnosti razvoj informacionog sistema u Srbiji", rekao je Ćirić. On je podsetio da je PKB sa 17.000 hektara obradivog zemljišta plaćen 105 miliona evra, što je upola manje od Kopernikusa, a da je godišnja ušteda od smanjenja svih penzija iznosila 200 miliona evra, odnosno upravo onoliko koliko je plaćen Kopernikus.

U kampanju se uključio i sajt raskrinkavanje.rs, projekat paramedijske mreže KRIK, koja se ranije posebno istakla u kreiranju i vođenju kampanja protiv aktuelnih vlasti u Srbiji. U tekstu o akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, sajt je objavio informaciju da je za taj posao izdvojeno 195 miliona evra, ali kao posebno bitan naveo je podatak da je “dosadašnji vlasnik Kopernikusa bio brat poverenika Srpske napredne stranke u Nišu”.

Pozivajući se na propratnu dokumentaciju sastavljenu istog dana kada i Glavni ugovor, autori Raskrinkavanja navode da su vlasnici „Kopernikus Techonology“, da bi prodali firmu Telekomu, morali prvo da ponude jedan drugom deo vlasništva - kako bi ispunili pravo preče kupovine. Sastavili su dokumentaciju u kojoj formalno nude jedan drugom vlasništvo u firmi i odbijaju ponudu.

Tako se navodi da je „KPNK CY Holdings“ odbio da kupi udeo „Kopernikus Corporation ltd“ za 105 miliona evra, dok je „Kopernikus Corporation ltd“ odbio da kupi udeo drugog vlasnika za 90 miliona evra. Odlučili su da pod istim uslovima svoje udele prodaju Telekomu Srbija, što u zbiru iznosi 195 miliona evra, kako piše u dokumentaciji do koje su došli novinari Raskrikavanja.

Sajt dalje navodi da poslovna dokumentacija pokazuje da je Srđan Milovanović, jedan od vlasnika Kopernikusa, svoje poslovanje u Srbiji godinama vodio sa ofšor destinacija te navodi da je ovaj niški biznismen “brat poverenika Srpske napredne stranke u Nišu Zvezdana Milovanovića”.

Prema Ugovoru o prenosu udela, Telekom je „Kopernikus Technology“ kupio od dve ofšor firme registrovane na Kipru - „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd“ i „KPNK CY Holdings Limited“. Iza prve stoji Milovanović, a iza druge je poljski investicioni fond Abris.

Ekonomista Goran Radosavljević rekao je za Raskrikavanje da će porez biti plaćen u zemljama u kojima su ove firme registrovane, a ne u Srbiji, te da su razlozi za ovakve poslovne odluke pre svega bolje poreske stope.

„Ako su vlasnici bile strane firme, sredstva su uplaćena tim firmama i porez će biti plaćen u tim zemljama u skladu sa njihovim propisima. Razlog je pre svega konkurentna poreska stopa u tim zemljama - stopa poreza na profit na Kipru je 12,5 odsto, a na dividende 0 odsto, dok je u Srbiji 15 + 15 odsto“, kaže Radosavljević dodajući da je drugi razlog poslovanja na ofšor destinacijama i stabilno poslovno okruženje.

Kampanji je svoj doprinos dao i sajt istinomer.rs i to tekstom Biljane Stepanović pod naslovom “Kako je Telekom kupio Kopernikus: Izmuzi dok ima”.

