Šešelj nudio EU da Karadžić bude predsednik Srbije

Foto: youtube.com/Mister President

Šešelj miloševića proglasio za izdajnika

Da podsetimo, juče i u vikend-izdanju našeg lista mogli ste da pročitate kako se Franjo Tuđman hvalio da je sa Dobricom Ćosićem još 1992. godine dogovorio akciju "Oluja", da je Radovan Karadžić optužio Miloševića za izdaju krajiških Srba, kako je Sulejman Ugljanin referisao Aliji Izetbegoviću o svemu što se dešava u Srbiji, šta su o Bosni i Hrvatskoj razgovarali zapadni zvaničnici, NATO generali, izaslanik UN Jasuši Akaši...

Narednih dana objavićemo još mnoštvo dokumenata i transkripata koji prvi put izlaze na svetlost dana.

1. Svi Srbi bi sigurno glasali za Radovana

Izveštaj posmatračke misije EU Regionalnog centra u Beogradu, koji je poslat u sedište posmatračke misije. Službe su presrele ovu komunikaciju.

Deo o političkoj situaciji u Srbiji prenosimo integralno:

Zamenik šefa misije Regionalnog centra danas se susreo sa vođom Srpske radikalne stranke Šešeljem. Šešelj je naglasio da je razočaran politikom predsednika Miloševića, dodajući da je to glavni razlog svih problema u Srbiji. Šešelj je izneo dokaze o tome kako popularnost predsednika Miloševića opada u Srbiji, dok raste popularnost radikala, i kako bi u slučaju ujedinjenja Republike Srpske i Srbije Radovan Karadžić zasigurno dobio na izborima. Šešelj dalje misli da je Milošević napravio grešku ostavivši srpsku braću i prodavši ih Tuđmanu.

2. Amerikanci sprečili francuski

plan da naprave "veliku Srbiju"

Prisluškivani razgovor Ejupa Ganića, bliskog saradnika Alije Izetbegovića, sa francuskim članom Kontakt-grupe za bivšu Jugoslaviju (ne navodi se ime), uz posredstvo novinara BBC.

Razgovor otkriva da su Francuzi hteli da ujedine Srbiju i RS, za šta je Alan Žipe donosio konkretne predloge u Beograd, ali se iz Ganićevih reči vidi da je plan bio da Amerikanci spreče taj projekat, što se kasnije i obistinilo.

NOVINAR: Gospodine Ganiću, čuli ste za plan da se napravi konfederacija između Jugoslavije i bosanskih Srba.

FRANCUZ: Hrvati iz Bosne su već sklopili konfederaciju, shodno tome, to i Srbima treba dozvoliti da urade.

GANIĆ: Tako se nagrađuje agresija.

FRANCUZ: To nije tačno. Srbi drže 70 odsto teritorije, a treba da vrate 20 odsto, kako plan predviđa. Žipe ide sa ovim planom u Beograd, videćemo da li će Milošević to podržati i izvršiti pritisak na bosanske Srbe da prihvate plan. Embargo će biti nastavljen kako bismo imali mogućnost za dalje pritiske.

GANIĆ: Ako je ovo stav cele Kontakt-grupe, onda mi napuštamo dogovoreni plan koji je naša vlada potpisala, a Karadžić odbio. Dosta nam je svih tih diskusija, analiziranja. Vaša izjava je katastrofalan stav jer se u Bosni odvija borba između priznate zemlje sa agresorom iz druge države.

NOVINAR: Bosna je već prihvatila plan po kome dobijate 51 odsto teritorije BiH, u čemu je sada problem, kada teritorije ostaju iste, a samo se Srbima daje isto pravo kao Hrvatima.