“Odgovor koji nemamo glasi - ko je i po kojim parametrima utvrdio da Kopernikus vredi 190 miliona evra? Iz Telekoma uporno odbijaju da odgovore na ovo pitanje. Kad znamo da iza vlasništva u Kopernikusu stoji (a ko bi drugi) visoki funkcioner SNS-a, hteli ne hteli, ovde stvar postaje još sumnjivija”, navodi se u tekstu i dalje dodaje:

“Zašto je državno – to znači naše - preduzeće Telekom Srbija podiglo čak 600 miliona evra kredita? To moraju da otkrivaju takozvani 'alternativni' mediji, a sam Telekom se našao zabezeknut otkud sad ta informacija i šta sad da odgovori. Za 190 miliona evra kupljeno je preduzeće Kopernikus Tehnology koje osim televizije, udarnički angažovane na SNS strani, ima i kablovskog operatera. Na šta će se potrošiti ostatak do 600 miliona evra, ne znamo, pa zato moramo da nagađamo. Možda će Telekom da refinansira tekuće kredite, ako stvarno neće da kupi još dve TV stanice – Prva i O2, pošto je tu vest demantovao. Demantovao je i da je osim kablovskog operatora kupio TV Kopernikus.”

U tekstu se dalje podseća da Telekom “inače već ima nekoliko svojih TV projekata na kablovskoj televiziji – od modnog do poljoprivrednog”.

“Pritom ne znamo ni koliko je u te projekte uloženo, ni čemu služe, niti šta smo za te pare dobili. Ova bi se pitanja postavljala čak i da Telekomu cvetaju ruže, umesto što je situacija sasvim obrnuta: poslovanje kompanije se pogoršava skoro u svim segmentima: fiksna telefonija rapidno gubi korisnike i smanjuje prihod, prosto zato što ljudi prestaju da koriste fiksne telefone; tržišno učešće Telekomovog mobilnog operatora MTS stabilno pada i gubi bitku sa konkurentima VIP-om i Telenorom; prihodi od rominga se takođe smanjuju, taj segment su 'sahranili' Vajber i Whatsapp; iz istog razloga padaju i prihodi od SMS-a. Jedino što raste jeste internet”, stoji u tekstu Istinomera.

Autorka dalje navodi da se, osim svega navedenih, Telekom suočio sa još tri ozbiljne nevolje. “Prvo, umesto ulaganja profita u razvoj da bi se na vreme obezbedili drugi izvori prihoda, država traži da joj se uplaćuje dividenda, čak i po cenu da Telekom podiže kredite za njenu isplatu, jer taj keš nema. Sve zbog toga da bi se (naravno iz političkih razloga) pokazao suficit u budžetu. Drugo, dva puta je pripremana privatizacija koja je oba puta propala. Cifre su bile ponižavajuće niske, a drugi put ponude nisu čak ni objavljene. Samo je predsednik (tada premijer) Aleksandar Vučić rekao da mu je žao što nije imao hrabrosti da proda Telekom....I treća stvar, Telekom ima bar tri do četiri hiljade viška zaposlenih, od kojih se planira otpuštanje njih 2.500. Kad sve ovo saberemo, ima i četvrto – kako u ovakvim uslovima uspešno voditi kompaniju, kako privući, platiti i zadržati stručnjake kakvi su i drugima potrebni, pa se za njih bore? A bez stručnjaka i jasne poslovne strategije ne može se ni držati korak, a kamoli pobediti konkurencija”, navodi se u tekstu.

Ponavljajući argumente BIRN-a i KRIK-a (Raskrinkavanje), Stepanovićeva se takođe pita “ko je i po kojim parametrima utvrdio da Kopernikus vredi 190 miliona evra?“ te podseća da “iza vlasništva u Kopernikusu stoji (a ko bi drugi) visoki funkcioner SNS-a”. “Ova transkacija sumnjiva je čak i sa PR strane. Dobrom kupovinom koja im obezbeđuje napredak, kompanije se obično hvale. Pa kad mediji te vesti neće da objave, kompanije plate PR agencijama da to ipak proguraju, kako bi se o dobrom poslovnom potezu obavestili i partneri i konkurencija. Ovde je stvar sasvim obrnuta. Zašto?”, pita se Stepanovićeva, ali svoje čitaoce i navodi na određeni zaključak:

“Na kraju, u Srbiji poslednjih godina postoji samo jedna konstanta koja pada u oči. Kad država nešto prodaje, arapskim ili nekim drugim investitorima koje dovodi vladajuća stranka, to je veoma jeftino. Kad država nešto kupuje od vlasnika bliskih vladajućoj stranci, onda je to veoma skupo. Zašto ovo postaje skoro pa zakonitost, zaključak svako ume da izvede sam.”

Reakcije Telekoma na iznete napade uglavnom su ili prećutane ili su pak ostale zagušene glasnoćom širokim medijskim prostorom koje su N1 i ostali povezani mediji ustupili kritičarima.

Uprkos egzaktnim podacima koji su prezentovani u internoj analizi koju je, prema saznanjima Antidota sačinio Medijski arhiv Ebart, zahvaljujući finansijskoj moći vlasnika N1 i uticaju lobista koje je on angažovao, u međunarodnim krugovima program te televizije neretko je predstavljan "perjanicom slobodnog novinarstva" i "oazom profesionalnog i objektivnog izveštavanja" na haotičnom i, u pogledu poštovanja profesionalnih standarda, oskudnom srpskom medijskom tržištu. O uticaju i dometu moći Dragana Šolaka, najbolje svedoči i to što su se u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, u delu o slobodi govora i medijskim slobodama, našli delovi pisma koje je pre oko dva meseca menadžment N1 uputio evropskom komesaru Johanesu Hanu.

Kako su stavovi menadžmenta TV N1 našli put do Izveštaja EK o Srbiji

Neposredno po objavljivanju poslednjeg izveštaja Evropske Komisije o napretku Srbije, TV N1 se pohvalila da su se u izveštaju našle gotovo sve primedbe koje je menadžemnt te televizije uputio u pismu evropskom komesaru Joahnesu Hanu. U prilogu pod naslovom “Ocene N1 o stanju u medijima iz pisma Hanu uvrštene u Izveštaj EK”, ta televizija je pozdravila to što je deo sadržaja pisma koji je iz te medijske kuće upućen Hanu, našao u izveštaju EK.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Johanes Han

U svom prilogu N1 podseća da je Evropska komisija u izveštaju navela da “nije bilo značajnog napretka u domenu slobode govora” i da to izaziva "ozbiljnu zabrinutost".

“S posebnim osvrtom na zastrašivanje medija, Komisija smatra da su politički, ekonomski i drugi oblici pritiska na novinare u porastu i da treba preduzeti mere da se identifikuju i procesuiraju oni koji društvene mreže koriste za zastrašivanje i pretnje novinarima”, istakao je N1 naglašavajući delove izveštaja koji idu u prilog tvrdnjama menadžmenta tog medija.

Poput zahteva sa političkih protersta “1 od 5 miliona” i u izveštaju se vlastima Srbije sugeriše “da obezbede punu primenu medijskih zakona i ojačaju nezavisnost REM-a, uz jačanje njegovog kapaciteta za proaktivan rad”.

Pored dela koji se odnosi na slobodu govora i medijsk eslobode, TV N1 posebno je apostrofirala deo izveštaja koji se odnosi na rad kablovskih operatera.

“Medijska udruženja su, nakon nekoliko kupovina kablovskih operatera, saopštila da je to dodatno ugrozilo slobodu medija, s obzirom na to da se mediji nastali tim akvizicijama smatraju bliskim vlastima”, navodi N1 te dodaje da se u izveštaju EK, pored ostalog, kaže da "generalno, povlašćen tretman operatora u državnom vlasništvu na tržištu ne doprinosi postizanju ciljeva politike konkurentnosti, ni usklađivanju sa pravnim nasleđem Evropske unije (acquis)".

"Apelacioni sudovi uglavnom potvrđuju odluke Komisije za zaštitu konkurencije. Međutim, kapacitet pravosuđa da se izbori sa složenim slučajevima konkurencije treba da bude značajnije ojačan povećanjem broja sudija stručnih za tu oblast", zaključuje se u izveštaju iz koga je uredništvo N1 zaključilo da EK ima problem sa pokušajima Telekoma da sa 20ak procenata tržišnog učešća izbegne potpuno uništenje od strane monopolskog operatera SBB koji u svojim rukama drži oko 60% tržišta.