GANIĆ: Jeste isto, ali se sve menja u korist agresora. Uništiće integritet zemlje, Bosna neće moći da funkcioniše. Amerikanci se s tim sigurno neće složiti. Amerika odlučuje sama i ja uopšte ne mogu da zamislim da bi se oni složili. Nama je i predočeno da u američkom stavu nema nikakvih promena. To i Evropa zna, ovde se pokušava da vi iznudite bosansko razumevanje, pa onda s tim izađete pred Ameriku, da i ona to prihvati. Ovo je prljava igra Francuske i mi ćemo pružiti otpor.

3. Mikelić odavao tajne: Martić je agresivac, Babić druga liga

Specijalni izveštaj Regionalnog centra Beograd za glavni štab evropske posmatračke misije (20. jun 1995. u 17.06 časova). Tema: razgovor sa Borislavom Mikelićem, bivšim premijerom Republike Srpske Krajine.

Srpske službe presrele su ovaj izveštaj. Prenosimo najzanimljivije delove:

U toku razgovora, odskora bivši premijer Mikelić pomenuo je da je skoro imao brojne sastanke sa srpskim predsednikom Miloševićem i jedan od njih ga je primorao da otkaže planirani sastanak sa šefom misije 16. juna. Mikelić je rekao da su on i Martić sve vreme imali različite ciljeve. Martić je stalno favorizovao vojnu opciju. Hrvatska akcija u zapadnoj Slavoniji, koja je olakšana Martićevom igrom zatvaranja auto-puta, predstavljala je glavni povratak na kurs pregovora i ekonomske saradnje.

Mikelić je rekao da je Martićeva pozicija umnogome slična Karadžićevoj i da je stoga njegovo verovanje u vojnu opciju zasnovano na narealnom verovanju u podršku koja bi došla od Republike Srpske. Babić je bio drugorazredni političar koji je sada odlučio da se poveže s Martićem. Drugi, koji su se povezali sa ekstremnom nacionalističkom srpskom radikalnom partijom, takođe su širili uticaj u Kninu.

U međuvremenu je njega (Mikelić) požurivao predsednik Milošević da povede pregovarački tim i obnovi dijalog s Hrvatima u vezi sa ekonomskim i drugim pitanjima. Ali, on nije video kako bi to mogao zaista da uradi dok se konfuzija u RSK ne završi.

Mikelić je opisao predloženo ujedinjenje RS i RSK kao katastrofu. Bilo bi to loše za sve, ne samo za SRJ. Upitan o mogućem konačnom dogovoru, Mikelić je rekao da bi Krajina mogla da bude autonomni entitet u okviru Hrvatske sa međunarodno priznatim granicama i uz to da se daju brojne osnovne garancije, što bi uključilo i pravo na jugoslovensko državljanstvo.

Komentar posmatrača: Možda je najinteresantnija tačka Mikelićeva odbojnost prema Babiću i njegova očigledna uverenost da Milošević drži ključeve eventualnog rešenja.

4. Srebrenica bila izgovor za naoružavanje Hrvatske

Specijalni izveštaj tima evropskih posmatrača u Bihaću poslat centrima u Topuskom i Zagrebu. Tema: situacija u Bosni i Hrvatskoj.

Prenosimo izvode iz ovog izveštaja:

S obzirom na to da su Srbi zauzeli Srebrenicu i Žepu, sada je sva pažnja usmerena na enklave Goražde, Tuzlu, Sarajevo i Bihać. Bosanski muslimani tvrde da će Srbi sve zauzeti ako međunarodna zajednica nešto ne uradi.

Jasno je da EU ne želi da interveniše. Amerika je poručila da će obezbediti opremu, ali ne da ljude. Zato se mora ohrabriti neko da to uradi za njih. Jedina mogućnost je da se ohrabri Hrvatska da silom otvori koridor ka Bihaću i istovremeno razdvoji Krajinu. Hrvatska onda može da snabdeva svoje partnere iz Federacije sa svim što je neophodno. Na ovaj način neće biti potrebno raspravljati u Kongresu o ukidanju embarga na uvoz oružja. Amerika može da snabdeva Hrvatsku oružjem i Hrvatska može da ga skladišti gde hoće.