Da podsetimo, 28. marta 2019, N1 je objavila informaciju da je vlasnik te medijsk ekuće, Adria News iz Luksemburga, uputila pismo na više od 130 adresa međunarodnih i nevladinih organizacija, medijskih asocijacija, kao i Evropske unije tražeći zaštitu televizije N1 i njenih novinara “od kampanje koju protiv N1 vode visoki državni, vladini i funkcioneri vladajuće koalicije”.

U pismu u kome se N1 predstavlja kao “kablovski, regionalni, nezavisni televizijski news kanal”, rukovodstvo te kuće navodi kako je N1 Srbija izložen “permanentnim pritiscima, etiketiranju i kampanji obeshrabrivanja, koji dolaze od najviših funkcionera vlade i vladajuće koalicije uključujući i predsednika države”.

“Cilj pritisaka i kampanje od početka je da se N1 kompromituje i zastraši etiketiranjem kao antisrpska, opoziciona i antivladina televizija. Etiketiranje javnih funkcionera redovno prate napadi na N1 u tabloidima i drugim medijima koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti”, stoji u pismu koje su potpisali Jugoslav Ćosić, News Direktor N1 Srbija i Ralf Mathney, direktor Adria News Sarl iz Luksemburga.

U pismu se, takođe, navodi da su pritisci vlasti na N1 posebno pojačani “od kada N1 izveštava sa građanskih protesta”, gde se kao primer “profesionalnog” izveštavanja navodi to što je TV N1 jedina imala kamere na licu mesta i u direktnom prenosu emitovala upad demosntranata u zgradu RTS .

To što su se delovi korporativnog pisma rukovodstva N1 komesaru Hanu našli i u izveštaju EK, ubrzo je dobilo svoje objašnjenje kada je oktriveno da je za Dragana Šolaka i njegov SBB u Evropskoj komisiji svojevremeno lobirao Benoa Lebret, iz advokatske kancelarije Gide iz Pariza, koja ima blisku saradnju sa Briselom i veliki uticaj na Evropsku komisiju.

Naime, ova advokatska kancelarija je za Šolaka lobirala još 2014. kada je donošen Zakon o elektronskim medijima. Oni su tada dali mišljenje prema kome u Zakon treba ubaciti i određeni član koji bi išao u korist SBB. Tako je još jednom Dragan Šolak pokazao da zahvaljujući svojoj finansijskoj moći, iza koje stoji sistem od preko 100 uvezanih frimi, ima kapacitete da vrši ozbiljan politički uticaj čak i u evropskim institucijama u Briselu, a ne samo u zemljama regiona.

Poslovna hobotnica od preko sto povezanih firmi

Iako Šolakova finansijska, pa i svaka druga moć prevashodno potiče od prihoda kablovskog operatera SBB, njegova poslovna imperija sastoji se od preko 100 firmi, koje obavljaju međusobni finansijski promet, zahvaljujući čemu Šolak vrši optimizaciju plaćanja poreza i, preko povezanih lica, delimičmno prikriva svoje vlasništvo u nekim firmama.

Kako bi plaćanje poreza na dobit sveo na minimum, suvlasnik kablovske kuće SBB Dragan Šolak kupio je pasoš te zemlje kroz Individualni investicioni program za 650.000 evra. Prema informacijama koje je otkrio portal „Malta Today”, Šolakovo ime se pojavilo u dokumentima projekta „Malteški papiri” gde je pomenut kao još jedn milioner koji izbegava plaćanje poreza.

Iako je malteška Vlada odbila da oda imena građana koji su dobili državljanstvo naturalizacijom, preko pomenutog programa, novinari portal „Malta Today” uspeli su da identifikuju Šolakovo ime, ali i ime njegove supruge Gordane, kao i još dva izdržavana lica N. i S. Šolak, sa adresama na dve različite lokacije, jednoj u Slijemi, a drugoj u luksuznoj stambenoj zoni Tigne Point.

Projekat „Malteški papiri”, koji je vodio Evropski istraživački centar (EIC), a u kome je učestvovao i portal „Malta Today”, otkrio je u kojoj meri su oni koristili malteški poreski sistem da prebace svoj profit u zemlju i plate manji porez nego što bi platili u Srbiji.

„Malta Today” takođe je naveo i da je, prema saznanjima hrvatskog partnera EIC, izbegnuto plaćanje poreza kada su Šolakovoj medijskoj grupi različite TV stanice na Balkanu platile 6,7 miliona evra za prava emitovanja sportske televizije, ali je taj novac završio na Malti, Kipru i Lihtenštajnu. Prema tim navodima, tokom 2014. Osnovana je firma „United Media Malta“ i iako ova kompanija nije imala nijednog zaposlenog, od avgusta 2014. do avgusta 2015. dobila je 6,7 miliona evra od hrvatskog Telekoma, Iskona i VIPneta, a platila je samo 27.000 evra poreza na Malti. Ta firma je likvidirana krajem 2015. godine.

Portal je otkrio i da je Dragan Šolak do 2015. bio vlasnik malteške kompanije "Prestige Media", koja je pre likvidacije ostvarila ukupan prihod od 10 miliona evra. Zahvaljujući malteškom poreskom sistemu, ta firma je na ovaj iznos platila porez od samo 400.000 evra. Portal je ukazao da je Šolakova medijska grupa jedna od najvećih telekomunikacionih grupa na Balkanu, koja pruža internet, telefon i TV programe domaćim i stranim građanima i u 2016. godini imala je prihod od oko 440 miliona evra.

Prema ranijim navodima srpskih medija, Šolakova „United Group” poseduje kanal Sportklub i TV N1 koja pokriva tri regionalna centra na području Hrvatske, Srbije i BiH. Šolak u toj kompaniji poseduje 22,11 odsto udela čiji je vlasnik „Gerrard Enterprises” sa ostrva Man (u Irskom moru).

Gordana, supruga Dragana Šolaka, poseduje 4,99 odsto udela u „United Media” i to preko kompanije „BVI Cable Management Company Ltd”. Sama „United Group” sastavljena je od srpskog SBB-a, Telemaha (u Sloveniji i BiH) i Total TV-a (prisutnog u šest zemalja bivše Jugoslavije) i umrežuje populaciju od 1,7 miliona korisnika. Sedište firme je u Holandiji.

U pisanoj izjavi dostavljenoj srpskim medijima, Dragan Šolak je demantovao da je kupovina malteškog državljanstva bila motivisana izbegavanjem plaćanja poreza. „Moja porodica i ja već duži niz godina živimo u Švajcarskoj, gde nam je stalno prebivalište i gde smo poreski rezidenti. Sve poreske obaveze koje imamo supruga i ja, kao privatna lica, uredno izmirujemo u skladu sa švajcarskim zakonima. Odluka da postanemo državljani Malte bila je privatne prirode i ne želimo da komentarišemo razloge. U trenutku kada smo postali Maltežani već smo bili rezidenti Švajcarske i taj status se nije menjao, tako da ne postoje i nikad nisu postojali poreski razlozi za uzimanje malteškog državljanstva", naveo je Šolak u svojoj pisanoj izjavi.

Prema shemi firmi povezanih sa Draganom Šolakom, čitav njegov poslovni sistem je organizovan kao složena struktura velikog broja firmi u kojima se Šolak pojavljuje kao suvlasnik zajedno sa fonodvima KKR i “BC Partners”. Tako su Šolak i pomenuti fondovi, preko zajedničkih firmi “Adria LuxCo SARL” (Luksembur), te “Adria Topico B.V.” (Holandija) i “Adria MidCo B.V.” (Holandija), suvlasnici kompanije “United Group”, koja je takođe registrovana u Holandiji. Upravo je kompanija UG, preko ćerke firme “Adria Serbia HoldCo” stoprocentni vlasnik kablovske mreže SBB, ali i ostalih kablovskih provajdera u regionu – Telemaha i Total TV-a.

Ključni deo kompleksne sheme povezanih komapnija u vlasništvu Dragana Šolaka i fondova KKR i “BC Partners” jesu zapravo formalne promene vlasnika nad kablovskom mrežom SBB, glavnim izvorom finansijskih prihoda čitave poslovne mreže. Kako bi se profit koji ta viokoprofitna firma ostvaruje, kroz fingirane troškove prelio na račune firmi u poreskim rajevima i tako izbeglo plaćanje poreza na dobit koji SBB ostvaruje na tržištu Srbije, osmišljen je čitav niz mehanizama kako kroz fingirane troškove i plaćanja prema povezanim kompanijama, tako i kroz otplatu kamata za kapitalnu pozajmicu koja je formalnom vlasniku SBB uplaćena 2007. godine.

Naime, samo dan pre nego što je firma “Adria Cable Beograd”, 21. juna 2007. godine, od firme “Sabaline Investments” iz Holandije kupila 100% udela u kompaniji SBB Beograd, novi vlasnik najvećeg kablovskog operatera u Srbiji dobio je pozajmicu od 119,9 miliona evra od kompanije “Adria Cable” iz Holandije. Nakon kupovine SBB od strane “Adria Cable Beograd”, te dve firme vrše poslovnu fuziju - pripajanje dva pravna lica u jedno, pri čemu je čitav dug prenet na SBB. Po osnovu tog duga, samo na ime kamata SBB je u narednih 5 godina vratio 11,6 miliona evra, dok je za isti period obračunata kapitalizovana kamata u iznosu od 86,4 miliona evra. U decembru 2016. godine, kompaniju SBB i dug od 86,4 miliona evra preuzima kompanija “Adria Derbia HoldCo” iz Holandije. Zbog obaveza po osnovu kamata i ostalih plaćanja prema povezanim licima, dobit koju SBB prijavljuje srpskim poreskim organima značajno je umanjena u odnosu na profit koji ta firma relano ostvaruje na tržištu, čime se drastično umanjuje i iznos poreza koji se plaća po osnovu ostvarene dobiti. Iako se bavi visokoprofitabilnom delatnošću, SBB je 2014. i 2016. godine zvanično zabeležila poslovni gubitak od preko 20 miliona, odnosno od nešto preko 6 miliona evra.

Pored informacije o kupovini državljanstva Malte, Dragana Šolaka sa aferom “Malteški papiri” povezuje još jedan podatak – saradnja sa firmom “WDM Trustees Ltd” koja se bavi finansijskim konsaltingom i registracijom firmi u ovoj ofšor zoni. Vlasnici ove firme su Jonathan De Giovanni, Diane Magro Delia i Dunstan Magro, stručnjak za prevenciju pranja novca i finansiranja terorizma. Upravo je firma “WDM Trustees Ltd” stoprocentni vlasnik firme “Integration Gaming Services Ltd” čiji su zakonski zastupnici pomenuti Jonathan De Giovanni, Dragan Šolak i Jadranka Drinić, bliska saradnica i osoba od najvećeg poverenja Drgana Đilasa. Upravo je ovaj podatak potvrdio ono što su Dragan Šolak i njegov imenjak Đilas, godinama unazad uporno demantovali - da među njima postoje tesne poslovne i poltiičke veze koje datiraju od ranije.

 

Tajne veze dva Dragana – Đilasa i Šolaka

Kada je u oktobru 2018. godine otkrivena informacija da Dragan Šolak i Dragan Đilas imaju zajedničku firmu na Malti, obojica su se svojski potrudili da tu činjenicu prikriju i demantuju.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Dragan Đilas

„Jedina istina je da Đilas i ja nikada nismo imali, niti sada imamo, zajedničke poslove“, naveo je Šolak i dodao da je “United Group” „u transparentnom procesu, u koji su imali uvid svi nadležni organi, 2018. godine kupila kompaniju Direct Media, koju je Đilas prodao 2014. godine“.

„Zgrada u kojoj je Direct Media, kupljena je na zakonit način uz uobičajenu proceduru. Kupovini je prethodila procena i odobren kredit poslovne banke. Cena je tržišno definisana i iznosi oko četiri, a ne 10 miliona evra“,ustvrdio je Šolak u demantiju u kome je više potvrdio da imaju zajedničke poslove (kupovina firme i zgrade), nego što je bilo koga ubedio u tvrdnju da Đilas i on "nikada nisu imali, niti sada imaju, zajedničke poslove".

Istovremeno, Šolak je potvrdio da na Malti sa Jadrankom Drinić poseduje kompaniju, ali, kako je istakao, ta firma "do sada nije imala ni evro poslovnog prometa".

Međusobne veze pokušao je da demantuje i Dragan Đilas koji je u intervjuu za dnevni list "Blic" rekao da je "samo dvaput u životu video Dragana Šolaka". Istovremeno, u pokušaju da demantuje i da njih dvojica poseduju zajedničku firmu na Malti, Đilas je rekao: "Kakvu crnu firmu na Malti. Tamo sam bio jednom na jedan dan zbog košarke kad je bila skupština FIBA".

I dok je Šolak tvrdio da sa Đilasom nije imao zajedničke poslove, već je od njega “samo” kupio zgradu i firmu, a sa njegovom dirketorkom osnovao firmu tek reda radi, pošto se ta firma ni sa čim nije bavila niti je imala promet, a Đilas pravdao kako je Šolaka slučajno sreo samo dva puta u životu, dok je na Malti boravio tek jednom, činjenice su ukazivale da je istina potpuno drugačija.

Pored potvrđene činjenice da Šolak i Jadranka Drinić, koja je službenica Dragana Đilasa imaju zajedničku firmu na Malti, koja je stajala iza preuzimanja televizija Pink M i Pink BH, priča da je Šolak kupio tek bivšu Đilasovu firmu takođe nije bila previše uverljiva.

Prema zvanično dostupnim podacima firmu “Direct Media” u aprilu 2001. godine osnovali su Mlađan Đorđević, Egon Franičević i Milan Krstić, da bi je 2004. godine, posredstvom svoje kompanije „Multikom Group“ Đilas kupio za 10 hiljada dolara. Đilas je u jednom intervjuu otkrio da je on i bio vlasnik od početka, ali da nije želeo da se firma u papirima vodi na njega.

„Mi smo tada razmišljali kako da preživimo sankcije, Miloševića. Ja sam bio u reklamnoj agenciji 'BBDO'i bilo je tako da ne možete u isto vreme da budete i vlasnik kompanije koja se bavi tv pravima. Dogovorio sam se Mlađanom Đorđevićem da on bude osnivač firme“, rekao je Đilas otkrivajući da mu skrivanje vlasništva u sopstvenim firmama radi zaobilaženja propisa o sukobu interesa nimalo nije strano.

U narednih deset godina, od kojih je većinu bio na vlasti, Đilas je napravio poslovnu imperiju. U aprilu 2014. objavio je informaciju da je kompaniju „Direct media“ prodao za 17,7 miliona evra. Iz poslovne dokumentacije se, međutim, ne vidi ko je bio krajnji kupac. Kompaniju je kupila holandska fondacija „CEE Media“ koja je osnovana samo mesec dana ranije. Upravnik fondacije je kontroverzni bugarski biznismen Krasimir Gergov.

U julu 2015. ova fondacija besplatno je prebacila vlasništvo u „Direct media“ na firmu „Ascanius Netherlands B.V“. Vlasništvo u „Direct media“ bilo je sakriveno iza osam kompanija registrovanih u više ofšor lokacija – Holandiji, Luksemburgu, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Samoi, Hong Kongu. Poslednja u nizu kompanija do koje je moguće doći bila je „Hoche Partners Private Equity Investors Sarl” iz Luksemburga, čiji je vlasnik Jean Daniel Cohen. I pomenuta firma i njen vlasnik se pominju u aferi “Panamski papiri”, o čemu mediji koji su objavili informacije o toj aferi u Srbiji nikada nisu pisali.

Iako je Đilas sve vreme tvrdio da mu ove informacije nisu poznate, u „Direct Media“ kao manjinski suvlasnici ostali su njegovi dugogodišnji saradnici - Jovan Stojanović, Jadranka Drinić i Silvana Pandurević. Nekoliko dana nakon što je poklonjena holandskoj firmi, čiji je krajnji vlasnik ostao sakriven iza nekoliko ofšor kompanija, „Direct Media“ postala i suvlasnik 10 odsto udela u vlasništvu kompanije Željka Mitrovića „Pink International“ i to zbog zaostalih dugovanja. Pored toga što su bliski Đilasovi saradnici ostali suvlasnici u navodno prodatoj firmi, njeno sedište i prostorije ostali su u zgradi u vlasništvu njegove “Multikom Group” u ulici Antifašističke borbe 13b.

Onda je u junu 2018. godine obelodanjena vest da je Šolakova “United Media” predala Komisiji za zaštitu konkurencije zahtev za odobrenje kupovine 100 odsto udela u kompaniji “Direct Media” na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, što je uključivalo i zahtev za odobrenje Direct Mediji kupovine televizijskih stanica Pink BiH i Pink Crna Gora. Nakon pozitivne odluke Komisije ta transakcija je obavljena, a u istom periodu Željko Mitrović, vlasnik i direktor Pink media grupe, ponovo je postao jedini vlasnik televizije Pink. Kako je saopšteno iz ove kompanije, Mitrović je otkupio pomenuti udeo od 10% čiji je vlasnik bila “Direct Media”.

Pre nego što je kupio “Direct Media”, Šolak je od Đilasove firme “Multikom Group” kupio i zgradu u ulici Antifašističke borbe na području opštine Novi Beograd. Prema informacijama koje su objavili beogradski mediji, 31. oktobra 2017. godine “Multikom Group” je tu zgradu ukupne površine 1.528 metara kvadratnih prodala firmi “Techhill Plaza DOO” koja je osnovana 2012. godine i koja je bila registrovana na istoj adresi na kojoj je registrovana i firma SBB (Bulevar Peka Dapčevića 19).

Istovremeno, kao adresa za prijem pošte naveden je Bulevar Zorana Đinđića 8A, na kojoj je registrovana Šolakova kompanija “United Media”. Zgrada je zvanično prodata za 4,5 miliona evra, a stručnjaci za nekretnine su ukazali da je kupoprodajna cena bila iznad tržišne. Mediji su ovu transakciju doveli u vezu sa finansiranjem Đilasove kampanje za beogradske izbore koji su se održali u martu 2018. godine.

Pored nedvosmislenih poslovnih veza između Šolaka i Đilasa, o njihovoj povezanosti govore i Đilasovi politički nastupi koji su uvek na liniji zaštite poslovnih interesa SBB i drugih Šolakovih firmi. Kao što je to već opisano, Đilas je imao veoma zapaženu ulogu u kampanji protiv Telekoma Srbija, dok je TV N1 svojim navijačkim izveštavanjem iz sve snage podržavala proteste koje predvode Đilas i njegov opozicioni Savez za Srbiju, dok su funkcioneri i predstavnici te političke grupacije u značajnoj meri favorizovani u programima Šolakove televizije. Vrhunac potvrde o vezama između dvojice tajkuna predstavljali su zahtevi učesnika protesta “1 od 5 miliona” među kojima se na prvom mestu našao onaj o promeni sastava REM-a sa kojim je, zbog stalnog kršenja propisa, Šolakov SBB u permanentnom sukobu.